1-3. So na kergja o proroko tari Juda hem kola sine o posledice? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

O JEROVOAM, so sine cari ko Izrael, kergja žrtveniko bašo hovavno obožavanje ki diz Vetil. O Jehova bičhalgja jekhe proroko tari Juda te vakerel e Jerovoameske jekh osuduvačko poraka. Akava ponizno proroko šungja e Jehova hem vakergja i poraka. O cari but holjangja e prorokoske, ama o Jehova zaštitingja le (1. Car. 13:1-10).

² O Jehova zapovedingja e prorokoske te na hal hem te na piel ko Izrael hem te iranel pe khere taro javer drumo. Keda iranela pe sine khere, o proroko arakhlja jekhe phure manuše kova so hovavgja le hem vakergja leske kaj isi le poraka taro Jehova. O phuro manuš vikingja e proroko ki peste khere te hal hem te piel. O proroko na šungja e Jehova hem gelo leste. Ov na kergja adava so vakergja leske o Jehova. Adaleske keda iranela pe sine khere, napadingja le jekh lavi hem mudargja le (1. Car. 13:11-24).

³ Na džanaja soske o proroko odlučingja te šunel adale phure manuše a na e Jehova. Ama, džanaja kaj ov na prodolžingja „te džal skromno“ e Jehovaja. (Čitin Mihej 6:8.)  Keda ki Biblija vakerela pe kaj valjani te dža e Jehovaja, adava značinela kaj valjani te ovel amen doverba ki leste, te mukha ov te vodinel amen hem te ova leske poslušna. O skromno manuš džanela kaj valjani ko sekova vreme te molinel pe. Te ovel sine skromno o proroko, ov ka pučel sine e Jehova dali meningja o upatstvija so vakergja leske. Nekogaš amen da valjani te ana phare odluke, hem šaj nane te ovel amenge jasno so mangela o Jehova te kera. Ama ako siem skromna, ka roda taro Jehova te vodinel amen hem agjaar nane te kera seriozna greške.

4. So ka dikha ki akaja statija?

⁴ Ki angluni statija dikhlem so značinela te ova skromna hem soske tano adava važno amenge avdive. Ama, sar šaj panda poviše te ova skromna? Hem kola situacie šaj te sikaven dali čače siem skromna ili na? Te dikha trin asavke situacie (Izr. 11:2).

5, 6. Sar o Varzelaj sikavgja kaj sine skromno?

⁵ O način sar reagirinaja keda amare okolnostija ili zadače meninena pe sikavela dali čače siem skromna. Šaj te sikljova taro Varzelaj, e Davideskoro verno amal. Keda sine le 80 berš, o David vikingja le te živinel ko carsko dvoro. Iako akaja sine bari prednost, o Varzelaj vakergja kaj ka ovel pošukar ko dvoro te džal o Himam, kova so šaj sine leskoro čhavo (2. Sam. 19:31-37).

⁶ Soske o Varzelaj na prifatingja akaja pokana? Dali na manglja te ovel le odgovornostija ili manglja te živinel polokho životo? Na, adava kergja le soske sine skromno. Ov džanela sine kaj leskere okolnostija meningje pe hem prifatingja ple ograničuvanja. (Čitin Galatite 6:4, 5.) Isto sar o Varzelaj, amen da valjani te ova skromna. Namesto te ovel amenge najvažno adava so mangaja amen ili te sporedina amen javerencar, valjani te koncentririna amen te da o najšukar e Jehovaske. Akava tano but považno nego te ovel amen posebna zadače ili te ova pendžarde maškar o phralja hem o phenja (Gal. 5:26). Ako siem skromna, zaedno e phralencar ka falina e Jehova hem ka pomožina e javerenge (1. Kor. 10:31).

7, 8. Sar šaj i skromnost te pomožinel amen te na potprina amen ki amende?

