БЕЧ. Дана 13. маја 2015, откривена је спомен-плоча у част Герхарда Штајнахера, Јеховиног сведока ког су пре 75 година погубили нацисти зато што није хтео да приступи немачкој војсци. Овом скупу је присуствовало око 400 особа. Габриеле Вотава, председница бечког округа Мајдлинг, одржала је говор приликом откривања спомен-плоче, која је постављена на зид некадашње куће породице Штајнахер у Мајдлингу, у улици Ленгенфелдгасе 68.

Тема овог скупа била је „Не могу да пуцам“. Те речи је изговорио млади Герхард Штајнахер када је уложио жалбу тражећи помиловање. Ова једноставна изјава на упечатљив начин одражава хришћанске вредности које је заступао Герхард Штајнахер, као што је Исусова заповест забележена у Матеју 19:19: „Воли свог ближњег као самог себе.“

Герхард је од ране младости проучавао Свето писмо. Када је имао 17 година, одлучио је да постане Јеховин сведок. Ухапшен је 15. септембра 1939. зато што је на темељу савести одбио да ступи у војску и да положи заклетву на лојалност Хитлеру. Након што је шест седмица био затворен у Бечу, пребачен је у притвор Моабит у Берлину, у Немачкој.

Првог дана саслушања, 11. новембра 1939, господин Штајнахер је био отпужен за подривање ратног похода и осуђен на смртну казну. Уложио је жалбу коју је темељио на својим верским уверењима. Међутим, 2. марта 1940, војни суд Трећег рајха (Reichskriegsgericht) потврдио је смртну казну. Четири седмице касније, 30. марта, погубљен је на гиљотини у озлоглашеном берлинском затвору Плецензе. Имао је 19 година.

Након откривања спомен-плоче, програм је настављен у дворани оближње школе. Између осталог, присутни су могли погледати изложбу о историји породице Штајнахер. Међу изложеним предметима била је и мала кутија, пронађена 1976, са 28 писама која су Игнац и Луизе Штајнахер написали свом сину Герхарду док је био у затвору. У кутији је било и 25 разгледница и писама која је Герхард написао својим родитељима да би их утешио и да би им рекао да се и даље чврсто држи онога у шта су као породица веровали.

У чланку бечког недељника Wiener Bezirkszeitung писало је да је ова спомен-плоча „трајан подсетник“ на храбре поступке овог младића који су „из заборава изнети на светлост дана“. Чланак је с великим дивљењем рекао за Герхарда Штајнахера: „Он је био спреман да умре за начела по којима је живео.“