Svetski izveštaj

◼ AFRIKA

Broj zemalja: 56

Broj stanovnika: 770 301 093

Broj objavitelja: 983 057

Broj biblijskih studija: 1 769 182

Da li si znao da se dobra vest propoveda u Sahari? Sedamnaestogodišnja Nafisatu živi u jednom rudarskom gradu u severnom Nigeru. Kada je razgovor među grupom njenih školskih drugova skrenuo na temu pornografije, ona se okrenula i otišla. Jedna drugarica joj je prišla i pitala šta nije u redu. Nafisatu je odgovorila da ona ne voli tu vrstu razgovora. Drugarica se isprva nasmejala tome, i rekla da gledanje pornografije ne može biti štetno. Nafisatu je odgovorila da je to ozbiljna stvar i da Stvoritelj to ne odobrava.  Zatim je iz svoje školske torbe izvadila knjigu Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja i pokazala devojci deo koji govori o opasnostima od pornografije. Potom je izvadila Bibliju i pročitala joj 2. Korinćanima 7:1. Devojka je priznala da je gledanje nemoralnih scena u njoj izazvalo bujicu snažnih osećanja koja nije mogla da objasni. Zatražila je da dobije knjigu Mladi pitaju. Nafisatu joj je donela knjigu i kasnije ispričala: „Kada sam je sledeći put srela, bila je sama, pa sam je pitala gde su joj prijatelji. Ona je rekla: ’Ova knjiga je moj prijatelj.‘ Započela sam studij s njom, i bila je na Memorijalu.“

Pre više od 15 godina, jedna žena iz Tanzanije proučavala je Bibliju s jednom misionarkom. Proučavanje je trajalo nekoliko godina. Žena je oklevala da zauzme stav za istinu zbog protivljenja porodice i na kraju je studij prekinut. Međutim, dok je ona proučavala, njene dve ćerkice su pažljivo slušale. Kada je starija ćerka napunila 18 godina i otišla od kuće, odmah je posetila Dvoranu Kraljevstva i zatražila studij. Brzo je napredovala i krstila se. Njena mlađa sestra takođe je tražila biblijski studij, i kasnije se i ona krstila. Njihova majka, ohrabrena time što su ćerke zauzele čvrst stav za istinu, odlučila je da ponovo proučava Bibliju. Ovog puta je savladala strah od ljudi koji ju je ranije kočio, i krstila se na pokrajinskom sastanku u maju 2004.

Kada je skupština poslušna zapovesti da se ’brine za siročad i udovice u njihovoj nevolji‘, Jehova sigurno daje svoj blagoslov (Jak. 1:27). To se pokazalo istinitim u jednoj skupštini u Lesotu. Sestra po imenu Mapolo sama je podizala četiri sina. Pošto je znala da ima neizlečivu bolest, učila je decu kako da se sama brinu o sebi. Proučavala je Bibliju s njima, vodila ih  na sastanke i naučila ih kako da prave metle, koje su zatim prodavali pored puta. Kada je Mapolo umrla 1998, brigu oko dečaka preuzela je njena majka. Misionarka koja je pomogla Mapolo da postane Svedok obratila se socijalnoj ustanovi, tražila pomoć za decu i dobila novac za njihovu školarinu. Drugi Svedoci su obezbedili odeću za dečake. Zatim je umrla i njihova baka. Jedan brat koji je proučavao Bibliju s njima, plaćao im je stanarinu. Svi dečaci redovno dolaze na sastanke. Dvojica su nekršteni objavitelji, a najstariji, Rantso, koji sada ima 20 godina, krstio se na pokrajinskom sastanku u martu 2004. On je vodio biblijski studij s Ritsilisitsve, bratom od tetke, koji se krstio istog dana. Rantso je duboko zahvalan što hrišćanska braća već godinama pokazuju ljubaznu brigu prema njemu i njegovoj braći.

Jedan misionar iz Kameruna izveštava: „Svake nedelje, dok sam proučavao Bibliju s jednim mladićem, čuo sam kako neko u kući peva religiozne pesme. Pitao sam ga: ’Ko je taj misteriozni pevač?‘ To je bio njegov brat Stefan, koji je slep. Uz pomoć brošure Šta Bog zahteva od nas? na audio-kaseti započeo sam biblijski studij s njim. Naš cilj je bio da zapamti po jedan biblijski stih iz svake lekcije. Stefan ima izvanredno pamćenje i naučio je mnoge biblijske stihove. Takođe posećuje sastanke i često komentariše. Nedavno je imao svoj prvi govor u Teokratskoj školi službe. Bilo je to čitanje Biblije, i pošto Stefan ne zna Brajevo pismo, stihove je morao da nauči napamet. Radujem se što ću uskoro uzeti Stefana pod ruku i zajedno s njim ići u službu. Jedan od njegovih omiljenih biblijskih stihova je Isaija 35:5, gde stoji: ’Tada će se slepima oči otvoriti.‘ Stefan je radostan što su se njegove duhovne oči već otvorile, i sada peva  hvalospeve Jehovi, zahvaljujući mu što će moći u budućnosti i doslovno da vidi.“

