У Кутаисију, другом по величини граду у Грузији, браћа су 13 година одржавала конгресе у једној старој и оронулој фабрици шампањца. Пошто је кров прокишњавао, браћа су изнад публике причврстила најлоне да би се вода сливала у њих. Међутим, браћа сада имају прикладну, нову Дворану Краљевства која је наткривена и може да се прошири за потребе одржавања покрајинских састанака и конгреса. Док је током градње те дворане 50 добровољаца истоварало бетонске блокове из камиона, пришли су им полицајци да виде шта се дешава. Одушевили су се када су видели како ти радници вредно раде и како су срећни. Похвалили су их и помогли им да истоваре остатак блокова. На крају су им рекли да их слободно позову ако им неко буде правио проблеме  и обећали да ће доћи на први конгрес који се буде одржавао у тој новој Конгресној дворани.

Малакај је старешина и живи у Бурундију. Он се бави пољопривредом и превози робу на свом бициклу да би прехранио своју породицу. Када је његова скупштина почела да гради своју Дворану Краљевства, он је одлучио да сваки дан помаже на градилишту. Пошто би градња трајала око два месеца, био му је потребан новац који би покрио потребе његове породице за то време. Зато је продао свој бицикл и део новца дао својој жени да га распореди током та два месеца, а остатак је убацио као прилог за трошкове градње дворане. На градилишту је добио добру обуку од слугу за градњу Дворана Краљевства. Након што је Дворана Краљевства завршена, Малакај је био у позицији да нађе посао на другим градилиштима јер је стекао многе вештине потребне за градњу објеката. Осим тога, купио је себи нов бицикл.

Изградња Дворана Краљевства у Малавију представља посебан изазов. Током прошле службене године изграђена је једна дворана на подручју на ком су путеви изузетно лоши. Користећи возила с погоном на четири точка, браћа из подружнице су довезла грађевински материјал на градилиште. Локална браћа су им рекла да је градња у том месту изазвала велико занимање мештана. Многи људи у том месту који нису Сведоци нудили су се да помогну и радили су до касно у ноћ, истоварујући песак, тесани камен, џакове цемента и металне кровне плоче. Понекад се заправо дешавало да је на градилишту више било људи који нису Сведоци него наше браће! Како то? Па, када су људи из тог места видели колико се Сведоци труде да изграде пристојну  дворану за састанке у једном тако забаченом месту као што је њихово, једноставно су желели да им помогну.

Један брачни пар специјалних пионира који служи у Обали Слоноваче проучава Библију на локалном језику бете с једним паром који има десеторо деце. Било је планирано да се у мају 2013. године у граду Далоа одржи први покрајински састанак на том језику и свих 12 чланова ове породице је желело да иде. Међутим, цена повратне карте за једну особу коштала је 800 ЦФА франака (1,18 евра), што отац ове породице није могао платити. Ипак, он је решио да иду на тај скуп и тако је дошао на једну идеју. Најстаријој ћерки је дао 300 ЦФА франака (0,44 евра) и предложио јој да почне да продаје карамеле. Она је то и учинила и тако је зарадила новац за своју карту. Отац је исто предложио и осталој деци. Сваком детету је дао 300 ЦФА франака како би могли започети посао са карамелама. Тако су деца зарадила довољно новца да свима плате пут. На крају је ова породица успела да заједно с другима отпутује на покрајински састанак. Били су узбуђени што су могли пратити програм на свом матерњем језику.