Jehova je blagoslovio svoje sluge u Dominikanskoj Republici jer su vredno propovedale. Godine 1994. bilo je u proseku 16 354 objavitelja u 259 skupština. Sa tako velikim porastom je i potreba za starešinama i slugama pomoćnicima bivala sve veća. Vodeće telo je te iste godine odobrilo da se Škola za obučavanje naimenovane braće, sada je to Škola za objavitelje Kraljevstva, održava i u Dominikanskoj Republici.

U ovoj zemlji je do oktobra 2011. godine održano 25 razreda ove škole, a pohađalo ju je oko 600  braće. Trenutno je više od polovine onih koji su završili tu školu u nekom obliku punovremene službe, 71 osoba je u specijalnoj pionirskoj službi i pet u pokrajinskoj službi. Prvih deset razreda ove škole održano je u podružnici, a od 11. razreda ona se održava u objektima namenjenim isključivo toj svrsi u Vilja Gonzalesu.

Dvadeset drugog septembra 1998. uragan Heorhes, sa udarima vetra od 190 kilometara na sat, pogodio je Dominikansku Republiku i napravio veliku štetu. Hiljade ljudi je ostalo bez doma, a više od 300 je poginulo. Odbor za humanitarnu pomoć je u saradnji sa Regionalnim odborom za gradnju organizovao prihvatni centar na zemljištu na kom se nalazi Dvorana Kraljevstva u La Romani. Otprilike 300 volontera je  učestvovalo u toj humanitarnoj akciji, uključujući i Svedoke iz 16 drugih zemalja.

Trebalo je popraviti ili ponovo izgraditi 23 Dvorane Kraljevstva i preko 800 kuća naše braće i sestara. Na primer, jedna naša starija sestra koja se zove Karmen i služi kao opšti pionir bila je očajna kada je uragan uništio kuću u kojoj je živela 38 godina. Ali bila je presrećna kada je stigao tim od 15 braće i izlio temelj za njenu novu kuću. „Jehova uvek misli na nas“, kaže Karmen, „i stara se o nama. Pogledajte ovu prelepu kuću koju su mi braća napravila. Moje komšije sada kažu da Jehovini svedoci brinu o svojoj braći i da zaista vole jedni druge.“ Slične izjave mogle su se čuti širom zemlje dok su volonteri pomagali svojoj braći i sestrama u nevolji.

Iako je uragan Heorhes ostavio za sobom pustoš, Jehovini svedoci su s puno ljubavi pomagali svojoj braći da se i u duhovnom i u materijalnom pogledu izbore sa posledicama te oluje. Što je najvažnije, ti dobrovoljci su svojom samopožrtvovanošću proslavili Jehovu, koji je izvor istinske utehe.

Budući da je broj objavitelja brzo rastao, i potreba za Dvoranama Kraljevstva bivala je sve veća. Zato je u novembru 2000. godine u Dominikanskoj Republici počela izgradnja Dvorana Kraljevstva u okviru programa za zemlje koje nemaju dovoljno finansijskih sredstava. Zahvaljujući tome, skupštine su za otprilike osam sedmica mogle izgraditi udobne i lepe Dvorane Kraljevstva. Do septembra 2011. dva tima  za gradnju izgradila su ili renovirala oko 145 Dvorana Kraljevstva.

Svi ti projekti, kao i dobrovoljci koji su na njima radili, doprineli su tome da se da dobro svedočanstvo o Jehovi. Na primer, braća su u jednom malom mestu na severozapadu zemlje pronašla plac koji bi odgovarao za novu Dvoranu Kraljevstva. Jedan specijalni pionir je pitao vlasnika da li bi prodao to zemljište. „Nemojte da gubite vreme“, rekao je taj čovek, „neću vam prodati tu zemlju, pogotovo zato što ćete na njoj graditi crkvu.“

Taj čovek je ubrzo posle tog razgovora otišao u Porto Platu da poseti svog starijeg brata koji je inače Jehovin svedok. Kada je stigao tamo, video je da je jedna porodica Svedoka dovela njegovog bolesnog brata u svoju kuću da bi se brinula o njemu. Ta porodica ga je vodila kod lekara, na sastanke i u službu propovedanja. Taj čovek je pitao svog brata koliko im plaća za sve to. On je odgovorio: „To me ništa ne košta. Oni su moja braća.“

Takva dobrota i ljubaznost ostavili su veliki utisak na ovog čoveka tako da je on pozvao našeg brata s kojim je ranije razgovarao i rekao mu da se predomislio i da će nam prodati zemljište. Braća su kupila taj plac i počela da grade dvoranu. Pre toga je žena ovog čoveka imala veoma loše mišljenje o Jehovinim svedocima. Ali kada je videla kako braća rade na izgradnji dvorane, rekla je: „Ovo je najsložnija i najbolja grupa ljudi koju sam ikada videla.“