⁷ Šaj ka ovel amenge pharo te ačhova skromna keda amenge dende poviše odgovornostija ili avtoriteti. Šaj but te sikljova taro Neemija. Keda ov šungja kaj o narodo ko Erusalim isi len but problemija, ov molingja e Jehova te pomožinel len (Neem. 1:4, 11). O Jehova odgovoringja ki leskiri molitva. O cari o Artakserks čhivgja e Neemija te ovel upraviteli ko adava than. Iako o Neemija sine mokjno hem barvalo, ov na potprinela pe sine ko ple sposobnostija hem iskustvo. Ov sekogaš rodela sine vodstvo taro Jehova hem redovno čitinela sine e Devleskoro zakoni (Neem. 8:1, 8, 9). E Neemija sine le avtoriteti upro but manuša. Ama, ov nikogaš na upotrebingja plo avtoriteti baši pli korist ili te ponašinel pe e javerencar grubo (Neem. 5:14-19).

⁸ Isto sar o Neemija, ako dobinaja poviše odgovornostija ili meninela pe amari zadača, valjani te trudina amen ponadari da te ačhova skromna. Na mangaja te potprina amen ko  amare sposobnostija ili iskustvo. Sar šaj nekoj te počminel te potprinel pe ki peste? Na primer, jekh starešina šaj kerela nesave sobraniska bukja bizo angleder te molinel pe. Ili, jekh phral ili phen prvo anela nesavi odluka, a palo adava molinela e Jehova te blagoslovinel adaja odluka. Ama jekh skromno manuš nane te potprinel pe ki peste čak keda kerela nešto so but puti angleder kergja le. Ov na bistrela kaj e Jehovaskere sposobnostija tane but pobare taro leskere. (Čitin Izreki 3:5, 6.) Avdive ko sveto but manuša tane sebična hem mangena te oven anglo javera. Ama e Jehovaskere sluge nane asavke. Amen na mislinaja kaj siem pošukar javerendar ki familija ili ko sobranie samo adaleske so isi amen nesave odgovornostija. Namesto adava, amen na bistraja kova tano amaro than ki e Devleskiri organizacia hem sorabotinaja amare phralencar hem e phenjencar (1. Tim. 3:15).

9, 10. Sar šaj i skromnost te pomožinel amenge keda nekoj nepravedno kritikujnela amen?

⁹ Šaj te ovel amenge pharo keda nekoj nepravedno kritikujnela amen. Akava ulo e Anake. Iako o rom lakoro but mangela la sine, oj na sine bahtali. I Fenina, i dujto romni e Elkanaskiri, asala lake sine hem ponižinela la sine celo vreme. I Ana mangela  sine te oven la čhave, ama našti sine. Jekh dive keda sine lake but pharo, oj geli ko sveto šatori te molinel pe. O prvosvešteniko o Ilij dikhlja la sar rovela hem vakergja lake kaj tani mati! I Ana šaj sine but te holjanel leske. Namesto adava, oj šukaripaja odgovoringja leske, adalea sikavgja kaj poštujnela le. Palo nesavo vreme, i Ana vakergja jekh molitva koja so sikavela lakiri vera hem o mangipa kon o Jehova (1. Sam. 1:5-7, 12-16; 2:1-10).

¹⁰ I skromnost šaj te pomožinel amen te pobedina o lošnipe šukaripaja (Rim. 12:21). E Satanaskoro sveto tano pherdo lošna bukjencar. Adaleske na valjani te ova iznenadime keda amencar postapinena nepravedno. Adava šaj te kerel amen but holjame, ama valjani te borina amen te cida amendar adava čuvstvo (Ps. 37:1). Panda popharo šaj te ovel amenge ako isi amen problemija nekasaja ko sobranie. Keda isi asavke problemija, tegani valjani te trudina amen te postapina sar o Isus. I Biblija vakerela: „Keda vredžinena le sine, ov na iranela sine vredžibaja... nego ov mukhlja o bukja okoleske kova so pravedno sudinela“ (1. Pet. 2:23). O Isus sine ponizno hem džanela sine kaj o Jehova ka cidel sekoja nepravda (Rim. 12:19). Amen da valjani te ova ponizna hem „ma te irana lošnipaja e lošnipaske“ (1. Pet.3:8, 9).