U ratom razorenoj Liberiji, žena po imenu Nensi prišla je jednoj Svedokinji i zatražila biblijski studij. Njen pastor joj je rekao da će Bog poslati Jehovine svedoke u pakao, jer su lažni hrišćani. Međutim, ona je živela u blizini nekih Svedoka i videla je kako su skupštinske starešine, kad god je bilo zatišje, odlazile do braće i proveravale da li su dobro. Takođe je zapazila da su Svedoci koristili periode primirja da bi propovedali drugima. Nensi i mnogi drugi sugrađani bili su zadivljeni kada su videli da je jedno vozilo iz podružnice prvo prešlo borbene linije da bi dovezlo hitno potrebnu humanitarnu pomoć, koju su poslali Svedoci iz Francuske i Belgije. „Mislim da vi imate istinu“, rekla je Nensi. Ona sada proučava Bibliju i dobro napreduje.

Jedan mladić iz Ugande došao je u jedno selo da bi obavio neki zidarski posao u kući gde su braća održavala sastanke. Jedan od pionira je iskoristio priliku da svedoči tom zidaru. Dopalo mu se to što je čuo, ali je uskoro morao da se vrati u svoje selo koje se nalazi daleko u planinama. Budući da tamo nije bilo Svedoka, pionir mu je objasnio gde može pronaći najbližu Dvoranu Kraljevstva. Da bi pronašao braću, ovaj mladić je vozio bicikl oko 30 kilometara niz uzane prašnjave planinske puteve. Pošto u Dvorani Kraljevstva nije zatekao nikoga, ispod vrata je ostavio poruku u kojoj je napisao da želi biblijski studij. Pionir koji je kasnije otišao u to selo da bi ga pronašao bio je iznenađen kada je zatekao oko 200 ljudi koji su čekali da čuju biblijsku poruku! Mnogi od njih su bili iskreno zainteresovani za proučavanje Biblije. Sada se i u ovom udaljenom mestu održavaju sastanci.

 Dok se spuštala noć u jednom seocetu od oko 600 stanovnika u jugoistočnoj Nigeriji, seljani su videli jaku svetlost na nebu i njen odblesak na površini reke. Izgledalo je kao da im se ta svetlost sve više približava, pa su seljani pobegli tražeći zaklon. Mnogi su mislili da je to uništenje o kojem propovedaju Jehovini svedoci, pa su otrčali u Dvoranu Kraljevstva, govoreći: „Armagedon neće uništiti ovu zgradu.“ Konačno, oko deset uveče, otkrili su da je izvor te svetlosti veliki šumski požar. Kada su braća pitala meštane zašto nisu pobegli u obližnje crkve, jedan čovek je rekao: „To nisu prave crkve. Vaš Armagedon će ih uništiti, ali Dvoranu Kraljevstva neće.“

Jedna sestra koja služi kao opšti pionir u izbegličkom logoru u Gvineji, priča: „Dok sam propovedala od kuće do kuće, naišla sam na jednu osmogodišnju devojčicu. Ona je invalid. Rekla mi je da je roditelji obično ostave samu kod kuće po ceo dan i da zaključaju vrata. Rekla sam da želim da se sprijateljim s njom. Zatim sam je pitala šta bi želela da Bog učini za nju. Rekla mi je da bi volela da prohoda. Otvorila sam u Bibliji Isaiju 35:5, 6 i pokazala joj da Jehova obećava da će hromi prohodati. Potom sam joj pokazala sliku iz brošure Raduj se zauvek životu na Zemlji! na kojoj je prikazano kako je Isus lečio bolesne. Takođe sam joj rekla da i ona može to doživeti ako proučava Bibliju i čini ono što se dopada Jehovi. Složila se da ima kućni biblijski studij. Proučili smo brošuru Život na zemlji i uskoro ćemo obraditi brošuru I ti možeš biti Božji prijatelj! Nakon tri sedmice, rekla je da želi da dolazi na sastanke. Pošto ne može da hoda, ja odlazim po nju i nosim je na leđima do dvorane. Toliko voli sastanke da, ako ne odem po nju, naljuti se na mene i čak se rasplače.“

