Пређи на садржај

Пређи на садржај

Контрола ваздушног саобраћаја како доприноси вашој безбедности?

Контрола ваздушног саобраћаја како доприноси вашој безбедности?

Контрола ваздушног саобраћаја како доприноси вашој безбедности?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! СА ФИЛИПИНА

ДА ЛИ сте се икад питали док сте путовали авионом, како пилот зна куда треба да иде? Можда се нисте осећали баш пријатно при помисли да су у то исто време небом летеле чак стотине авиона. Како се не сударе?

Сасвим је разумљиво што путници постављају таква питања. Међутим, статистички подаци откривају да је путовање авионом веома сигурно, * чак сигурније од вожње мотором или аутом. Сигурности умногоме доприноси контрола ваздушног саобраћаја.

Сигурно вођење лета

За сигурност авиона најодговорнији је капетан, то јест главни пилот. Међутим, у многим ситуацијама он не може да види авионе који лете око њега и није ни свестан њихове присутности. Због тога, многе државе имају системе за контролу ваздушног саобраћаја. Контролори са земље прате сваку фазу летова који се одвијају према правилима за инструментално летење.

Семјуел, који 13 година ради као контролор у Калифорнији, каже: „Стручњаци за контролу ваздушног саобраћаја играју важну улогу када је у питању сигурност. Првенствено је важно да између авиона̂ постоји довољна раздаљина.“ Мелба, која је надзорник контроле летења, даје још нека објашњења: „Сигурност је на првом месту, али поред тога, ми такође омогућавамо брз и уредан проток саобраћаја.“ Дакле, осим што помажу да не дође до судара, контролори летења помажу и при управљању авионом.

То значи да док пилот обавља своје дужности у пилотској кабини, још много очију и ушију на земљи прати тај лет. Пилот редовно путем радија размењује информације не само с контролорима на месту поласка и доласка већ и с контролорима на неколико успутних тачака.

Будући да су данас авиони веома брзи, врло је важно пратити оно што пилот не може да види. Замислите да два путничка авиона иду један према другом. Од тренутка када би пилот голим оком могао видети авион који му долази у сусрет, имао би само неколико секунди да избегне судар! Контрола ваздушног саобраћаја има задатак да спречи да дође до таквих ситуација. Много пре него што би пилоти могли да виде један другог, они добијају упутства како би остали на сигурној удаљености.

Контрола вашег лета

На земљи се налазе радио-фарови који емитују сигнале којима се води авион. Пилот има инструменте који хватају те сигнале са земље и који му показују где се тачно налази. Будући да су ти уређаји на земљи постављени на тачно одређеним тачкама, авион лети од тачке до тачке све док не стигне на своје одредиште. Таквим навођењем стварају се специфичне путање којима лете авиони.

Контролори прате кретање авиона по тим путањама. Пре полетања, од пилота се захтева да попуни план лета у ком се налази предвиђена рута летења. Контролор поседује комад папира који се назива стрип. Салвадор Рафаел, управник контроле ваздушног саобраћаја, објашњава због чега је то корисно: „На својој путањи авион долази до раскрсница. Када пилот дође до њих, он се јавља контролору. Затим контролор то бележи на стрипу лета тог авиона.“ Контролор сада има слику путање тог авиона.

Да би добио информације, контролор има још једно помагало — радио. Он зна где се налази авион, а пилот добија упутства како да остане на довољној удаљености од других авиона. Контролори и пилоти обично користе више радија на неколико фреквенција. Уколико неки закаже, они користе други.

Како све то функционише на међународним летовима где се говори више језика? Да би се избегле опасности због неразумевања, Међународна цивилна ваздухопловна организација одабрала је енглески као службени језик у авијацији. Такође, будући да одређене речи, слова и бројеви звуче слично када се изговоре путем радија, контролори уче да користе стандардне фразе и изговор када дају упутства пилотима. Да би се степен сигурности подигао на већи ниво, од пилота се тражи да понове одређене инструкције које добију од контролора.

Контролори користе и радар. Радари хватају радио-таласе који се одбијају од авиона. Авиони се на радарском екрану контролора виде као објекти. Многи авиони имају транспондере који радару шаљу сигнал јединствен за сваки авион. Тај сигнал се комбинује са информацијама у компјутерском систему и онда се на радарском екрану поред авиона види број лета, брзина, надморска висина и тип авиона.

Уколико контролор закључи да је потребно да авион промени путању како би избегао судар, он има неколико могућности. Може да каже пилоту да промени (1) курс, то јест правац. Или може да му да упутства да се промени (2) брзина уколико авиони сустижу један другог. Уобичајен начин на који може удаљити авионе један од другог јесте да наложи пилотима да се промени (3) надморска висина.

Додатну сигурност пружају многи радарски системи који се активирају уколико дође до неке критичне ситуације. На пример, када систем процени да ће се два авиона превише приближити један другом, активирају се визуелни и звучни аларми. Један други аларм јавља уколико авион дође и сувише близу земљи.

Циљ — ваша сигурност

Већ се ради на томе да се побољшају системи за контролу ваздушног саобраћаја. Системи за навигацију који се налазе на земљи често обавезују авион да се креће одређеном путањом и на одређеној надморској висини. Због тога долази до загађења ваздушног простора и до дужих летова. Убудуће ће се лет авиона̂ у још већој мери ослањати на сателитске системе, као што је Систем за глобално позиционирање који ће омогућавати више флексибилности када су у питању путање и биће лакше пратити прекоокеанске летове.

Као што показује наш кратак осврт на контролу ваздушног саобраћаја, пилот није једина особа која зна где се ваш авион налази у сваком тренутку. У ствари, још неколико других људи на земљи прати ваш лет. Осмишљен је читав један систем који умањује опасности и повећава сигурност. Није чудо што су несреће у авионском путничком саобраћају веома ретке!

Стога, уколико летите, нема разлога да се плашите. Када следећи пут будете дуже путовали авионом, сетите се да су очи и уши контроле ваздушног саобраћаја пажљиво усмерене на вашу сигурност. Седите, опустите се и уживајте у пријатном лету!

[Фуснота]

^ Једне године су у Сједињеним Државама авиони прелетели 6,8 милијарди километара и у просеку се догодила једна незгода на сваких 334 448 сати летења.

[Дијаграм на странама 14, 15]

(За комплетан текст, види публикацију)

КОНТРОЛА ВАШЕГ ЛЕТА

Систем за глобално позиционирање

 

 

 

 

 

 

 

Контрола Радио-фарови Радио Радарска антена

ваздушног на земљи

саобраћаја

[Слика на 15. страни]

Контролни торањ

[Слика на 15. страни]

Контролори лета

[Слика на 15. страни]

Центар за контролу ваздушног саобраћаја

[Извори слика на 15. страни]

Контролни торањ и контролори: NASA Ames Research Center; Центар за контролу: U. S. Federal Aviation Administration