11, 12. a) Sar šaj te ačhova skromna keda o javera ka falinen amen? b) Sar ka sikava skromnost amare urajbaja hem ponašibaja?

 ¹¹ Amari skromnost šaj isto agjaar te ovel ispitimi keda nekoj falinela amen. I Estira sine jekh taro najšuže džuvlja ki Persija, hem adaleske sigurno dobinela sine but pofalbe. Celo jekh berš, oj sine negujmi posebno tretmanencar bašo šužipe zaedno javere terne džuvlencar hem sekoja jekh lendar nadinela pe sine kaj ka ovel e careskiri romni. Tegani, o cari biringja e Estira te ovel leske romni hem carica. Ama, sa akala bukja na meningje e Estira. Oj na uli gordo. Ačhili skromno, ljubezno hem poštujnela sine e javeren (Est. 2:9, 12, 15, 17).

¹² Ako siem skromna, ka urava amen hem ka ponašina amen ko način kova so sikavela kaj poštujnaja e javeren hem korkori amen. Namesto te falina amen ili te manga te vooduševina e javeren, trudinaja amen te ova krotka hem ljubezna. (Čitin 1. Petrovo 3:3, 4; Erem. 9:23, 24.) Taro način sar keraja lafi hem sar postapinaja ka dikhel pe so mislinaja baši amende. Na primer, šaj trudinaja amen te čhiva e javeren te mislinen kaj siem nešto posebno adaleske so isi amen nesave prednostija, so džanaja nesave informacie ili so siem paše nekasaja. Ili šaj mestinaja o bukja te dikhjon agjaar, sar ka phene amen korkori kergjem nesavi važno buti, a ustvari javera pomožingje amen ko adava. Razmislin bašo Isus. Ov šaj sine te vooduševinel e manušen adalea kobor sine mudro. Namesto adava, o Isus but puti citirinela sine taro e Devleskoro Lafi. Ov na manglja o manuša te falinen le, nego sekogaš te falinen e Jehova (Jovan 8:28).

13, 14. Sar šaj i skromnost te pomožinel amen te ana šukar odluke?

¹³ Valjani te ova skromna keda anaja odluke, ili keda javera anena odluke kola so vlijajnena upri amende. Keda o apostol Pavle sine ki Cezareja, manglja te džal ko Erusalim te završinel i buti so dengja le o Jehova. Ama, o proroko o Agav vakergja e Pavleske kaj ka phanden le ako gelo. Šaj čak te mudaren le. O phralja molinena sine e Pavle ma te džal. Ama ov odlučingja te džal. Dali angja asavki odluka soske potpringja pe ki peste? Na, o Pavle sine skromno hem sine le celosno doverba ko Jehova. O phralja da sine skromna. Adaleske poddržingje e Pavle ki leskiri odluka hem mukhle le te džal (Dela 21:10-14).

¹⁴ Adava so siem skromna ka pomožinel amen te ana šukar odluke čak keda na džanaja sar ka ikljon o bukja ili keda našti te vlijajna upri lende. Na primer, šaj razmislinaja te počmina ki polnovremeno služba. Ama so ako nasvalilem? So ako amare roditelija nasvalile hem valjani lenge amari pomoš? So ka kera keda ka phujrova? Našti te džana sa so ka ovel, čak ako molinaja amen da ili angleder razmislinaja bašo adava (Prop. 8:16, 17). Ama, ako isi amen doverba ko Jehova, ka džana kola tane amare ograničuvanja, hem ka prifatina len. Šukar ka informirina amen, ka roda sovet hem soj najvažno, ka molina amen bašo vodstvo. Tegani valjani te kera agjaar sar so vodinela amen e Jehovaskoro duho. (Čitin Propovednik 11:4-6.) O Jehova šaj te blagoslovinel amare odluke ili šaj te pomožinel amen te menina amare planija (Izr. 16:3, 9).