 ◼ AMERIKE

Broj zemalja: 56

Broj stanovnika: 868 871 739

Broj objavitelja: 3 165 925

Broj biblijskih studija: 3 089 453

Marija iz Gvadalupa priča: „Na plaži hotela gde radim, nekoliko gostiju mi je skrenulo pažnju da nečija odeća i cipele već dva dana stoje na steni. Pokupila sam te stvari s namerom da utvrdim čije su. Među njima sam našla novčanik sa 1 067 evra! Nekoliko posmatrača nagovarali su me da zadržim deo novca, a ostalo podelim s njima. Odmah sam im rekla da sam Jehovin svedok i da mi savest nalaže da budem poštena. Zato sam sve odnela na recepciju hotela. Kolege su se takođe čudile što nisam zadržala novac. Ponovo sam  objasnila svoj stav. Kada sam se vratila na plažu, neki od tih ljudi su želeli da saznaju više o našim verovanjima. Koristeći Bibliju, svedočila sam im. Među njima je bila jedna žena koja je rekla: ’Uzeću samo Jehovine svedoke da rade za mene.‘“ Kasnije je pronađen vlasnik stvari, a policija je pohvalila sestru zbog poštenja.

Antonio služi kao betelski radnik u Meksiku i koristi svaku priliku da s ljudima razgovara o istini. Nedavno, dok je putovao autobusom na skupštinski sastanak, uručio je traktat lepo obučenom čoveku i ženi. Usledio je prijatan razgovor. Antonio priča: „Kad je trebalo da siđem, pozdravio sam ih, ali na moje iznenađenje, i oni su želeli da siđu kako bi nastavili razgovor, iako to nije bila njihova stanica. Onda smo još malo pričali, i opet sam hteo da se oprostim od njih. Pitali su me: ’Gde idete?‘ ’Na skupštinski sastanak‘, odgovorio sam. Pogledali su se i zatim upitali: ’Možemo li i mi s vama?‘ Odgovorio sam: ’Biće mi zadovoljstvo!‘ I mlada žena, koja je advokat, i njen bratanac, koji je student, čuli su za poruku istine nekoliko godina ranije, ali nisu ništa preduzeli zbog protivljenja u porodici. Dok su sa Antoniom išli prema Dvorani, izrazili su nadu da će sresti osobu s kojom su prvi put razgovarali o Bibliji. Kako su se samo prijatno iznenadili kada su videli tu sestru! Bili su oduševljeni što su prisustvovali sastanku i jedva su čekali da počnu da proučavaju Bibliju. „Jehova nas je doveo ovde, i od sada ćemo redovno dolaziti“, rekla je mlada žena. Potom je s njima započet studij, koji se održava dvaput sedmično.

Dok su Žaklin, žena pokrajinskog nadglednika sa Haitija, i jedna pionirka propovedale, ugledale su  jednu devojku koja je sedela pored puta i plakala. Prišle su joj i upitale je zašto je toliko uznemirena. Isprva, devojka nije htela da odgovori, ali pošto su sestre bile ljubazne i uporne, odgovorila je: „Uradila sam ono što sam želela.“ Pošto joj je odmah bilo jasno da je devojka uzela otrov, Žaklin ju je pitala da li je to uradila, a ona je potvrdno klimnula glavom. Sestre su je brzo prebacile do bolnice. Sledeće nedelje, pionirka ju je posetila i ohrabrila. Započet je biblijski studij.

Na kasi u jednom supermarketu u Paragvaju, Lurdes se zaprepastila kada je saznala da je račun platila falsifikovanim novcem. Kasirka je odmah pozvala obezbeđenje. Lurdes i Ingrid, njena petogodišnja ćerka, odvedene su u jednu malu prostoriju da bi sačekale policiju. Šef supermarketa i radnik iz obezbeđenja zahtevali su da im sestra kaže gde je nabavila falsifikovani novac. Lurdes nije mogla da se seti gde ga je dobila i rekla im je da nije znala da je to lažni novac. Uznemirena, Ingrid je pogledala u šefa i radnika obezbeđenja i rekla: „Vi mislite da smo mi lopovi. Moja mama nije lopov. Mi smo Jehovini svedoci i ne lažemo ljude.“ Šef je pitao Lurdes da li je Svedok i ona je potvrdila. Nakon što su telefonirali podružnici Jehovinih svedoka konačno su se uverili da je Lurdes zaista Svedok. Zatim su se izvinili Lurdes i Ingrid zbog neprijatnosti i dozvolili im da odu. Mala Ingrid je kasnije rekla da je najgore u svemu tome bilo to što nisu mogli da kupe kesicu kokica koje je toliko želela.

