Kako se stanje u zemlji stabilizovalo, objavitelji su počeli da se vraćaju u svoja mesta, nadajući se da je bar nešto ostalo od njihovog doma. Skupštine koje su se rasule tokom rata ponovo su formirane, naročito na razorenom istoku Sijera Leonea. Specijalni pioniri iz jednog područja su izvestili: „Na prvom sastanku je bilo 16 ljudi, na sledećem 36, a potom 56. Na Spomen-svečanost je došlo njih 77. Bili smo oduševljeni!“ Osnovano je devet novih skupština tako da je ukupan broj porastao na 24. U zemlju je pristiglo i devet novih misionara iz Galada, što je dalo dodatni podsticaj propovedanju. Obeležavanju Hristove smrti 2004. prisustvovale su 7 594 osobe — što je preko pet puta više od ukupnog broja objavitelja! Sličan porast odvijao se i u Gvineji.

Vodeće telo je brzo stavilo na raspolaganje novčana sredstva kako bi se povratnicima pomoglo da nastave s normalnim životom (Jak. 2:15, 16). Timovi dobrovoljaca izgradili su ili obnovili 12 Dvorana Kraljevstva. Obnovljena je i Kongresna dvorana u Koinduu. Takođe su sagrađene 42 skromne kuće od opeke, za smeštaj porodica koje su u ratu ostale bez krova nad glavom. Jednoj 70-godišnjoj sestri, koja je udovica, sagrađena je nova kuća s kvalitetnim krovom. Sa suzama radosnicama, stajala je pored nje i ponavljala: „Hvala ti, Jehova, hvala ti! Hvala vam, braćo!“

 Podružnica je takođe počela da gradi Dvorane Kraljevstva koristeći fond za zemlje koje nemaju dovoljno novčanih sredstava. Sajdu Džuana, starešina i pionir iz skupštine Bo-Zapad, priča: „Jedna sestra mi je rekla: ’Ako čujem da ćemo dobiti novu dvoranu, skakaću od radosti!‘ Kad sam pročitao obaveštenje da ćemo imati novu Dvoranu Kraljevstva, ona je skočila sa svog mesta i počela da tapše i igra, baš kao što je rekla!“

Skupština Voterlu je 2010. održala posvećenje nove Dvorane Kraljevstva, koja se za pokrajinske sastanke može proširiti u prostor sa 800 mesta. Istog dana kad su braća kupila plac na kom je sagrađena, vlasnica je dobila bolju ponudu od drugog kupca. Međutim, rekla je: „Više volim da na mom imanju bude dvorana za verske skupove, nego da se koristi za trgovinu.“

U okviru programa za zemlje sa ograničenim sredstvima, u Sijera Leoneu je podignuto 17, a u Gvineji 6 Dvorana Kraljevstva. Nakon što su izgrađene te jednostavne, ali dostojanstvene dvorane, broj prisutnih na sastancima znatno se povećao.

Propovedanje je dobijalo sve veći zamah, pa je podružnica organizovala dvomesečnu akciju u retko obrađivanim područjima. Objavitelji su uručili skoro 15 000 knjiga i vodili mnogo lepih razgovora. Ljudi su ih pitali da li će u nekom obližnjem mestu biti osnovana skupština. S vremenom su osnovane dve nove skupštine. U jednom zabačenom selu, braća su našla dve sestre koje su se tu sklonile zbog rata i izgubile kontakt sa organizacijom. Braća su odmah počela  redovno da održavaju sastanke i proučavaju Bibliju sa seljanima.

Godine 2009, podružnica je saznala da duboko u gvinejskim šumama postoji selo u kom ima Jehovinih svedoka. Šta su otkrila braća koja su poslata da to provere? Bilo je to rodno mesto jednog brata koji se tu vratio po odlasku u penziju. Pre nego što je umro, proučavao je Bibliju s više meštana. Jedan od njih je počeo da veruje u Jehovu i da prenosi drugima ono što je naučio iz Biblije. Takođe je održavao sastanke, koristeći publikacije preminulog brata. Grupa ljudi u tom mestu je 20 godina služila Jehovi kako je znala, a onda je jedan objavitelj slučajno naišao na njih. Podružnica je odmah poslala tamo braću da im pomognu u duhovnom pogledu. U tom selu je 2012. godine na obeležavanju Hristove smrti bilo 172 prisutnih.

U novije vreme, mnoge ’izgubljene ovce‘ vratile su se u Božje stado. To su osobe koje su se udaljile od skupštine ili su bile isključene. Mnogi od njih su se promenili i vratili u istinu. Jehovin narod ih je srdačno primio nazad (Luka 15:11-24).

