Да ли је добротворни рад решење?

ИАКО се у вестима углавном говори о природним катастрофама, сиромаштву, глади, болести и загађењу животне средине, примећује се и једна веома позитивна тенденција — дарежљивост. Саопштење да је нека богата особа поклонила у добротворне сврхе стотине милиона или чак милијарде долара понекад је ударна вест. Често се може видети да познате личности користе своју славу како би скренуле пажњу јавности на озбиљне проблеме. И многи људи који имају скромне приходе прилажу новац за различите сврхе. Међутим, у којој мери таква дарежљивост може помоћи, нарочито дугорочно гледано?

Златно доба дарежљивости?

Изгледа да у неким земљама све већи број људи даје новац у добротворне сврхе. „На почетку 21. века има више [добротворних] фондација које имају више средстава у више држава него икада раније“, речено је у књизи Global Civil Society 2004/5. С обзиром на то да број богатих расте, верује се да ће донације и даље пристизати. Поред тога што ће неки моћи да прилажу више, очекује се да ће добротворне установе располагати све већим средствима и зато што ће им богати људи тестаментом остављати своју имовину. Зато је у британском часопису The Economist с добрим разлогом речено да смо можда сведоци освита „златног доба доброчинства“.

Један од фактора који су допринели овој тенденцији јесте неуспех држава да реше озбиљне проблеме који су попримили светске размере. Специјални изасланик УН за проблем сиде у Африци навео је „потпуну  пасивност политичких вођа“ као разлог што се све више славних личности укључује у решавање глобалних здравствених проблема. Било да се ради о сиромаштву, здравственој заштити, животној средини, образовању или социјалној правди, посебно су богати људи „све нестрпљивији због тога што мере које предузимају поједине државе или међународна заједница не доприносе решавању нити ублажавању тих проблема“, каже Џоел Флајшман у својој књизи The Foundation: A Great American Secret—How Private Wealth Is Changing the World. У жељи да већ сада промене ситуацију набоље, неки богати људи настоје да у добротворном раду користе исте методе које су им донеле успех у пословном свету.

Шта се постиже добротворним радом

Освит 20. века такође се памти као златно доба дарежљивости. Финансијски магнати као што су Ендру Карнеги и Џон Рокфелер одлучили су да користе своје богатство како би помагали људима у невољи. Ти добротвори су увидели да уобичајени начини за пружање помоћи, попут давања хране онима који гладују или лечења болесне деце, не отклањају основне узроке проблема. Закључили су да је потребно приступити томе плански и зато су основали институте и фондације чији би циљ био да поспешују промене у друштву. Обезбедили су средства за истраживања која би допринела томе да се отклони сам узрок проблема. Након тих почетака, широм света је основано на десетине хиљада таквих организација. Више од 50 њих располаже средствима која премашују милијарду долара.

Не може се порећи да су на тај начин постигнути многи добри резултати. У прилог томе сведочи велики број школа, библиотека, болница, паркова и музеја. Исто тако, помоћу програма за повећање приноса и производње хране обезбеђено је више хране у сиромашним земљама. Фондови за медицинска истраживања допринели су побољшању здравствене заштите и, у неким случајевима, искорењивању одређених болести као што је жута грозница.

С обзиром на то да се данас на решавању светских проблема ради с већом хитношћу и с више средстава него икада раније, многим људима се чини да ће та настојања бити успешна. Године 2006, некадашњи председник САД рекао је пред групом људи који се баве добротворним радом: „Не може се пренагласити позитиван утицај који ће приватне донације имати на побољшање животних услова свих људи.“

Међутим, многи су уздржанији када износе своје гледиште о томе. Лори Гарет, стручњак на пољу здравствене заштите у свету, написала је: „Будући да је на располагању толика количина новца, човек би могао помислити да је решење многих глобалних здравствених проблема барем на помолу. Али, ту би се преварио.“ Зашто? Она каже да препреку томе представљају огромни издаци бирократије, корупција, недостатак сарадње, као и то што донатори захтевају да се њихова средства користе само за одређене проблеме као што је, на пример, лечење сиде.

Будући да нема одговарајуће сарадње и да се новац „углавном користи за болести које су у жижи интересовања уместо за побољшање опште здравствене заштите“, госпођа Гарет сматра да „постоји озбиљна опасност не само да садашње доба дарежљивости не испуни очекивања већ да заправо погорша ситуацију“.