Dok je propovedao, jedan brat iz Kostarike je odlučio da svedoči svom komšiji koji je katolik. Brat je imao strah od tog čoveka, jer on nije voleo Svedoke i  čak je bio nasilan prema njima. Na njegovo iznenađenje, taj čovek ga je pozvao da uđe i objasnio mu kako je promenio stav. Naime, jedan njegov prijatelj pozvao ga je da dođe u jedno udaljeno mesto i poseti evangelističku crkvu. Kada je stigao, odmah su ga zamolili da kaže nešto o svom „religioznom iskustvu“. Rekao je samo da je katolik. Prisutnima se to nije svidelo i naredili su mu da izađe iz crkve, a njegovom prijatelju su rekli da može biti odbačen zbog toga što se druži s katolikom. Izašao je iz crkve, ali pošto je bio u nepoznatom mestu daleko od kuće, nije znao gde bi mogao da prenoći. Pokucao je na vrata jedne kuće i objasnio šta mu se desilo. Bio je pozvan da uđe. Dobio je večeru, i rekli su mu da može da prenoći kod njih. Vlasnici te kuće su mu takođe pričali o Bogu. Oni su bili Jehovini svedoci. To je ostavilo snažan utisak na ovog čoveka, tako da se uverio da Svedoci zaista vole svoje bližnje! Sada on proučava Bibliju sa Svedocima.

Jedna sestra sa Trinidada piše: „Dok sam svedočila na ulici, jedna žena mi je prišla i tražila najnovije časopise. Dala sam joj nekoliko primeraka i ponudila besplatan biblijski studij. Žena je rekla da je ranije proučavala i da se skoro doselila u taj kraj. Zamolila sam je da mi da ime i adresu, ali ona je odbila, rekavši da ako zaista služimo pravom Bogu, on će nam pokazati gde ona živi. Sledećeg dana, dok sam bila u službi od kuće do kuće, pokucala sam na jedna vrata i otvorila je ta ista žena. Videvši sestru i mene na vratima, iznenađena, žena se nasmejala i rekla: ’Kako ste me tako brzo pronašli?‘ Pitala sam je da li se seća šta mi je rekla prethodnog dana. Pozvala nas je u kuću, i studij je započet. Sada je ona nekršteni objavitelj.“

 ◼ AZIJA I BLISKI ISTOK

Broj zemalja: 47

Broj stanovnika: 3 971 703 969

Broj objavitelja: 574 927

Broj biblijskih studija: 444 717

Genšjam služi kao opšti pionir u Nepalu. On radi kao taksista. Na svom radnom mestu sreće ljude različitog porekla i većina njih je uvek u žurbi, čak i noću, i imaju malo vremena za razgovor. Pa ipak, on se savesno trudi da započne razgovor. Kad god je to moguće, putnicima uruči odgovarajući traktat i da im adresu najbliže Dvorane Kraljevstva. Mnogi su zahvalni. Petoro njih sada proučava Bibliju s Genšjamom.

Muž jedne sestre sa Tajvana, često je vikao na nju i grdio je, naročito kada je trebalo da ide na hrišćanske  sastanke. Jednog dana je doživeo moždani udar. Pošto se paralisao, prebačen je u bolnicu. Sestra je strpljivo brinula o njemu i taktično koristila period oporavka kako bi mu pomogla da razume biblijsku istinu. Rekla mu je: „Moraš da vežbaš mozak, i zato ću ti ja reći neke informacije, a ti pokušaj da ih zapamtiš, važi?“ Znao je da mora da razmišlja, te se složio. Sestra je koristila informacije iz različitih brošura da bi ga poučila nekim osnovnim istinama, kao što su Božje ime i osobine i tema Biblije. Pored toga, mnoga braća su dolazila da ga posete i bila su ljubazna prema njemu. To ga je toliko zadivilo da se po povratku iz bolnice složio da proučava Bibliju. Počeo je da dolazi na sastanke u invalidskim kolicima, a svoj snažan glas sada koristi da bi komentarisao na sastancima.

Rohana, specijalni pionir koji služi u seoskom području na Šri Lanki, doživljavao je progonstvo od čoveka koji triciklom s dva sedišta prevozi putnike. Kad god bi video Rohanu u službi, taj čovek bi ga obasipao pogrdama. Jednom je pretio da će ga izbosti nožem ako ne prestane da propoveda. Rohana se na blag način ophodio prema njemu. Kasnije je taj čovek doživeo nesreću i zbog ozbiljnih povreda smešten je u bolnicu. Rohana ga je posetio u bolnici i doneo mu poklon. Kada je taj čovek video ko mu je došao u posetu, zaplakao se i zamolio Rohanu da mu oprosti za sve uvrede koje mu je uputio. Rekao je: „Gospodine, s obzirom na to kako sam se ponašao prema vama, zaslužio sam da me istučete motkom, a ne da pređete toliki put da biste me utešili.“ Po izlasku iz bolnice nastavio je da radi svoj posao. Sada redovno čita naše časopise.

