Da. Iako Sveto pismo nije naučni priručnik, ono je tačno kada se dotiče stvari koje imaju veze s naukom. Osmotrite neke primere iz kojih se vidi da su Sveto pismo i nauka u skladu, kao i da su u njemu zapisane naučne činjenice koje su se potpuno razlikovale od uobičajenih verovanja ljudi tog doba.

•   Svemir je imao početak (Postanak 1:1). Nasuprot tome, mnogi drevni mitovi su govorili da svemir nije stvoren, već da je nastao iz postojećeg haosa. Vavilonci su verovali da su bogovi koji su rodili svemir došli iz dva okeana. Prema drugim legendama, svemir je nastao iz ogromnog jajeta.

•   Svemirom ne upravlja neko božanstvo prema svom trenutnom raspoloženju, već razumno postavljeni prirodni zakoni (Jov 38:33; Jeremija 33:25). Mitovi iz celog sveta kažu da su ljudi bespomoćni kada su u pitanju nepredvidivi i ponekad nemilosrdni postupci bogova.

•   Zemlja lebdi u prostoru (Jov 26:7). U prošlosti su mnogi verovali da je zemlja ravna ploča i da stoji na nekom divu ili životinji, kao što su bizon ili kornjača.

•   Voda isparava iz okeana i drugih vodenih površina i zatim pada u obliku kiše, snega i grada, zahvaljujući čemu reke i izvori uvek iznova dobijaju vodu (Jov 36:27, 28; Propovednik 1:7; Isaija 55:10; Amos 9:6). Drevni Grci su smatrali da se reke napajaju vodom iz podzemnih okeana i to verovanje je trajalo sve do 18. veka.

•   Planine se podižu i spuštaju, a one koje danas postoje nekada je prekrivao okean (Psalam 104:6, 8). Neki mitovi govore suprotno, to jest da su bogovi stvorili planine ovakvim kakve ih danas vidimo.

•   Održavanje higijene čuva zdravlje. Izraelci su imali zakon po kom su bili obavezni da se operu nakon što dodirnu leš, da stave u karantin one koji imaju zaraznu bolest i da zatrpaju svoj izmet (Levitska 11:28; 13:1-5; Ponovljeni zakoni 23:13). S druge strane, u vreme kada su date ove zapovesti, Egipćani su lečili otvorene rane nanoseći na njih smesu u kojoj je bio ljudski izmet.

 Logičnim proučavanjem Svetog pisma dolazimo do zaključka da u njemu ne postoji ništa što se kosi s naukom. Evo nekih uobičajenih zabluda u vezi s tim:

 Zabluda: Sveto pismo kaže da je svemir stvoren za šest dana od po 24 časa.

 Činjenica: Sveto pismo ne navodi kada je tačno u prošlosti Bog stvorio svemir (Postanak 1:1). Dani stvaranja opisani u 1. poglavlju Postanka jesu vremenski periodi za koje nije rečeno koliko su trajali. Osim toga, za ukupan period stvaranja neba i zemlje takođe je upotrebljen izraz „dan“ (Postanak 2:4).

 Zabluda: Sveto pismo kaže da je vegetacija stvorena pre sunca, koje omogućava fotosintezu (Postanak 1:11, 16).

 Činjenica: Na osnovu onoga što piše u Svetom pismu možemo zaključiti da je sunce, jedna od zvezda koje sačinjavaju nebesa, stvoreno pre vegetacije (Postanak 1:1). Difuzna sunčeva svetlost je prodrla do zemljine površine tokom prvog „dana“ stvaranja, to jest vremenskog perioda. Pošto se atmosfera raščistila do trećeg „dana“, svetlost je bila dovoljno jaka da omogući fotosintezu (Postanak 1:3-5, 12, 13). Sunce je tek kasnije postalo jasno vidljivo sa zemlje (Postanak 1:16).

 Zabluda: Sveto pismo kaže da se sunce okreće oko zemlje.

 Činjenica: U Propovedniku 1:5 piše: „Sunce izlazi, sunce zalazi i onda žuri na mesto odakle izlazi.“ Međutim, ovde je samo reč o naizglednom kretanju sunca posmatrano sa zemlje. Ljudi i danas koriste izraze kao što su „izlazak“ i „zalazak sunca“, iako znaju da se zemlja okreće oko sunca.

 Zabluda: Sveto pismo kaže da je zemlja ravna.

 Činjenica: Sveto pismo koristi izraz „do kraja zemlje“ da bi ukazalo na najudaljenije delove zemlje, što ne znači da je ona ravna i da ima kraj (Dela apostolska 1:8). Slično tome, izraz „četiri kraja zemlje“ je stilska figura kojom se ukazuje na celu zemlju, što je slično metafori „četiri strane sveta“, koju danas koristimo (Isaija 11:12; Luka 13:29).

 Zabluda: Sveto pismo kaže da je obim kruga tačno tri puta veći od njegovog prečnika, ali njegov prečnik treba pomnožiti s brojem pi (π), to jest sa oko 3,1416.

 Činjenica: Prema merama ’livenog mora‘ zapisanih u 1. Kraljevima 7:23 i 2. Letopisa 4:2, ono je imalo prečnik od 10 lakata i „da bi se obuhvatilo bilo je potrebno uže od trideset lakata“. Moguće je da su ove mere zaokružene na cele brojeve. Još jedna mogućnost je da su obim i prečnik livenog mora ukazavali na odnos između njegovih unutrašnjih i spoljašnjih dimenzija.