IZGUBIO sam sluh još dok sam bio dete, a znakovni jezik sam naučio u školi za decu oštećenog sluha. Prvi kontakt sa istinom imao sam sa 11 godina, kada me je jedna porodica Svedoka iz komšiluka pozvala na skupštinski sastanak. Iako nisam razumeo o čemu se govorilo, rešio sam da i drugi put dođem zato što su me svi srdačno dočekali. Mnogi u skupštini su me pozivali u goste ili da negde idem s njima.

Postao sam objavitelj 1982. godine, a nešto kasnije te iste godine sam se krstio. Godine 1984. oženio sam se Evom, koja takođe ne čuje. Iako nismo baš najbolje razumeli neka biblijska učenja, shvatili smo da je to prava Božja organizacija jer u njoj vlada ljubav, po kojoj i treba da se prepoznaju pravi hrišćani i zato smo rado sarađivali sa skupštinom (Jov. 13:35).

 Neka braća i sestre su 1992. godine počeli da uče američki znakovni jezik. Oni su ubrzo počeli da traže gluve osobe i da im prenose dobru vest. Zatim je 1994. godine delo propovedanja na znakovnom jeziku dobilo novi zamah kada je u podružnicu došao jedan bračni par iz Portorika da bi držao kurs znakovnog jezika za 25 braće i sestara.

Nešto kasnije te godine Eva i ja smo se pridružili novoformiranoj grupi na znakovnom jeziku. Tek kada smo počeli da posećujemo sastanke na znakovnom jeziku jasnije smo razumeli detalje nekih biblijskih učenja, kao na primer kako je Satana osporio Jehovino pravo da vlada i koju ulogu Mesijansko Kraljevstvo ima u ostvarenju Božje namere.

Prvog decembra 1995. godine osnovane su skupštine na znakovnom jeziku u Santo Domingu i Santijagu. U avgustu 2014. bilo je 26 skupština i 18 grupa na znakovnom jeziku.

Eva i ja smo želeli da znakovni jezik bude maternji jezik naše troje dece i tako smo ih i poučavali. Naš najstariji sin, Eber, služi u Betelu u Sjedinjenim Državama i pomaže oko prevođenja naše literature na znakovni jezik. Ja sam sluga pomoćnik u skupštini, a Eva je opšti pionir.