Mnogi stranci dolaze u Hongkong da bi radili po kućama. Jedna žena, koja je na Filipinima počela da  proučava brošuru Šta Bog zahteva od nas?, želela je da nastavi biblijski studij. Međutim, nije znala kako da pronađe Svedoke, pa se zato molila za pomoć. Jednom kada je imala slobodan dan, otišla je brodom do glavnog poslovnog područja i centralnog parka gde mnogi Filipinci odlaze preko vikenda. Tražila je, ali nije videla nikoga ko bi joj izgledao kao Jehovin svedok, iako su vikendima redovno svedočili u parku. Međutim, u korpi za otpatke je opazila bačenu brošuru Zahtevi. Uzela je brošuru i videla da je na njoj napisan telefonski broj. To je bio broj sestre koja je uručila brošuru. Žena se jako iznenadila i oduševila kada je saznala da ta sestra radi u istom naselju kao i ona. Biblijski studij je nastavljen i ona sada posećuje sastanke.

Pokrajinski nadglednik i jedan starešina iz Južne Koreje otišli su u jednu pastirsku posetu baš u pravom trenutku. Posetili su sestru koja je bila neaktivna deset godina. Njen muž, koji je bio ateista, posle jedne operacije odlučio je da ide u crkvu. Kada su braća stigla, upoznala su njenog muža i on je nakon prijateljskog razgovora prihvatio brošuru Zahtevi. Starešina je ohrabrio sestru da proučava s njim brošuru. Muž je prihvatio poziv da dođe na oblasni kongres, a zatim je prestao da ide u crkvu i počeo redovno da dolazi na sastanke. Sestra je takođe napredovala, i zamolila je da neko poseti njihovo četvoro dece koja žive u drugom gradu. Na kraju su se krstili njen muž, najstarija ćerka sa svojim suprugom i najmlađa ćerka. Kasnije su se njen najstariji sin i njegova žena takođe krstili, što je ukupno bilo šest novih Svedoka.

Juki, jedna srednjoškolka iz Japana, imala je problem da kaže školskim drugovima da je Jehovin svedok. Znala je da bi trebalo da svedoči i shvatila je da ona  treba da preuzme inicijativu, pošto njeni školski drugovi nikada nisu pričali o religiji. Odlučila je da se na pauzi za užinu pomoli pred svima. Celo jutro se usrdno molila za hrabrost. A onda, umesto da se na brzinu pomoli pre obroka kako niko ne bi primetio, ona je pognula glavu i molila se malo duže. Kada je završila, drugovi su je pitali da li se oseća dobro. Međutim, Juki nije smogla hrabrosti da svedoči. Bila je jako razočarana zbog toga i kasnije je molila Jehovu da joj oprosti i da joj ponovo da hrabrosti. Narednog dana, kada se Juki ponovo pomolila pre obroka, drugovi su je opet pitali da li joj je dobro, a ona je pomislila: ’Sada je vreme da svedočim!‘ Objasnila je da je Jehovin svedok. U prvi mah, njeni drugovi su bili iznenađeni, a onda su je zasuli pitanjima: za šta se moliš? koje je Božje ime? ko je bio Isus? i tako dalje. Juki je bila presrećna.

Glen iz Kupanga u Indoneziji bio je poznat kao pijanica i narkoman. Ljudi su mu plaćali da bi zapretio nekome ili ga pretukao. Bio je kod svojih roditelja kada su ih dva Jehovina svedoka posetila i razgovarala s njima o Bibliji. Nedugo posle toga, Glen je prihvatio biblijski studij i s velikim trudom počeo da se oslobađa pogubnih navika. Jednog dana, vlasnik jedne radnje dao mu je veliku sumu novca tražeći od njega da pretuče nekog čoveka. Glen je razmislio o ponudi i odlučio da takve poslove više ne prihvata. Vratio je novac, odbivši da to učini. Kasnije, kada se pojavio u jednoj drugoj radnji, vlasnik se uplašio jer je mislio da je došao da ga pretuče. Ali Glen mu je objasnio da sada proučava Bibliju i vodi miran život. Vlasnik je prihvatio biblijski studij i zaposlio ga u radnji. Na oblasnom kongresu prošle godine, Glen se krstio, a tome je prisustvovao i vlasnik radnje.

 ◼ EVROPA

Broj zemalja: 46

Broj stanovnika: 728 373 014

Broj objavitelja: 1 490 345

Broj biblijskih studija: 733 728

Kada je Jakoba, 88-godišnja sestra iz Holandije preminula, njeni rođaci su primili jedno pismo od lokalne policije. Jakoba im je godinama neumorno donosila časopise. U pismu je, između ostalog, stajalo: „Ona je bila posebna osoba. Redovno nas je posećivala u policijskoj stanici i voleli smo da popijemo čaj s njom. Divili smo se njenoj smelosti — uprkos poodmaklim godinama odlazila je na biciklu da bi posetila ljude i pričala im o svojoj veri, bez obzira na to da li je padala kiša ili sijalo sunce. Puno će nam nedostajati.“

