ДА БИСМО спасли голи живот, моја супруга Сата и ја смо 1991. године морали да побегнемо од побуњеника који су заузели наш град, Коинду, у Сијера Леонеу. У наредних осам година смо живели у многим избегличким логорима. Није било лако јер често нисмо имали довољно хране, болести су се шириле, а људи око нас су живели неморално.

У сваком логору смо тражили од надлежних плац за градњу Дворане Краљевства и углавном бисмо га добили. Шта год да је био случај, увек смо имали место за састајање. Били смо одлучни да служимо Јехови. Саградили смо укупно четири дворане.

По завршетку рата нисмо се могли вратити кући јер је Коинду претворен у праву пустош. Тако смо послати у још један избеглички логор, недалеко од Боа. Захваљујући средствима из подружнице, тамо смо саградили нашу пету дворану.