Мост који се увек враћа

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БУГАРСКЕ

ОБАЛЕ реке Осам, која тече кроз град Ловеч на северу Бугарске, спаја покривени мост. Ова необично занимљива грађевина има богату историју, баш као и народ ком свакодневно служи.

Међу првима који су допринели томе да ловечки мост постане познат био је аустријски геолог Ами Буе, који је посетио Ловеч у првој половини 19. века. Он је писао о „наткривеном каменом мосту који красе мали дућани“. Управо тако, овај јединствени мост који је био веза између два дела града уједно је служио и као тржница! Захваљујући томе, постао је симбол Ловеча.

Ловечки мост првобитно није био изграђен од камена, већ од дрвета. Међутим, пошто је током година више пута био оштећен услед поплава, на њему су се морале вршити поправке. На крају га је 1872. потпуно уништила поплава, а два дела града су остала без те важне споне.

Увидело се да обнова моста неће бити једноставан посао. Зато су пројектовање и изградња новог, јачег моста поверени чувеном бугарском градитељу по имену Кољу Фичето.

Јединствено решење

Фичето је одлучио да се држи првобитне концепције и да пројектује покривен мост с малим радњама. Да би мост дужине 84 метра и ширине 10 метара имао потпору, Фичето је додао овалне стубове. Ти носачи високи 5 метара, чије су уже стране биле окренуте према речном току, имали су једну посебну одлику — од њиховог средишњег дела па скоро до врха налазили су се отвори који су омогућавали да у случају поплаве вода пролази кроз стубове. Фичето је на те стубове положио чврсте храстове греде и дебеле даске. Остали делови структуре, између осталог и 64 радње смештене на обе стране моста, били су направљени од буковине. Кров је такође био направљен од буковог дрвета и покривен лимом.

Овај пројекат је имао још једну занимљиву карактеристику, наиме Фичето је више волео да греде које су држале мост причврсти дрвеним клиновима и спојницама него гвозденим елементима и кованим ексерима. Дрвена подна основа је на крају покривена каменом, преко ког је стављен слој шљунка. Током дана, мали прозори са стране и отвори на крову пропуштали су природну светлост. Увече су за осветљење коришћени фењери. Све у свему, пројектовање и изградња новог моста потрајали су око три године [1].

Живот на мосту

Како је изгледао живот на мосту? О томе нам говори опис једног очевица: „Гласови продаваца, пролазника и посматрача, које би ретко кад узнемирио пролазак аутомобила, коњске запреге или натовареног магарета, мешали су се с буком која је допирала из лимарских радионица...  и с повицима трговаца који су на сав глас нудили своју робу. Мост је био свет за себе. Многе живописне радњице, до врха испуњене вуненим гајтанима, огрлицама и најразличитијом робом имале су своје устаљене активности и обичаје.“

Људи се нису окупљали на покривеном мосту само ради куповине већ и да би се забавили, јер су се многи власници радњи такође бавили музиком. У тексту који смо цитирали, речено је и следеће: „У берберници је радило пет-шест бербера који су, поред свог заната, били и добри музичари. Углавном су свирали гудачке инструменте. Често су налазили слободно време да свирају, а муштерије су их са задовољством чекале.“ По завршетку Првог светског рата, неке од тих занатлија основале су такозвани Берберски оркестар.

Трагедија

Фичетов покривени мост је око пола века одолевао поплавама, ратовима и другим недаћама. Али у ноћи између 2. и 3. августа 1925, огромни пламени језици осветлили су небо изнад Ловеча. Ватра је прогутала живописни градски мост од ког је остао само пепео. Како се то догодило? До данас нико не зна да ли је тај пожар био последица немара или је подметнут. У сваком случају, Ловеч је поново остао без споне између речних обала.

Године 1931, саграђен је нов покривени мост, с малим радњама и радионицама на обе стране [2]. Међутим, градитељ овог моста није користио дрво и камен, већ челик и бетон. Целокупно решење је било сасвим другачије од Фичетовог. Кров је био направљен од стакла, а средишњи део моста није имао зидове. Током 1981/82, мост је поново изграђен према оригиналном пројекту Кољу Фичета [3].

Покривени мост је симбол Ловеча и израз градитељског умећа. И мештани и туристи воле да прошетају овим мостом чије су стране оивичене малим продавницама.

[Мапа на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

БУГАРСКА

СОФИЈА

Ловеч

[Извор слике на 23. страни]

Слика бр. 2: Из књиге Ловеч и Ловчанско