DA BISMO spasli goli život, moja supruga Sata i ja smo 1991. godine morali da pobegnemo od pobunjenika koji su zauzeli naš grad, Koindu, u Sijera Leoneu. U narednih osam godina smo živeli u mnogim izbegličkim logorima. Nije bilo lako jer često nismo imali dovoljno hrane, bolesti su se širile, a ljudi oko nas su živeli nemoralno.

U svakom logoru smo tražili od nadležnih plac za gradnju Dvorane Kraljevstva i uglavnom bismo ga dobili. Šta god da je bio slučaj, uvek smo imali mesto za sastajanje. Bili smo odlučni da služimo Jehovi. Sagradili smo ukupno četiri dvorane.

Po završetku rata nismo se mogli vratiti kući jer je Koindu pretvoren u pravu pustoš. Tako smo poslati u još jedan izbeglički logor, nedaleko od Boa. Zahvaljujući sredstvima iz podružnice, tamo smo sagradili našu petu dvoranu.