Као Јеховини сведоци радо разговарамо о вери с људима свих вероисповести, али нисмо присталице међуверских покрета у смислу да учествујемо у верској служби других религија. Библија показује да су прави хришћани „складно састављени“, а тајна тог склада управо лежи у томе што имају иста верска убеђења (Ефешанима 4:16; 1. Коринћанима 1:10; Филипљанима 2:2). То укључује више од тога да исто гледају на врлине као што су љубав, саосећање и опраштање. Наша веровања се темеље на тачном познавању Библије, без чега би наша вера била узалудна (Римљанима 10:2, 3).

 У Библији се удруживање с припадницима других вера упоређује са ујармљивањем у неједнаки јарам, што би лоше утицало на веру једног хришћанина (2. Коринћанима 6:14-17). Због тога Исус није дозвољавао својим ученицима да учествују у верским обичајима оних који га нису следили (Матеј 12:30; Јован 14:6). Слично томе је и Божји Закон дат преко Мојсија забрањивао древним Израелцима да учествују у обредима околних народа (Излазак 34:11-14). Израелци који су верно служили Јехови једном приликом су одбили помоћ неких људи јер је то могло да доведе до склапања међуверског савеза (Јездра 4:1-3).

 Да. Попут апостола Павла, желимо да разумемо како размишљају и у шта верују људи с којима се сусрећемо док проповедамо (1. Коринћанима 9:19-22). Искрено се трудимо да примењујемо библијски савет да с другима разговарамо с „дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15).