Лутке у опери

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРИЈЕ

„МУЗИКА је била дивна, али оно што су лутке изводиле је просто невероватно. Још нигде нисам видела лутке или марионете које тако верно дочаравају чак и једва приметне покрете!“

Да ли се овде ради о луткарској представи за децу? Не. Веровали или не, ове речи пуне одушевљења изговорила је одрасла особа која је присуствовала извођењу једне опере. Где се могу видети те изузетне представе? У једној од најнеобичнијих опера у Салцбургу, аустријском граду у ком је рођен чувени композитор Моцарт.

Али, јесте ли икада чули за дрвене марионете високе од 50 до 100 центиметара које глуме у опери? Управо то раде лутке из Салцбуршког позоришта марионета. Својом игром на позорници оне очаравају публику и уводе је у један другачији свет — свет маште и заносне музике.

Спој стварности и маште

Док се завеса диже и чују се звуци увертире на почетку првог чина, гледаоци су помало затечени оним што виде. Да ли су марионете које се крећу по позорници и гестикулирају као да певају арије заиста направљене од дрвета? Шта је са свим тим танким нитима изнад њихових глава? Неки посетиоци  не могу да прикрију своје разочарање. Они мисле: ’Све је превише очигледно — све можемо да видимо!‘ Осим тога, нема простора за оркестар где иначе седе музичари. Идеја да се једноставно пуштају снимци музике за оперу граничи се с лошим укусом. Неко ко често посећује оперу могао би у себи негодовати: ’Ово је грозно!‘ Али, сачекајте мало! Полако, скоро неприметно, расположење публике се мења.

Након што публика савлада почетну сумњичавост, марионете почињу да показују свој неодољиви шарм. Долази до задивљујућег споја стварности и маште. Свиленкасте нити које дају живот луткама више се не примећују. Гледаоци су усхићени не само због извођења већ и због необичне идеје да у једној малој оперској кући у представама глуме марионете. Ускоро то више не изгледа необично и публика брзо заборавља да се на сцени налазе беживотне лутке. Заиста, ове марионете имају чудесну способност да одушеве чак и најуздржаније гледаоце, преносећи их за тили час у свој властити мали свет.

На сцени и иза ње

Оно што се дешава иза сцене задивљујуће је скоро као и оно што се догађа на њој. Прави уметници се налазе иза позорнице или, боље речено, изнад ње — то су луткари који стоје на мосту изнад сцене и одатле управљају покретима марионета. Док они рукама праве покрете као да користе неку врсту знаковног језика, марионете певају, плачу, боре се у двобојима или се клањају у знак поздрава — баш као што би то чинили прави оперски певачи.

У листу The New York Times једном је објашњено због чега је овај вид уметности толико занимљив: „Људи који су иза сцене могу да играју све улоге, без обзира на животно доба или пол; они морају имати само једну одлику: морају поседовати изузетну вештину.“ А вештина с којом салцбуршки луткари удахњују живот својим марионетама заиста је невероватна.

 Лутке уместо непомичних фигура

Салцбуршко позориште марионета са успехом ради већ више од 90 година — од 1913, када је у њему први пут изведена једна Моцартова опера. Ово позориште је основао вајар Антон Ајхер. Ајхер је своје вајарско умеће стекао у Минхену и затим је почео да прави марионете које су могле да изводе изванредне, веома природне покрете. Ускоро је увидео да рад с марионетама причињава много веће задовољство од вајања непомичних црквених статуа.

Недуго затим, и остали чланови Ајхерове породице су се са одушевљењем посветили раду с луткама. Заједно с њим марљиво су шили одећу за марионете и помагали му приликом извођења музичких делова и дијалога у представама. Постигли су тако велики успех да су убрзо морали да прошире репертоар. Од 1927. ово позориште одржава представе и у другим земљама. Данас марионете редовно гостују у неколико земаља, као што су Јапан и Сједињене Државе. Без обзира на то из које културе потичу, људи воле да гледају луткарске представе.

Да ли бисте волели да погледате представу?

Опера се дефинише као „драмско дело чију радњу на сцени изводе костимирани певачи уз пратњу музике“ (The Concise Oxford Dictionary of Music). Либрето, то јест текст за оперу може се темељити на митологији, историји, библијским догађајима или на некој измишљеној причи. То може бити нека трагедија, љубавна прича или комедија. У овом позоришту марионета обично се изводе опере на немачком или италијанском језику. Зато је добро да погледате превод кратког садржаја опере како бисте утврдили да ли ће вам се представа допасти.

Како један хришћанин може да установи да ли неку оперу вреди погледати? Да ли једино мерило треба да буду чувени певачи? Или лепота музике? Или пак прича на којој се заснива либрето?

Као и код свих осталих видова разоноде, најбољи начин да један хришћанин донесе одлуку да ли ће слушати или гледати неку оперу јесте да упореди садржај тог дела с мерилом које је изнео апостол Павле: „На крају, браћо, што је год истинито, што је год племенито, што је год праведно, што је год чисто, што је год допадљиво, што је год похвално, што је год честито и што је год хвале вредно, о томе размишљајте“ (Филипљанима 4:8).

[Мапа на 8. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АУСТРИЈА

БЕЧ

Салцбург

[Слика на 8. страни]

Целокупна „глумачка екипа“ је спремна да се појави у најразличитијим операма

[Слика на 9. страни]

Салцбуршко позориште марионета

[Слика на 10. страни]

Антон Ајхер, оснивач позоришта

[Извор]

By courtesy of the Salzburg Marionette Theatre

[Извор слике на 8. страни]

Све фотографије на странама 8 и 9: By courtesy of the Salzburg Marionette Theatre