ЈЕРМЕНИЈА. Измењен Закон о цивилној служби тако да се поштује хришћанска неутралност

Влада Јерменије је 2013. изменила Закон о цивилној служби, што је Јеховиним сведоцима омогућило да се због приговора савести одлуче на цивилну службу, а не да добију затворску казну. Тамошња подружница је известила да је у јануару 2014, 71 брат отпочео са цивилном службом, која је у складу са овим новим изменама Закона. Примера ради, нека браћа раде као кухињски радници  или помоћно особље у болницама. Они који надгледају спровођење овог закона изнели су позитивна запажања о радној етици и ставу браће, којима је често додељен напоран посао. Браћа су захвална што им је омогућено да обављају цивилну службу и задрже чисту савест. a Један брат је рекао: „Захвални смо Јехови што можемо да обављамо цивилну службу, јер нам то омогућава да останемо неутрални, а да му у исто време слободно служимо.“

ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА. Сведоци добили дозволу да буду матичари

На основу уговора склопљеног између Доминиканске Републике и Ватикана, Католичка црква је била једина религија која је могла да обавља венчања. Уколико пар није желео да се венча у Католичкој цркви, могао је то да учини код матичара. Међутим, влада је 2010. усвојила нови устав који је квалификованим представницима других религија омогућио да као матичари склапају бракове. Влада је такође организовала обуку за оне који су желели да добију овлашћење за то. Подружница у Доминиканској Републици је одабрала 30 старешина и послала их на ту обуку. Од преко 2 000 пријављених, само 32 је испунило услове да добије овлашћење. Па ипак, сва тридесеторица наше браће су га добила.

 ИНДИЈА. Одлучни да храбро проповедају

Државна комисија за људска права у Карнатаки 27. јануара 2014. пресудила је да је начелник полицијске станице Хубли у Карнатаки повредио људска права брата Сандипа Мунисвамија, јер му није обезбедио заштиту од напада руље 28. јуна 2011. Комисија је прогласила начелника кривим за кршење људских права, и не само што  је наложила властима Карнатаке да поведу дисциплински поступак против њега већ је препоручила да се брату Мунисвамију исплати 20 000 рупија одштете (260 евра). Одредила је да се тај новац одузме од начелникове плате.

Брат Мунисвами је рекао да су он и његова породица захвални Јехови на овој невероватној одлуци и да су одлучни да наставе да храбро проповедају добру вест. Ова одлука је браћи ојачала веру и улила поверење у то да Јехова може заштитити свој народ. То је такође снажна порука властима у Карнатаки да морају да заштите људска права Јеховиних сведока. Кривични поступак против брата Мунисвамија и још неке браће, који је покренут након тог догађаја, и даље је у току.

КИРГИЗИЈА. Уставно веће Врховног суда признаје право на приговор савести

За оне који улажу приговор савести на војну службу, 19. новембар 2013. био је важан дан. Уставно веће Врховног суда донело је одлуку у случајевима 11 Јеховиних сведока и прогласио неуставним Закон о цивилној служби у Киргизији. Према том Закону, они који су обављали цивилну службу морали су да уплаћују војсци новац за подупирање војних активности. Такође су након завршетка цивилне службе били уписани у резервни састав војске. Уставно веће је закључило да се захтевањем да се цивилна служба обавља под тим условима крши право на слободу вероисповести. Током првих месеци 2014, Врховни суд Киргизије применио је одлуку Уставног већа тако што је поништио оптужбе против 14 Јеховиних сведока, који су по старом закону били осуђени за кривично дело. Ове повољне одлуке су окончале седмогодишњу правну битку за слободу вероисповести,  када је реч о приговору савести. Одлучност ових младих и мирољубивих људи слави Јеховино име и учвршћује наше право на слободу вероисповести у Киргизији.

НИГЕРИЈА. „Јехова ме је наградио“

У Нигеријској држави Абији, Јеховини сведоци често трпе претње и прогонство јер одбијају да се прикључе локалним удружењима, b која се често баве спиритизмом и прибегавају насиљу. Једног раног јутра у новембру 2005, чланови једног таквог удружења из села Асага Охафија упали су у дом брата Емануела Огвоа и његове жене и незаконито им узели све ствари из куће као наплату чланарине. Једино што им је остало била је одећа  коју су имали на себи. Године 2006, сеоска заједница је избацила брата Огвоа из његове куће и села. Брат и сестра Огво су побегли код једног брата из другог села и он се побринуо за њих. Иако се брат Огво наредне године вратио у своју кућу, и даље је био под притиском да се прикључи удружењу, а на његове захтеве да му се врати имовина нико није реаговао.

