Marko, dečak koji se pojavljuje u seriji crtanih filmova Budi Jehovin prijatelj, sada je poznat širom sveta. Prvi crtani film sa ovim simpatičnim dečakom sada je preveden na preko 130 jezika. U podružnicu je stiglo na stotine pisama. Pismo koje ćemo sada citirati napisale su dve sestre koje imaju jedanaest i osam godina. „Želele bismo da damo prilog za svetsko delo propovedanja. Novac smo zaradile tako što smo odgajile i prodale dva teleta. Nazvale smo ih Veliki Rumenko i Grof. Želimo da vam damo ovaj novac jer mislimo da ga možete iskoristiti da napravite još crtanih filmova. Bilo bi super ako bi Marko  dobio mlađu sestru i morao da se izbori s tim da sada mama i tata svu pažnju posvećuju njoj. Crtani filmovi sa Markom su nam najomiljeniji.“

Mnoga deca su naučila napamet crtane filmove, uključujući i pesmu, pa čak i ono što govori narator. Jedna sestra je napisala da u njenoj skupštini ima 100 objavitelja i 40 dece, od kojih većina ima manje od 10 godina. Kada se jednom prilikom sastanak završavao pesmom broj 120, ona je sedela u trećem redu. Suze su joj navrle na oči kada je čula kako deca uživaju dok pevaju „njihovu pesmu“.

Jedna baka je ispričala kako je njena unuka nakon što je dvaput pogledala crtani film rekla: „Moram da pospremim svoju sobu da se neko ne bi povredio zbog mojih igračaka.“ Toliko je bila zaokupljena svojim poslom da nije htela ni da jede dok ne završi.

U jednom selu u Južnoafričkoj Republici, grupa dece je svaki dan odlazila kod jedne porodice Svedoka. Neki su mislili da je to zato što je ta porodica prodavala slatkiše. Ali zapravo su tu decu druga deca pozvala da gledaju crtani film Poslušnost vodi do sreće na njihovom maternjem jeziku — kosa. Jednom prilikom je došlo 11 dece i sva su već znala napamet reči pesme.

Osmogodišnji Isak i njegov petogodišnji brat Saul iz Ekvadora govore jezik kečua. Oni nisu Svedoci i imali su običaj da sačuvaju novac koji su im roditelji davali za užinu da bi mogli da kupe igračke pištolje, mačeve i figure nekih  junaka. Jednog dana ih je majka zamolila da pospreme svoju sobu i da sve igračke slože u jednu kutiju i stave je ispod kreveta. Kasnije su dečaci dobili na poklon DVD Budi Jehovin prijatelj pa su ga zajedno pogledali. Nakon nedelju dana, dok je njihova majka spremala kuću, videla je da je kartonska kutija ispod njihovog kreveta gotovo prazna. U njoj je bio samo jedan autić. Pitala je sinove: „Gde su ostale igračke?“ Oni su joj odgovorili: „Jehova ne voli te igračke pa smo ih bacili u smeće.“ Sada, kada Isak vidi da se komšijska deca igraju igračkama koje predstavljaju oružje, on im kaže: „Nemojte da se igrate time. Jehova to ne voli!“