 Sledeće iskustvo dolazi iz Švajcarske. Jedna porodica Jehovinih svedoka koja je krenula na odmor, ostavila je ključeve od stana sinu jedne druge porodice Svedoka i zamolila ga da hrani ribice u akvarijumu dok se oni ne vrate. Kada je mladić prvi put otišao do stana, nije mogao da otključa vrata. Komšinica koja je živela preko puta, čula je buku i krišom provirila kroz vrata. Kada je videla mladića kako pokušava da otvori vrata od stana, pomislila je da je provalnik i zvala je policiju. Nakon što je mladić obavio svoje zaduženje, po izlasku iz stana naleteo je na dva naoružana policajca! „Šta radiš ovde?“, pitali su. „Samo sam nahranio ribice, kao što sam bio zamoljen“, rekao je. Policajci mu nisu verovali. On je objasnio: „Ja sam Jehovin svedok, kao i porodica koja ovde živi. Zamolili su me da hranim ribice dok su na odmoru, i zato su mi dali ključeve od stana.“ Policajci mu nisu verovali i hteli su da ga odvedu u policijsku stanicu. „Sačekajte samo malo“, rekao je mladić. „Moji prijatelji su ovde zapisali broj svog mobilnog telefona; možete ih odmah pozvati i pitati da li je istina ono što sam rekao.“ Policajci su pozvali taj broj i uverili se u ono što im je mladić rekao. Zatim su se izvinili i otišli. Kada se porodica vratila sa odmora, posetili su ženu iz susednog stana, koja se tu nedavno doselila. Zahvalili su joj za brigu koju je pokazala. Zatim su joj objasnili da je taj mladić, kao i oni, Jehovin svedok i da imaju potpuno poverenje u njega. Pošto žena nije znala puno o Jehovinim svedocima, razgovor je nastavljen i na kraju je s njom uspostavljen biblijski studij.

Dok je propovedala od kuće do kuće u Italiji, jedna sestra je imala priliku da razgovara s mladom ženom koja je majka i vrlo zauzeta poslovna žena. Pošto  je više puta bezuspešno pokušavala da je ponovo pronađe, sestra je odlučila da je pozove telefonom. Kada se javila, žena je objasnila da zaista nema vremena da razgovara o Bibliji. Sestra je rekla: „Ako odvojite 10-15 minuta, možete naučiti nešto novo, čak i preko telefona.“ „Pa, ako ćemo razgovarati preko telefona, onda u redu!“, odgovorila je žena. Nedavno joj je sestra ostavila knjigu Spoznanje koje vodi do večnog života i započela je studij preko telefona. Studij obično održavaju subotom ujutru, ali umesto 10-15 minuta razgovor sada traje po 30 minuta.

Anđela je jedan od sve većeg broja objavitelja u Britaniji koji se trude da svedoče mnogim strancima koji su se doselili. Jednom kada je svedočila u jednoj kineskoj prodavnici brze hrane, jedan od zaposlenih joj je odmahnuo rukom da se udalji. Međutim, dok je Anđela odlazila, jedna Kineskinja je istrčala za njom na zadnji izlaz prodavnice, uzvikujući Božje ime na kineskom. Nakon tog prvog razgovora, Anđela joj je redovno donosila časopise. Iako su joj se svidele naše publikacije, Kineskinja je priznala da joj je teško da poveruje da je Bog stvorio svemir. Ona je mislila da je sve nastalo pukim slučajem.

U prodavnici u kojoj je radila, ta žena je pravila kifle. Anđela ju je pitala  koliko je sastojaka potrebno da bi se napravila kifla. Odgovorila je: „Pet.“ Zatim joj je Anđela predložila da sledeći put kad bude pravila kifle, baci svih pet sastojaka uvis i vidi koliko će se kifli napraviti. Sledeće sedmice kada je Anđela došla u prodavnicu, Kineskinja ju je poslužila sa sveže napravljenim kiflama i rekla da sada veruje da je Bog stvorio svemir. Započet je biblijski studij, i ona dobro napreduje dok usvaja istine iz Božje Reči.

Kada se radioaktivni otpad iz nuklearnih centrala u Nemačkoj transportuje železnicom, pripadnici pokreta za zaštitu životne sredine često organizuju proteste. Zato železničku prugu strogo nadgleda policija, koja mora obezbediti prolaz pre nego što voz naiđe. Jedan takav slučaj desio se novembra 2003. u blizini mesta gde Gudrun služi kao pionir. „Pretpostavila sam da policajci tamo satima sede i čekaju“, objasnila je ona, „pa sam odlučila da im priđem i ponudim nešto za čitanje.“ Bili su prijateljski raspoloženi. Ponela je pletenu korpu punu časopisa Kula stražara i Probudite se! i bez problema je dobila odobrenje da im svedoči. Jedna grupa policajaca iz Bavarske čak je fotografisala Gudrun kako im nudi Probudite se! dok sede u vozilu. Za dva dana je prešla preko 120 kilometara i razgovarala sa više od 100 policajaca. Uručila je 184 časopisa. „To je bilo iskustvo koje nikada neću zaboraviti!“, rekla je oduševljeno.

