КАДА сам стигла у Сијера Леоне, требало ми је свега две седмице да заволим ову земљу. Задивило ме је како људи без имало муке носе тешке терете на глави. Све је врвело од живота. Деца су се играла и плесала на улици, пљескајући рукама и поскакујући уз живахан ритам. Била сам окружена бојама, покретима и музиком.

Највише уживам у служби проповедања. Становници ове земље су срећни када могу некога да угосте. Веома цене Библију и слушају поруку из ње. Често ме позову да уђем. Кад одлазим, понекад ме отпрате све до краја улице. Њихова доброта и гостољубивост помажу ми да изађем на крај с мањим нелагодностима, као што су несташица воде и струје.

Пошто сам неудата, људи ме некад питају да ли се осећам усамљено. А ја заправо имам толико посла да немам времена да будем усамљена. Мој живот је испуњен у сваком погледу.