15. Sar adava so ka razmislina bašo Jehova ka pomožinel amenge te ačhova ponizna?

¹⁵ Sar šaj te ova poviše skromna? Te dikha štar načinija. Prvo, amen mora te razmislina bašo Jehova, hor te razmislina bašo adava savo Devel tano ov. Keda sporedinaja amen e Jehovaja, haljovaja kobor siem tikne hem kobor hari džanaja (Isa. 8:13). Ma te bistra kaj amen služinaja e Semokjno Devleske, a na manušeske ili angeleske. Ako razmislinaja bašo akava, ka pomožinel amen te ova ponizna „telo silno vas e Devleskoro“ (1. Pet. 5:6).

16. Sar adava so ka razmislina bašo e Devleskoro mangipe pomožinela amen te ova skromna?

¹⁶ Dujto način sar šaj te ova poviše skromna tano te razmislina bašo adava kobor but mangela amen o Jehova. O Pavle sporedingja o sobranie manušikane teloja. O Jehova kergja sekova delo taro telo te ovel le važno uloga (1. Kor. 12:23, 24). Isto agjaar, sekova jekh amendar tano važno e Jehovaske. Ov na sporedinela amen e javerencar hem na čhinavela te mangel amen čak keda ka grešina. Adava so džanaja kaj o Jehova mangela amen kerela te osetina amen sigurna.

17. Savi korist ka ovel amen keda rodaja te dikha o šukar ko javera?

¹⁷ Trito, ka ova poviše skromna ako dikhaja o šukar ko javera, sar o Jehova so dikhela. Namesto te trudina amen te privlečina e javerengoro vnimanie ki amende ili te vakera lenge so te keren, amen valjani te puča len bašo lengoro mislenje hem te ova spremna te prifatina lengere predlogija (Izr. 13:10). Valjani te ova radosna keda amare phralja hem phenja dobinena posebna dodelbe ili zadače. Isto agjaar, siem but blagodarna e Jehovaske so mukhela sarine te služina leske (1. Pet. 5:9).

18. Sar adava so ka oblikujna amari sovest pomožinela amen te ova poviše skromna?

¹⁸ Štarto, ka ova poviše skromna keda koristinaja o bibliska načelija te oblikujna amari sovest. Akala načelija sikavena amen sar razmislinela hem so osetinela o Jehova. Keda sikljovaja te dikha ko bukja sar so dikhela o Jehova, šaj te ana odluke kolencar so ka radujna le. Keda proučinaja, molinaja amen hem primeninaja adava so sikljovaja, amari sovest ovela pooštro (1. Tim. 1:5). Sikljovaja poviše te mislina e javerenge nego amenge. Ako keraja sa akava, o Jehova vetinela kaj ka pomožinel amen te ova poviše skromna (1. Pet. 5:10).

19. So ka pomožinel amen te ačhova skromna?

¹⁹ Setinea li tut ko proroko tari Juda kaske so kergjem lafi ko početok tari akaja statija? Ov našavgja plo životo hem plo amalipe e Jehovaja adaleske so na ačhilo skromno. Ama, amen šaj te ačhova skromna čak keda tano pharo te kera adava. O primerija taro but verna sluge e Jehovaskere sikavena kaj šaj te kera adava. Kobor poviše vreme služinaja e Jehovaske, doborom poviše valjani te potprina amen ki leste (Izr. 8:13). Bizi razlika save tane amare okolnostija, amen ponadari da šaj te dža e Jehovaja. Akaja tani najbari prednost so šaj te ovel amen. Adaleske te kera sa so šaj te ačhova skromna hem te dža e Jehovaja večno.