Зашто је потребно више од новца

Без обзира на његове циљеве, добротворни рад ће увек имати ограничен успех. Зашто? Један разлог је то што ни новац ни високо образовање не могу да искорене похлепу, мржњу, предрасуде, национализам, племенску нетрпељивост и одстране лажна религиозна веровања. Иако доприносе све жалоснијем стању човечанства, те појаве нису главни узрок патње. Као што Библија показује, постоје дубљи узроци проблема.

Један од њих је то што су људи несавршени јер су наследили грех (Римљанима 3:23; 5:12). Због несавршености, склони смо да размишљамо и поступамо на погрешан начин.  „Човеково срце [је] склоно злу од његове младости“, пише у Постанку 8:21. Милиони људи су попустили том погрешном нагињању и упустили се у полни неморал и злоупотребу дроге. Такви поступци су затим допринели ширењу различитих болести, међу којима је и сида (Римљанима 1:26, 27).

Други главни узрок људске патње јесте наша неспособност да успешно владамо сами собом. „Човек који ходи не може да управља својим корацима“, стоји у Јеремији 10:23. „Потпуна пасивност политичких вођа“ на коју је раније указано, један је од разлога што многе добротворне организације не сарађују с државним властима. Библија показује да над човечанством треба да влада Створитељ, а не људи (Исаија 33:22).

Надаље, Библија обећава да ће Створитељ, Јехова Бог, решити све проблеме који погађају човечанство. У ствари, он је већ предузео неке веома важне кораке у том правцу.

Највећи Добротвор

Многи чине добра дела подстакнути љубављу према људима. Међутим, нико не воли људе више од нашег Створитеља. У Јовану 3:16 стоји: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ Као што се види из ових речи, Јехова је дао нешто неупоредиво вредније од новца да би ослободио човечанство из гвозденог стиска греха и смрти. Он је дао свог вољеног Сина „као откупнину за многе“ (Матеј 20:28). Апостол Петар је о Исусу написао следеће: „Он је у свом телу понео наше грехе на стуб, да бисмо прекинули с гресима и живели за праведност. ’Његовим сте ранама излечени‘“ (1. Петрова 2:24).

Јехова је такође предузео кораке да реши проблем власти. Да би то учинио, он је успоставио Краљевство које ће владати целим светом. То небеско Краљевство ће уклонити све који чине зло и остварити мир и хармонију на нашој планети (Псалам 37:10, 11; Данило 2:44; 7:13, 14).

Тиме што ће потпуно отклонити главне узроке људске патње, Бог ће учинити оно што је људима немогуће, било као појединцима било као групи. Због тога, Јеховини сведоци не оснивају добротворне организације, већ следе пример Исуса Христа тако што своје време и финансијска средства користе да би објављивали „добру вест о Божјем краљевству“ (Лука 4:43; Матеј 24:14).

[Оквир/Слика на 21. страни]

„Бог воли онога ко радосно даје“

Ова мисао, која се налази у Библији, у 2. Коринћанима 9:7, представља начело којим се воде Јеховини сведоци. Када користе своје време, снагу и материјална средства да би чинили добро другима, они се труде да примене следећи савет: „Немојмо волети само речју и језиком, него делом и истином!“ (1. Јованова 3:18).

Кад год је потребно, као у случају кад избије нека природна катастрофа, Сведоци радо пружају помоћ људима на погођеном подручју. Примера ради, након што су урагани Катрина, Рита и Вилма погодили јужне делове Сједињених Држава, на хиљаде Сведока добровољаца слило се на та подручја да би учествовали у пружању хуманитарне помоћи и радовима на реконструкцији објеката. Под надзором Одбора за пружање хуманитарне помоћи добровољци су поправили и реновирали више од 5 600 домова Јеховиних сведока, као и 90 Дворана Краљевства — практично све које су биле оштећене.

Јеховини сведоци не дају десетак нити траже новац на било који други начин. Њихова активност се у потпуности подупире добровољним прилозима (Матеј 6:3, 4; 2. Коринћанима 8:12).

[Слике на 19. страни]

Новац не може да отклони главне узроке људске болести и патње

[Извор]

©Chris de Bode/Panos Pictures