Nakon što je završila posao, Ana Marija iz Španije otišla je na autobusku stanicu i dok je tamo čekala, počela je da čita poruke koje su bile izložene na tabli. Jedna joj je odmah privukla pažnju. Pisalo je: „Hitno moram da pronađem Jehovine svedoke kako bih nastavila biblijski studij.“ Ana Marija je odmah  pozvala taj broj i dogovorila se da se nađe s tom ženom, čije je ime Felisitas. Ona se nedavno doselila iz Ekvadora, gde je dve godine proučavala Bibliju. Studij je brzo bio obnovljen i Felisitas i njen sin otada dolaze na sve sastanke. Oni su zahvalni što njihov duhovni napredak nije prekinut na duže vreme.

Jedna žena iz Bugarske pridružila se svom unuku kada je proučavao Bibliju sa Svedocima. Bila je oduševljena kada je saznala da se Bog zove Jehova. Pošto se u njenoj Bibliji ne spominje Božje ime, odlučila je da ode u radnju i kupi Bibliju sa Božjim imenom. Prodavac ju je upitao šta želi. Kada mu je rekla, počeo je da viče na nju: „Vi pripadate onoj sekti!“ U tom trenutku, u prodavnicu je ušao sveštenik. Prodavac je njega upitao koje je Božje ime, a sveštenik je odgovorio: „Jehova, naravno. I prestanite da vičete na ovu ženu.“ Prodavac je bio zaprepašćen. Ta žena i tri člana njene porodice odlično duhovno napreduju.

Jedna porodica iz Rusije doživela je tragediju — roditelji su izgubili svog voljenog sina. Veče uoči sahrane, majka je telefonirala svim drugovima svog sina, koristeći brojeve iz njegovog telefonskog imenika. U imeniku je pronašla telefonski broj jedne porodice Jehovinih svedoka i pozvala njihovu majku da dođe na sahranu. Porodica Svedoka nije lično poznavala roditelje, ali su odlučili da im s obzirom na okolnosti pruže utehu. Brat je razgovarao sa ocem o nadi u uskrsenje i ostavio mu brošuru Kad neko koga volite umre. Posle dva dana, brat ih je posetio. Čovek je rekao: „Ova brošura je ostavila snažan utisak na nas. Odlučili smo da odvojimo vreme za proučavanje Biblije.“ Njegova žena sada učestvuje u Teokratskoj školi službe i priprema se da postane nekršteni objavitelj.

 ◼ OKEANIJA

Broj zemalja: 30

Broj stanovnika: 34 820 382

Broj objavitelja: 94 087

Broj biblijskih studija: 48 307

Olina sa Havaja imala je svega 12 godina kada se krstila u decembru 2003. Za razliku od vršnjaka koji su zaokupljeni zabavom, Olina ima konkretne duhovne ciljeve. Ona kaže: „Bila sam veoma srećna što sam bila pomoćni pionir u martu i maju, i veoma sam uživala dok sam išla u službu s pionirima i starijima. Na primer, subotom po podne imala sam prednost da zajedno s jednom sestrom koja je ranije bila misionar idem u posete kod Kineza i na biblijske studije. Taj jezik mi je baš interesantan. Moj cilj je da budem opšti  pionir i da služim u skupštini na stranom jeziku. Da bih postigla taj cilj, svake srede, subote i nedelje propovedam posle škole. Takođe planiram da budem pomoćni pionir kad god to mogu.“ Šta još Olina misli da će joj pomoći da dostigne svoj cilj? „Ako želim da čuvam svoje srce, onda treba svojim delima da pokažem da mi je važno da ugodim Bogu“, rekla je ona. „Druženje sa onima koji takođe vole Jehovu pomaže mi da ostanem na putu pravednosti. Provoditi više vremena u službi za Jehovu znači biti manje u kontaktu sa osobama koje imaju svetske stavove. To mi pruža zaštitu kako ne bih počela gledati na materijalne stvari i nemoralnu zabavu kao na nešto što donosi sreću.“

Na Solomonovim ostrvima je sasvim uobičajeno da roditelji daju jedno ili dvoje dece rođacima da ih odgoje. Kada je saznao šta Jehova očekuje od roditelja, jedan bračni par je želeo da vrati kući svoju ćerku Deboru, koja je tada već bila tinejdžerka. Šta će se desiti kada odjednom sazna da je deo porodice Svedoka, čije je vreme ispunjeno sastancima, svedočenjem i porodičnim studijem Biblije? Debora se priseća: „Već na prvom sastanku na kom sam prisustvovala, osetila sam da je svima bilo zaista drago što sam došla. Očekivala sam da ću videti sveštenike u posebnoj odori, ali njih tamo nije bilo. Primetila sam da svi učestvuju na sastancima, čak i deca.“ Nedugo posle toga i sama Debora je učestvovala na njima. Ono što je takođe oduševljava jeste način na koji njen otac poučava nju i njenu braću i sestre. Ona kaže: „Tata nam pomaže da duboko razmišljamo o primerima koje su nam pružile biblijske ličnosti. To mi zaista pomaže kad imam problem.“ Debora, koja je sada nekršteni objavitelj,  kaže da je srećna što je istina iz Božje Reči pokrenula njene roditelje da je vrate kući i dovedu na put života.

