Тужни вапај једне мале гориле

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КАМЕРУНА

Једна мала горила по имену Питчу дошла је на свет у шумама централне Африке. Када је ова мала женка имала око годину дана, ловци су њену мајку и остале из њене групе убили да би продали њихово месо. Пошто Питчу не би била неки залогај, будући да је била још мала, ловци је нису убили већ су је продали као кућног љубимца. У међувремену, она се разболела и непрестано јечала.

ПИТЧУ је само једна од хиљаде примата који су остали без родитеља. Многи чиниоци су допринели тако тужном стању. Један је незаконита трговина месом дивљих животиња. Због потражње ресторана и појединаца за егзотичним месом, професионални ловци и дању и ноћу харају шумама. За то време, препродавци тргују на уносним, али илегалним, локалним и међународним тржиштима продајући животиње и њихово месо.

Још један чинилац је необуздано крчење шума. Када се шуме уништавају, животиње остају без својих домова, скровишта, места где се хране и доносе на свет младе. Штавише, оба чиниоца се преплићу. У ком смислу? С једне стране, крчење шума омогућава ловцима лак прилазак до станишта животиња, које сада збуњене и без својих скровишта постају лак плен. Још неки чиниоци су пораст становишта, потражња за месом, урбанизација и све напредније методе лова, као и ратовање и све већа доступност ватреног оружја. Због тога су примати и још неке врсте животиња на ивици истребљења услед чега настају шуме у којима нема живота. Али то није једини проблем. Како то? На пример, тиме што помажу у размножавању биљног света, разносећи семење, животиње имају важну улогу у очувању здравља и разноврсности шумских екосистема. Зато, када нестаје фауна (животињски свет) нестаје и флора (биљни свет).

Упркос свему, убијање се наставља. У неким деловима западне Африке, само у року од десет година неке популације примата су спале на једну десетину некадашњег броја. „Уколико се ловокрађа настави“, кажу стручњаци за дивље животиње, „ускоро више неће бити горила у њиховим природним стаништима.“ *

С. О. С. за сирочиће

Због овако тужне ситуације, групе за збрињавање животиња раде на очувању угрожених врста. Једна од њих је и Центар за рехабилитацију дивљих животиња „Лимбе“, смештен у подножју Камерунских планина, у супсахарском делу западне Африке. У том центру, посетиоци могу видети гориле, шимпанзе, мандриле и још 13 других врста примата, заједно с још многим другим животињама. У недавним годинама, у центру је било збринуто скоро 200 животиња које су остале без својих родитеља и станишта. Ту су имале сигурно уточиште и храну и пружена им је ветеринарска помоћ. Још једна улога овог центра је да код многих посетилаца који долазе из Камеруна,  околних земаља и целог света повећа свест о важности очувања природе. У једној од прошлих година било је преко 28 300 посетилаца.

У овом центру се сада налази и наша мала горила Питчу. Потресени њеним вапајима, забринути посматрачи су је купили од ловаца и довели у овај центар. Када је стигла, била је детаљно прегледана у амбуланти. Поред трауме коју је доживела, кашљала је и патила од дехидрације, неухрањености, дијареје и оштећења на кожи. Због тих оштећења на кожи прозвана је Питчу, што на локалном дијалекту значи Пегава. На сву срећу, третман је успео и није била потребна операција, која се може обавити у центру када је то потребно.

Када нека животиња стигне у центар, онда обично 90 дана проведе у карантину. Исто је било и с Питчу. Након тога, стављена је међу своје другаре, 11 осталих горила, у ограђен простор који личи на природно шумско станиште. Особље је било срећно  када је видело како су старији примати пријатељски примили ову нову придошлицу. То није ништа необично и зато се Питчу брзо уклопила у групу.

Између животиња и особља које ради с њима развијају се снажне пријатељске везе. Након што виде све активности које се обављају у центру, посетиоци још боље разумеју моралну одговорност коју су људи добили од Бога, када је он првом људском пару рекао да влада над земљом и животињама (Постанак 1:28).

Каква је будућност за ове сирочиће?

Крајњи циљ програма овог центра јесте пуштање животиња у дивљину. Међутим, то је крупан залогај. Животиње о којима су људи бринули често тешко преживљавају када се пусте на слободу. Зато су поново у опасности да заврше као деликатес на нечијем тањиру. Неколико земаља у Африци су се договориле да на својим границама направе заједничка заштићена подручја и да побољшају управљање постојећим подручјима под заштитом. Надамо се да ће то омогућити сирочићима повратак у природна станишта и да ће допринети очувању не само примата већ и других дивљих животиња на том подручју.

У међувремену, све показује да ће негативне појаве као што су похлепа, сиромаштво, нагли пораст становништва и крчење шума и даље убирати велики данак од примата и других животиња. Уколико се брзо нешто не предузме, „вероватно ће доћи до уништавања дивљих животиња“, каже Феликс Ланкестер, један од руководилаца центра за дивље животиње „Лимбе“. ’Последица може бити истребљење управо оних врста с којима радимо.‘

Како би то било страшно! Али још је страшније гледати неухрањене и болесне људе и децу с отеченим стомацима и воденим очима која умиру од глади. Јасно је да проблем мале гориле Питчу наглашава колико је свет у јадном стању због неједнакости и неправде.

Међутим, Створитељ је заинтересован за оно што се дешава на земљи. Ускоро ће искоренити узроке суровости, патње и изумирања животињских врста и успоставити вечну хармонију међу свим живим створењима (Исаија 11:6-9).

[Фуснота]

[Слике на странама 22, 23]

Питчу пре и након указане медицинске помоћи

[Слика на 23. страни]

Црвеноухи гвенон

[Слика на 23. страни]

Мандрил са својом бебом

[Слика на 24. страни]

Улаз у центар „Лимбе“

[Слика на 24. страни]

Брига о Болои, која је остала сироче

[Извор слике на 23. страни]

Све фотографије на 22. и 23. страни: Limbe Wildlife Centre, Cameroon

[Извор слике на 24. страни]

Обе фотографије: Limbe Wildlife Centre, Cameroon