Jednu ženu iz Somalije, koja živi u Švedskoj, Jehovini svedoci su pozvali na sastanak u Dvorani Kraljevstva. Odlučila je da prihvati poziv. Ali nešto nije bilo kako treba. Niko je nije pozdravio, svi su samo gledali u nju i bilo joj je veoma neprijatno. Neko je to verovatno  primetio i upitao ju je: „Da li ste na pravom mestu?“

„Izgleda da nisam!“, odgovorila je i otišla. Kada je ta žena kasnije ponovo srela Svedoke koji su je pozvali, bila je ljuta i rekla im da više nikada neće doći na sastanak. Oni su se pitali šta se zapravo desilo, jer se nisu mogli setiti da su je videli u Dvorani Kraljevstva. Tokom razgovora su shvatili da je ona greškom otišla u neku crkvu!

Svedoci su je pozvali da ponovo dođe, ali ovog puta u Dvoranu Kraljevstva. Ona se složila,  ali je rekla da neće ostati duže od deset minuta ako joj bude neprijatno. Međutim, kada je ušla u dvoranu, svi su je srdačno pozdravili. Toliko joj je bilo lepo da je poslednja otišla iz Dvorane Kraljevstva nakon tog sastanka. Od tada redovno dolazi na sastanke i sada je kršteni objavitelj.

Sterjios je mladić iz Grčke. Jednog jutra je krenuo na posao putem kojim obično nije išao. Dok je hodao, zapalo mu je za oko nešto što je ležalo na putu. Bila je to pozivnica za Spomen-svečanost, to jest obeležavanje Hristove smrti. Na njoj je stajalo pitanje: „Kako zamišljate Isusa?“ Pošto je bilo puno ljudi oko njega, bilo mu je neprijatno da uzme pozivnicu sa zemlje. Kad je stigao kući, počeo je da razmišlja o tom pitanju i želeo je da sazna nešto više.

Tog popodneva je trebalo da s nekim prijateljima ode na kafu. Odlučio je da ide ulicom gde je ranije video pozivnicu, nadajući se da će još uvek biti tamo. Zaista je bila tamo, ali ponovo je bilo mnogo ljudi i opet mu je bilo neprijatno da je uzme. Na povratku kući, Sterjios je krenuo pravo u tu ulicu i pozivnica je još uvek bila tamo. Ovog puta ju je uzeo i pročitao. Rešio je da prisustvuje toj svečanosti.

Kada se završila Spomen-svečanost, prihvatio je ponudu da proučava Bibliju. Počeo je da dolazi na sastanke, fino je napredovao i krstio se na jednodnevnom pokrajinskom sastanku u martu 2013.

Brat iz Kopenhagena u Danskoj po imenu Fin, u januaru 2010. je izašao u šetnju i poneo sa sobom nekoliko časopisa. Dok je šetao jednom uskom ulicom, u susret mu je išao stariji gospodin. Ponudio mu je decembarska izdanja iz 2009. godine, u kojima je bilo nekoliko članaka o Božiću. Kada je taj gospodin progovorio, Fin mu je prepoznao glas. Bio je to voditelj jedne poznate emisije na radiju, inače veoma obrazovan čovek. Sledećeg dana Fin je slušao njegovu emisiju i iznenadio se kada je voditelj počeo da priča o časopisima koje je dobio i zatim pročitao neke delove iz članaka. Između ostalog, čitao je o neobičnoj „zvezdi“ koja se pojavila u vreme Isusovog rođenja i priznao da je zaista Satana morao stajati iza nje.

Iznenađen reakcijom tog gospodina na časopise, Fin ga je pozvao telefonom. U razgovoru ga je ljubazno pitao da li je moguće da se u nekoj emisiji na radiju govori o biblijskim temama. Dve nedelje kasnije dobio je potvrdan odgovor. Usledilo je više od 30 dvočasovnih emisija u kojima se govorilo o Jehovinim svedocima i Bibliji. Voditelj i Fin su birali teme i odgovarali na stotine poziva slušalaca.

Jedan čovek je pozvao radio-stanicu i ostavio svoj broj telefona. Želeo je da ga braća pozovu i oni su to brzo i učinili. Taj čovek je od svojih prijatelja i porodice godinama slušao klevete o Jehovinim svedocima, ali su njegove predrasude nestale zahvaljujući ovoj emisiji. Počeo je da proučava Bibliju i 2013. je bio na Spomen-svečanosti i posebnom predavanju.  Sada svake nedelje ide na sastanke i daje lepe komentare na Razmatranju Stražarske kule. I drugi ljudi s tog područja su počeli fino da reaguju na biblijsku istinu zahvaljujući onome što su čuli u toj emisiji.

Bio je poslednji dan oblasnog kongresa u Italiji. Dok se Lučo opraštao s nekim prijateljima, prišao im je jedan bračni par. Lučo ih je pitao iz koje su skupštine. „Nismo ni iz jedne skupštine“, rekli su oni.

„Da li vas je neko pozvao“, pitao je Lučo.

„Ne, sami smo došli“, odgovorili su.

To je probudilo Lučovu znatiželju, pa je dodao: „Ako smem da pitam, šta vas je navelo da dođete?“

Oni su rekli: „Pronašli smo pozivnicu na vratima, pa smo odlučili da dođemo.“

Objasnili su gde žive, na šta je Lučova supruga, Ester, oduševljeno rekla: „Ja sam vam ostavila pozivnicu! Bio je poslednji dan akcije i pomislila sam da je bolje da ostavim pozivnice na vratima gde nikog nije bilo kod kuće nego da ih bacim.“ Kada su našli pozivnicu, taj par je odlučio da otputuje u Kongresnu dvoranu i prisustvuje programu u nedelju. Nakon kratkog razgovora, Lučo i Ester su ih pozvali na obrok i kod kuće su nastavili razgovor. Ovaj par je počeo da proučava Bibliju. Uvek se dobro pripremaju za proučavanje i sada prisustvuju sastancima i učestvuju na njima.