Коначно је 15. априла 2014, Врховни суд државе Абије пресудио у корист брата Огвоа, потврђујући његово право на слободу вероисповести. Одузета имовина му је била враћена. Осим тога, Сведоци више не трпе тако страшно прогонство као пре, а браћа у Асаги Охафији слободно проповедају.

Када је објављена судска одлука, брат Огво је рекао: „Скакао сам од радости. Био сам веома срећан. Осећао сам се као да је Јехова добио случај и да су анђели били са мном. Јехова ме је наградио.“

РУСИЈА. Пресуда у корист веб-сајта jw.org

Многи законски проблеми с којима су се наша браћа у Русији суочила на крају су ’заправо помогли ширењу добре вести‘ (Фил. 1:12). Иако им се неки владини службеници и религиозне вође жестоко противе, наша браћа у Русији чувају своју верност и Јехова благосиља њихов труд.

Један показатељ тога је правна победа у граду Тверу. Канцеларија јавног тужиоца из тог града је 2013. подигла тужбу на локалном суду тражећи да се у целој Русији забрани веб-сајт jw.org. Суд је одлучио у корист тужиоца, а да при томе о суђењу није обавестио никог од представника Јеховиних сведока. Браћа су сазнала за одлуку суда и уложила жалбу. Регионални суд у Тверу је  22. јануара 2014. поништио одлуку нижег суда и пресудио у нашу корист. Захваљујући Јехови и молитвама нашег међународног братства, већина браће у Русији сада може да јача духовност користећи материјал са веб-сајта jw.org.

ТУРСКА. Игнорисање права на приговор савести на војну службу

Бариш Гермез, Јеховин сведок из Турске, провео је више од четири године у затвору јер је одбио војну службу. У притвору га је војна полиција страшно малтретирала, тако што га је шутирала и тукла пендрецима. Трпео је и због лоших услова у затворској ћелији. Пошто је брат Гермез висок преко 2 метра није могао да спава на кревету који су му дали него је морао да спава по дијагонали на два кревета, у незгодном положају. На крају му је затворска управа дозволила да унесе у ћелију већи лежај који му је обезбедила скупштина.

Брат Гермез је, заједно с још тројицом Сведока, 2008. уложио жалбу Европском суду за људска права. У њој су тврдили да им је Турска ускратила право на слободу вероисповести тиме што није уважила њихово право на приговор савести. Суд је 3. јуна 2014. пресудио у корист четворице Сведока c и наложио турској влади да браћи надокнади штету и плати трошкове. Ово је трећи пут да је Европски суд по овом питању пресудио у корист Јеховиних сведока, а против Турске. Иако тренутно ниједан Јеховин сведок није у затвору, овај проблем неће бити у потпуности решен док Турска не призна право на приговор савести на војну службу.

Азербејџан: Полиција и даље упада на састанке, литература се цензурише, браћу хапсе док проповедају и угрожена су им и друга људска права. У исто време, влада одбија да региструје верску заједницу Јеховиних сведока. Због ових проблема, Европском суду за људска права поднето је деветнаест тужби против Азербејџана. Упркос свим потешкоћама, Јеховин благослов је очигледан у непрестаном расту броја објавитеља. Још један разлог за радост било је излажење комплетног превода Нови свет на азербејџанском.

Еритреја: Наша браћа у овој земљи настављају верно да служе Јехови упркос жестоком прогонству. Три брата, Паулос Ијасу, Исак Могос и Нагада Теклемаријам, у затвору су већ 20 година — од 24. септембра 1994. Власти у Еритреји су 14. априла 2014, на обележавању Спомен свечаности, ухапсиле око 150 Сведока и заинтересованих особа. Ухапшени су старости од 16 месеци до преко 85 година. Током посебног предавања 27. априла 2014, власти су ухапсиле још 30 Сведока. Већина је ослобођена.

Казахстан: Одсек за верска питања није дозволио да се 14 наших публикација увезе или дистрибуише. Осим тога, браћа не могу да деле своја религиозна уверења с другима ван њихових регистрованих места за верску службу, а око педесеторо браће је осуђено због такозваног илегалног мисионарења. Да би се одбранило право на слободу изражавања, Савету Уједињених нација за људска права поднето је 26 жалби.