Пређи на садржај

Пређи на садржај

Древни обичаји у данашњем Мексику

Древни обичаји у данашњем Мексику

Древни обичаји у данашњем Мексику

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

У ДАНАШЊЕМ Мексику верски обичаји и веровања из далеке прошлости део су свакодневног живота исто као и мобилни телефони и Интернет. Током векова, неки индијански обичаји стопили су се с католичанством и данас су једно од обележја католичке религије у Мексику.

Примера ради, у овој земљи сваке године многи људи 2. новембра иду на гробље да обележе Дан мртвих, празник који је у нашим крајевима познат под именом Задушнице. Тада се за вољене особе које су умрле остављају на гробовима цвеће, храна и алкохолна пића. Неки чак позову музичаре да свирају песме које је њихова драга особа волела да слуша. Осим тога, многи католици у свом дому имају олтар на који понекад ставе фотографију преминуле вољене особе.

У делу Enciclopedia de México запажа се да су извесни обичаји у повезаности с прославом Дана мртвих изгледа „задржали обележја индијанских церемонија које су одржаване у месецима очпанистли и теотлеко, када су се манесима [душама умрлих] приносили цвеће семпасучил и кукурузни тамалеси. Све се то одигравало крајем октобра и почетком новембра, одмах након што би сва летина била прикупљена“. Као што се наводи у овој енциклопедији, неки од тих обичаја слични су прославама с призвуком карневала које су одржаване у периоду пре доласка Шпанаца.

Религиозно поштовање

За католике у Мексику 12. децембар је свети дан. Тог дана се на хиљаде ходочасника из различитих делова те земље слива у цркву Девице од Гваделупа која се налази на брду Тепејак у граду Мексику. Многи пешаче данима, молећи се Девици све време. Када стигну до свог одредишта, обично у цркву улазе на коленима (горња слика), носећи руже у рукама.

Данас се слике и кипови Девице од Гваделупа такође могу видети у кућама и становима, као и на аутобуским станицама и другим јавним местима. Девици од Гваделупа се дају титуле као што су „Мајка Божја“ и „Мала Тамнопута из Тепејака“. Од 16. века верници јој често приписују заслугу за излечења и друга чуда.

Порекло слављења

Слављење женског божанства, као и друга обележја овог празника, повезано је са обожавањем астечке богиње-мајке Сивакоатл, која се називала и Тонанцин, што значи „наша мајчица“. У књизи México a través de los siglos (Мексико кроз векове), каже се да су култ овог божанства, као и њеног сина Вицилопочтлија, у Тенохтитлан, некадашњу престоницу астечког царства, садашњи Мексико, донели Астеци.

Храм богиње Сивакоатл, који се налазио на брду Тепејак, срушили су Шпанци. Према предању, мање од 40 година након Колумбовог доласка на овај континент, на том месту се Индијанцу Хуану Дијегу појавила Девица од Гваделупа. Она је наводно затражила да јој се ту сагради светилиште.

Астеци су одавали велико поштовање богињи Сивакоатл. Причало се да је имала дугу, расплетену косу и да је носила белу хаљину. Улаз у њен храм био је толико низак да се могло ући само на коленима. Када би се затекао унутра, верник би видео њен кип окружен идолима, због чега је изгледала као „мајка... богова“.

Током празника у част Сивакоатл приношене су људске жртве и плесало се, а ратници су се кретали у поворци носећи „руже у рукама, око врата и на глави“. Ти дарови су били остављани на врху храма као принос за Вицилопочтлија. Неки Индијанци, међу којима су били и многи из Гватемале, пешачили су више од хиљаду и по километара да би дошли на празник богиње Сивакоатл.

Да ли је порекло важно?

Очигледно је да обожавање Девице од Гваделупа води порекло из обреда народа који нису обожавали правог Бога о ком се говори у Библији (Псалам 83:18). Да ли то треба да утиче на наш став према томе? Да ли је заиста важно какво је порекло неког облика обожавања?

Следеће речи апостола Павла садрже мудар савет у том погледу: „Не ујармљујте се у неједнак јарам с неверницима... У чему се слажу Христ и Велијал? Или шта је заједничко вернику и невернику?“ Павле је такође рекао: „Све проверавајте да бисте се у то уверили, држите се онога што је добро“ (2. Коринћанима 6:14, 15; 1. Солуњанима 5:21).

Такав подстицај је сасвим на месту и у наше време. Треба да размислимо о томе како служимо Богу и да се запитамо: ’Да ли се моја религија тесно држи учења из Божје Речи, Библије? Или нека њена обележја воде порекло из религија у којима се обожавају лажни богови?‘ Особа која жели да угоди Јехови, правом Богу, поступиће мудро ако потражи одговоре на та питања.

[Слика на 23. страни]

Ходочасници пристижу у цркву Девице од Гваделупа

[Слика на 23. страни]

Музичари свирају на гробљу 2. новембра