Jedan deo Papua Nove Gvineje je planinsko područje, i do mnogih sela ne postoji put. Savremena civilizacija još uvek nije stigla do nekih od tih sela. Međutim, dobra vest o Kraljevstvu stiže čak i do takvih područja. Čovek po imenu Liana došao je na skupštinski sastanak u glavni grad, Port Morsbi. Braća su se iznenadila kada su saznala da je on poglavica sela koje se nalazilo daleko u planinama, gde meštani žive izolovano od svih savremenih pogodnosti. Liani je bilo potrebno pet dana pešačenja kroz grmlje da bi došao do glavnog puta. Odatle se kamionom prebacio do glavnog grada. On je rekao da je pre četiri godine bio u gradu i da je na ulici sreo jednog našeg brata koji mu je uručio Kulu stražaru. Liana je poneo časopis u selo, i kad ga je pročitao, počeo je tome da poučava meštane. To je radio svake nedelje, nekoliko godina, a časopis je brižno čuvao u plastičnoj fascikli da bi ga zaštitio. Na kraju su ga seljani poslali da ide i pronađe ljude koji izdaju taj časopis. Otputovao je u grad i pronašao braću, a zatim su napravljene pripreme za studij s njim. Liana je ostao oko dve sedmice kod jedne porodice Svedoka i završio je studij s brošurom Zahtevi. Kada su mu objasnili da postoji skupština u gradu koji nije daleko od njegovog sela, on se veoma obradovao i uzviknuo: „To je lako! Do tamo ima samo dva dana hoda od sela!“ S torbom punom literature i većim razumevanjem istine iz Božje Reči, krenuo je na dugačak put do kuće. Ubuduće će braća posećivati meštane tog sela kako bi ih tačno poučili Bibliji.

 Jedna sestra sa ostrva Kiribati, koja radi u prevodilačkom odeljenju Jehovinih svedoka, ispričala je svoje iskustvo: „Jednog jutra, u tašnu sam stavila Kulu stražaru koja je govorila o paklu i odlučila da je nekome uručim, iako je to bilo starije izdanje. Moj partner i ja smo sreli jednog čoveka. Predstavili smo se, kratko objasnili šta Biblija kaže o paklu i ponudili mu časopis. On je pognuo glavu i jedno vreme ćutao, pa sam ga upitala da li je sve u redu. Kada je podigao glavu, primetila sam da je uplakan. Rekao je da ga je tema časopisa duboko dirnula. Sin mu je umro pre nekoliko sedmica, tako da su on i njegova žena još uvek bili veoma žalosni. Neprestano su se molili Bogu da im pruži utehu, jer su verovali da njihov sin gori u paklu. Kada je čuo šta Biblija zapravo kaže o stanju mrtvih, čovek se iznenadio i obradovao. Na naknadnoj poseti je započet studij. On često priča da se molio Bogu da mu pokaže šta je istina i da je želeo da pronađe religiju koja zaista poučava o Bibliji. Počeo je da dolazi na sastanke, dobro se priprema i daje iskrene odgovore na Studiju Kule stražare.

U decembru 2003, više od 60 000 osoba prisustvovalo je najvećem kongresu koji su Jehovini svedoci ikada održali u Australiji. Po povratku s kongresa u Sidneju, šestogodišnja Alisja je jedva čekala da svojim školskim drugovima pokaže novu knjigu, Uči od Velikog Učitelja. Kada je tog popodneva Alisjina majka došla po nju, iznenadila se kada je na školskoj tabli videla krupno ispisane reči „Daj slavu Bogu“. Tog jutra, Alisja je pred tri učiteljice i 24 đaka iznela svoja zapažanja s kongresa. Svi su bili oduševljeni novom knjigom i njenim oduševljenim iznošenjem nekih istaknutih misli iz programa. Reči „Daj slavu Bogu“ stajale su ceo dan na tabli.

[Slika na 43. strani]

Nafisatu iz Nigera

[Slika na 43. strani]

Rantso (drugi zdesna) sa svojim rođakom i braćom, Lesoto

[Slika na 48. strani]

Marija iz Gvadalupa

[Slika na 48. strani]

Antonio iz Meksika

[Slika na 52. strani]

Genšjam iz Nepala

[Slika na 56. strani]

Jakoba iz Holandije

[Slika na 58. strani]

Anđela iz Britanije

[Slika na 61. strani]

Olina sa Havaja