Током свечаности одржане 7. маја 2018, пред око 200 присутних у Меморијалном центру Дахау, откривена је спомен-плоча у знак сећања на брата Макса Екерта. Он је преко две године био затворен у некадашњем логору Дахау, а након тога је послат у озлоглашени концентрациони логор Матхаузен, у Аустрији. Никада се није вратио кући. Иако је мало људи знало за брата Екерта када је умро, сада ће многи чути за њега као човека непоколебљиве вере.

Извештаји из живота брата Екерта потврђују да је био одан Богу. Он и његова супруга су још 1935. платили казну зато што су другима говорили о својој вери. Касније је изгубио посао јер је одбио да носи заставу с кукастим крстом. А 1937. послат је у Дахау заједно са око 600 неустрашивих Јеховиних сведока. Више од две године касније, пребачен је у Матхаузен, где је у суровим условима страдало најмање 90000 затвореника. Супруга брата Екерта је 21. фебруара 1940. добила телеграм са штурим обавештењем: „Ваш супруг је данас умро у логору. За више информација обратите се полицији.“ Имао је 43 године.

Током свог излагања на овој свечаности, др Габријеле Хамерман, директорка Меморијалног центра Дахау, рекла је: „Истраживачи Библије [како су Јеховини сведоци тада били познати] били су прогоњени јер су због својих верских уверења одбијали да буду чланови нацистичких организација, да поздрављају Хитлера или да прихвате војну службу.“ Још је рекла: „Бивши затвореници [говоре] о Истраживачима Библије с великим поштовањем због њиховог става и посебно [истичу] њихову непоколебљивост и спремност да помогну.“

Брат Волфрам Слупина, портпарол Јеховиних сведока у Немачкој, потврдио је да скоро нико од присутних није чуо за брата Екерта, рекавши: „Немамо чак ни слику Макса Екерта.“ Али је затим додао да ће спомен-плоча бити трајан подсетник на „непоколебљиву веру [брата Екерта] и његову одлучност да се држи верских уверења по цену живота“.

Нема сумње да Јехова памти Макса Екерта по његовој непоколебљивој вери, као и друге Јеховине сведоке који су умрли због своје вере (Јеврејима 6:10).