Dok je prenosio dobru vest, apostol Pavle je ’svima bio sve‘ (1. Kor. 9:22, 23). Po ugledu na njega, Jehovini svedoci u Sijera Leoneu i Gvineji prilagođavaju svoj pristup različitim ljudima. Primera radi, pogledajmo kako neki objavitelji razgovaraju s tolerantnim ljudima koji pripadaju islamu, najzastupljenijoj religiji u obe zemlje.

Sajdu Džuana, koji je ranije bio musliman, kaže: „Muslimani veruju da je Adam stvoren od praha,  ali da je najpre živeo u raju na nebu. Da bih im pomogao da dođu do ispravnog zaključka, pitam ih: ’Gde se nalazi prah?‘

„’Na zemlji‘, kažu oni.

„’Gde je onda Adam morao biti stvoren?‘

„’Na zemlji.‘

„Da bih usmerio razgovor, pročitam Postanak 1:27, 28 i pitam: ’Da li nebeska bića imaju decu?‘

„’Nemaju. Anđeli nisu ni muškog ni ženskog pola‘, kažu moji sagovornici.

„’Gde su se onda nalazili Adam i Eva kad im je Bog rekao da rađaju decu?‘

„’Na zemlji.‘

„’Prema tome, kad Bog obnovi raj, gde će to biti?‘, pitam na kraju.

„’Ovde na zemlji‘, sledi odgovor.“

Sajdu kaže: „Ovakvo rezonovanje na temelju Pisma podstaklo je mnoge istinoljubive muslimane da nas saslušaju i uzmu biblijsku literaturu.“

Momo je bio predan islamu i nadao se da će jednog dana postati imam. Ovaj trgovac se zainteresovao za Bibliju nakon jednog razgovora s misionarima. Prisustvovao je jednom delu dvodnevnog pokrajinskog sastanka i dopalo mu se ono što je čuo. Posle četiri dana je sa suprugom Ramatu i njihovo petoro dece došao na Spomen-svečanost. Momo je posle toga počeo ozbiljno da proučava Bibliju. Ubrzo je prestao da prodaje cigarete. Rekao je svojim mušterijama da je pušenje štetno i da ga Bog ne odobrava. Takođe je počeo da proučava Bibliju sa ženom i decom, i to u svojoj radnji. Kad bi u takvoj  prilici naišle mušterije, zamolio bi ih da sednu i sačekaju, uz objašnjenje da je njegovoj porodici proučavanje veoma važno. Osim toga, on i Ramatu su ozakonili svoj brak. Premda su im se njihove porodice žestoko protivile, njih to nije zastrašilo. Odvažno su svedočili rođacima, koji su s vremenom počeli da ih poštuju zbog dobrog ponašanja. Momo se krstio 2008, a Ramatu 2011.

Jehovin narod čvrsto zastupa Jehovina moralna merila, uključujući i njegovo gledište o krvi (Dela 15:29). Taj njihov stav uvažava sve veći broj lekara i medicinskog osoblja u Sijera Leoneu i Gvineji.

 Braća su 1978. uručivala brošuricu Jehovini svedoci i pitanje krvi lekarima, bolničarima i ostalom bolničkom osoblju, advokatima i sudijama u celom Sijera Leoneu. Nedugo posle toga, kod jedne sestre je uoči porođaja došlo do unutrašnjeg krvarenja. Bilo je teško naći nekoga ko bi rešio taj problem bez davanja transfuzije. Međutim, zahvaljujući korisnim i logičnim informacijama iz brošurice, jedan lekar je pristao da pomogne. Sestra je donela na svet zdravog dečaka i potpuno se oporavila.

Doktor Baširu Koroma, hirurg u bolnici u Kenemi, pročitao je 1991. brošuru Kako ti krv može spasiti život? Ona je ostavila dubok utisak na njega, pa je počeo da proučava Bibliju i dolazi na sastanke Jehovinih svedoka. Kada je devetogodišnjem sinu jednog bračnog para Svedoka usled nesrećnog slučaja pukla slezina, lekari su odbili da ga operišu bez krvi. Rekli su roditeljima: „Vodite svoje dete kući, da tamo umre!“ Njih dvoje su se obratili za pomoć doktoru Koromi, koji je uspešno izvršio operaciju.

Nije prošlo mnogo i doktor Koroma je postao brat Koroma — čvrsti pobornik beskrvnog lečenja. Drugi lekari su ga osuđivali zbog toga, ali njegovi pacijenti su se uspešno oporavljali. Kasnije su neke kolege počele da traže njegovu pomoć prilikom teških hirurških zahvata.

Odeljenje za saradnju s bolnicama u podružnici u Fritaunu započelo je 1994. sa osnivanjem Odborâ za odnose s bolnicama u Sijera Leoneu i Gvineji. Braća koja služe u tim odborima pomogla su mnogim Svedocima i uverila na desetine medicinskih stručnjaka da uvaže naše gledište o krvi.