Пређи на садржај

Пређи на садржај

Један час оперског певања

Један час оперског певања

Један час оперског певања

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ ИЗ ИТАЛИЈЕ

ПЕВАЧ стоји усправно и опуштено, његова глава је подигнута, плућа испуњена ваздухом, чело, уста и усне опуштени. Након кратког музичког увода, тај тенор почиње да пева арију коју су слушаоци с нестрпљењем ишчекивали. Чини се да се тонови нижу без икаквог напора, а глас делује као да извире из неког сасвим другог места а не из тела певача. На крају арије разлива се громогласни аплауз.

Опера је позоришни комад у ком извођачи певају уз пратњу оркестра. Да ли волите опере? Да ли сте икада имали прилику да одете у оперу? Шта мислите, у чему је тајна предивног гласа оперског певача?

Глас — музички инструмент

Глас је предиван дар од Бога и с правом је назван музички инструмент. Иако мали број особа може да пева попут оперског певача, певање је за многе саставни део живота попут узимања хране и спавања. Било да лепо певате или не, нема сумње да би било интересантно да се поближе упознате с начином на који тај „инструмент“ функционише.

Глас се у суштини ствара у гркљану који се налази у средишњем делу вашег грла. То је хрскавичава шупља цев у којој се налазе два танка снопа мишића — гласне жице. Како се производи звук? Током нормалног дисања, гласне жице су опуштене и између себе формирају празан простор у облику троугла. Када певате, кроз гркљан се усмерава више ваздуха, простор између гласних жица се сужава, гласне жице вибрирају и ствара се звук. Што су гласне жице затегнутије долази до више вибрација и ствара се виши звук. Смањивањем притиска и опуштањем гласних жица, простор између њих се повећава, вибрације се смањују а звук постаје дубљи.

Техника и телесна грађа

Као младић, Енрико Карузо је имао изврстан глас али му је недостајало снаге. Вежбањем је достигао јачину. Леп глас је нешто урођено али у оперском певању је веома важна и техника певања. Певач мора да научи како да дише да би имао довољно ваздуха. Затим мора да научи како да контролише тај ваздух. Каже се да је Карло Броски, познат као Фаринели, певач из XVIII века, могао да у једном даху отпева 150 тонова.

Оперски певачи такође треба да науче да побољшају свој глас тиме што користе своје тело као резонантну кутију. Према неким стручњацима, кључну улогу у добијању дубљих тонова имају грудне кости, док доња вилица и фацијалне кости доприносе стварању виших тонова.

Многи мисле да је певање повезано само с грлом. Али, треба с правом напоменути да цело тело пева, у том смислу што певач сву своју снагу усмерава на певање. Мора се постићи савршена равнотежа напетости мишића целог тела. Према томе, оперско певање изискује приличан физички напор и трошење снаге, због чега су вероватно неки оперски певачи крупније грађе. Марија Калас је била једна од најпознатијих оперских певачица XX века, али многи верују да је драстична дијета, због које је нагло смршала, погубно утицала на њен глас.

Развој оперског певања

Током времена, долазило је до промена у стиловима и техникама оперског певања. Осмотримо само два примера. Када су се опере преселиле из капела и других мањих затворених простора у позоришта и концертне дворане, слабије, нежније певање уз мало труда уступило је место снажном певању у ком се користило цело тело. До тога је дошло и због преласка с мањих оркестара које је користио Моцарт на много веће које су користили на пример Верди и Вагнер. У XVII и XVIII веку као и делом у XIX веку, оперско извођење је у потпуности зависило од умешности, то јест способности певача. Али, стил који се огледао у другој половини XIX века и првој половини XX века био је потпуно другачији. Премда је глас и даље био веома важан део опере, он је постао само један од њених битнијих елемената.

Успех опере је допринео стварању већег броја композиција. Пајсело, Чимароза, Глук, Моцарт, Доницети, Росини, Белини, Вагнер, Верди, Пучини, Бизе, Мејербер и Маскањи само су неки композитори који су написали незаборавна дела која у нама изазивају најдубље емоције.

Крајности у име музике

У историји оперског певања било је и мрачних момената. Сетите се кастрата, који су више од једног века били најзаступљенији певачи у италијанским операма. * Дечаци су били кастрирани пре него што су ушли у пубертет да би задржали свој изузетно висок глас великог распона и снаге. „Црква је била та“, каже Гвидо Тартони, „која је забрањивала женама да певају у капелама“ и која је подупирала поступак кастрирања.

Познати оперски певачи су постали звезде и неки људи су почели да их обожавају. Сахрана Лучана Паваротија говори у прилог томе. Марија Калас је била названа божанствена, а Џоун Садерланд чудесна. Међутим, ако је оперско певање стекло такву популарност, то је доказ да оно може веома да утиче на публику.

Можда ћете некад чути како сопран пева неку чувену арију. Тада застаните и размислите о вежбању и дисциплини који су били потребни да би се развио такав предиван глас. Можда ће вас то подстаћи да почнете да размишљате о оперском певању управо онако како се изразио један писац који је рекао да је то начин да се „споје речи с музиком и да се поезији дају крила мелодије“.

[Фуснота]

^ Више информација о кастратима може се наћи у издању Пробудите се! од 8. фебруара 1996, стране 11-14.

[Оквир/Слика на 12. страни]

НЕКЕ ВРСТЕ ГЛАСОВА

Колоратурни сопран: Врло покретљив женски глас који лако пева брзе и високе тонове. Тај се глас обично даје живахним и духовитим ликовима.

Лирски сопран: Изражајан женски глас. Користи се за сентименталне или романтичне улоге.

Драмски сопран: Мало дубљи женски глас. Углавном се додељује неком драматичном лику.

Мецосопран: Женски глас који је изражајнији и дубљи од драмског сопрана. Често се додељује старијим женама или супарници сопрана.

Контралт: Редак женски глас. Користи се за исте улоге као и мецосопран.

Тенор: Мушки глас са сличним карактеристикама као сопран — лаки, лирски и драмски. Певач често има улогу заљубљеног човека или хероја.

Баритон: Овај глас је између тенора и баса. Најчешће се додељује улози брата, оца или супарника.

Бас: Најдубљи мушки глас дели се на три врсте: басо-буфо, озбиљни и дубоки бас. Први се додељује живахним и духовитим улогама, други романтичним улогама а трећи улогама у којима се изражавају снажнија осећања.

[Слика на 10. страни]

Позорница

[Слика на 10. страни]

Опера

[Извори слика на 10. страни]

Позорница: Philip Groshong for The Cincinnati Opera; опера: Courtesy of Tourism Office of Budapest