Једну жену из Сомалије, која живи у Шведској, Јеховини сведоци су позвали на састанак у Дворани Краљевства. Одлучила је да прихвати позив. Али нешто није било како треба. Нико је није поздравио, сви су само гледали у њу и било јој је веома непријатно. Неко је то вероватно  приметио и упитао ју је: „Да ли сте на правом месту?“

„Изгледа да нисам!“, одговорила је и отишла. Када је та жена касније поново срела Сведоке који су је позвали, била је љута и рекла им да више никада неће доћи на састанак. Они су се питали шта се заправо десило, јер се нису могли сетити да су је видели у Дворани Краљевства. Током разговора су схватили да је она грешком отишла у неку цркву!

Сведоци су је позвали да поново дође, али овог пута у Дворану Краљевства. Она се сложила,  али је рекла да неће остати дуже од десет минута ако јој буде непријатно. Међутим, када је ушла у дворану, сви су је срдачно поздравили. Толико јој је било лепо да је последња отишла из Дворане Краљевства након тог састанка. Од тада редовно долази на састанке и сада је крштени објавитељ.

Стерјиос је младић из Грчке. Једног јутра је кренуо на посао путем којим обично није ишао. Док је ходао, запало му је за око нешто што је лежало на путу. Била је то позивница за Спомен-свечаност, то јест обележавање Христове смрти. На њој је стајало питање: „Како замишљате Исуса?“ Пошто је било пуно људи око њега, било му је непријатно да узме позивницу са земље. Кад је стигао кући, почео је да размишља о том питању и желео је да сазна нешто више.

Тог поподнева је требало да с неким пријатељима оде на кафу. Одлучио је да иде улицом где је раније видео позивницу, надајући се да ће још увек бити тамо. Заиста је била тамо, али поново је било много људи и опет му је било непријатно да је узме. На повратку кући, Стерјиос је кренуо право у ту улицу и позивница је још увек била тамо. Овог пута ју је узео и прочитао. Решио је да присуствује тој свечаности.

Када се завршила Спомен-свечаност, прихватио је понуду да проучава Библију. Почео је да долази на састанке, фино је напредовао и крстио се на једнодневном покрајинском састанку у марту 2013.

Брат из Копенхагена у Данској по имену Фин, у јануару 2010. је изашао у шетњу и понео са собом неколико часописа. Док је шетао једном уском улицом, у сусрет му је ишао старији господин. Понудио му је децембарска издања из 2009. године, у којима је било неколико чланака о Божићу. Када је тај господин проговорио, Фин му је препознао глас. Био је то водитељ једне познате емисије на радију, иначе веома образован човек. Следећег дана Фин је слушао његову емисију и изненадио се када је водитељ почео да прича о часописима које је добио и затим прочитао неке делове из чланака. Између осталог, читао је о необичној „звезди“ која се појавила у време Исусовог рођења и признао да је заиста Сатана морао стајати иза ње.

Изненађен реакцијом тог господина на часописе, Фин га је позвао телефоном. У разговору га је љубазно питао да ли је могуће да се у некој емисији на радију говори о библијским темама. Две недеље касније добио је потврдан одговор. Уследило је више од 30 двочасовних емисија у којима се говорило о Јеховиним сведоцима и Библији. Водитељ и Фин су бирали теме и одговарали на стотине позива слушалаца.

Један човек је позвао радио-станицу и оставио свој број телефона. Желео је да га браћа позову и они су то брзо и учинили. Тај човек је од својих пријатеља и породице годинама слушао клевете о Јеховиним сведоцима, али су његове предрасуде нестале захваљујући овој емисији. Почео је да проучава Библију и 2013. је био на Спомен-свечаности и посебном предавању.  Сада сваке недеље иде на састанке и даје лепе коментаре на Разматрању Стражарске куле. И други људи с тог подручја су почели фино да реагују на библијску истину захваљујући ономе што су чули у тој емисији.

Био је последњи дан обласног конгреса у Италији. Док се Лучо опраштао с неким пријатељима, пришао им је један брачни пар. Лучо их је питао из које су скупштине. „Нисмо ни из једне скупштине“, рекли су они.

„Да ли вас је неко позвао“, питао је Лучо.

„Не, сами смо дошли“, одговорили су.

То је пробудило Лучову знатижељу, па је додао: „Ако смем да питам, шта вас је навело да дођете?“

Они су рекли: „Пронашли смо позивницу на вратима, па смо одлучили да дођемо.“

Објаснили су где живе, на шта је Лучова супруга, Естер, одушевљено рекла: „Ја сам вам оставила позивницу! Био је последњи дан акције и помислила сам да је боље да оставим позивнице на вратима где никог није било код куће него да их бацим.“ Када су нашли позивницу, тај пар је одлучио да отпутује у Конгресну дворану и присуствује програму у недељу. Након кратког разговора, Лучо и Естер су их позвали на оброк и код куће су наставили разговор. Овај пар је почео да проучава Библију. Увек се добро припремају за проучавање и сада присуствују састанцима и учествују на њима.