Књига достојна поверења — 4. део
Медо-Персија у библијској историји
Ово је четврти у серији од седам узастопних чланака у „Пробудите се!“ који осматрају седам светских сила библијске историје. Њихов циљ је да се докаже да је Библија поуздана и надахнута од Бога и да садржи поруку наде да ће се окончати патња која је последица људског окрутног владања.
РУШЕВИНЕ палата и краљевских гробница пружају само наговештај о величанствености, моћи и богатству древног двојног царства Медије и Персије. Пре него што су се ове две силе ујединиле, Медија је била надмоћнија. Али 550. пре н. е. дошла је под управу персијског краља Кира II, који је затим владао над Медо-Персијом. Са средиштем које се налазило северно од Персијског залива, њено огромно подручје се касније протезало од Егејског мора преко Египта, па све до северозападне Индије, обухватајући тако земљу Јудејаца.
Медо-Персија је владала над јудејским народом више од 200 година — од освајања Вавилона 539. пре н. е. па све док њу саму нису поразили Грци 331. пре н. е. Бројне библијске књиге говоре о значајним догађајима који су се одиграли у том периоду.
Поуздана историја
Библија нам говори да је краљ Кир II ослободио Јудејце из ропства у Вавилону и дозволио им да се врате у Јерусалим и обнове Божји храм, који су Вавилонци уништили 607. пре н. е. (Јездра 1:1-7; 6:3-5). Овај извештај потврђује један древни глинени документ, познат као Киров цилиндар, пронађен 1879. у рушевинама древног Вавилона. На њему се Кир помиње по имену и каже се да је политика овог краља била да врати поробљене народе у њихову домовину заједно с предметима из њихових светилишта. Библијски писац Исаија записао је следеће Јеховине пророчанске речи о Киру: „’Извршиће све што желим‘, извршиће оно што сам рекао за Јерусалим: ’Опет ће се изградити‘, и за храм: ’Положиће се његови темељи‘“ (Исаија 44:28).
Штавише, Кир је наредио да трошак обнове храма „сноси краљев двор“, као што стоји у Јездри 6:3, 4. Ова изненађујућа изјава слаже се са световном историјом. „Персијски краљеви су подупирали обнову светилишта широм подручја којим су владали, што је била политика од које нису одступали“, наводи књига Persia and the Bible.
Библија нам говори да су противници Јудејаца касније написали писмо Дарију Великом (такође познатом као Дарије I) оспоравајући њихову тврдњу да је Кир одобрио обнову храма. Дарије је заповедио да се пронађе Киров декрет. Шта се затим десило? У престоници Екбатани пронађен је свитак у ком је забележена Кирова одлука. Зато је Дарије написао: „Ја, Дарије, издајем ову наредбу. Нека се [обнова храма] одмах изврши!“ Тада је противљење престало * (Јездра 6:2, 7, 12, 13).
Световна историја потврђује те детаље. На пример, у Екбатани се налазила Кирова летња резиденција и могуће је да је одатле издао декрет. Такође, археолошка открића показују да су се медо-персијски владари веома занимали за верска питања у свом краљевству и писали писма како би решавали спорна питања.
Поуздана пророчанства
У сну који је имао под Божјим надахнућем, пророк Данило је видео како једна за другом из мора излазе четири звери. Свака је представљала једну светску силу. Прва, крилати лав, представљала је Вавилон. Друга је била „као медвед“. У извештају се каже: „Било јој је речено: ’Устани, једи много меса!‘“ (Данило 7:5). Страшни медвед представљао је Медо-Персију.
У складу с Даниловим пророчанством, Медо-Персија је показивала неутољиву глад за освајањем. Недуго након Данилове визије, Кир је поразио Међане, а затим повео рат против суседне Лидије и Вавилона. Његов син Камбиз II освојио је Египат. Касније су медо-персијски владари још више проширили територију.
Како можемо бити сигурни у ово објашњење? У визији која је повезана са овом, Данило је видео овна како „боде према западу и према северу и према југу“. То пророчанство се испунило када је Медо-Персија почела да „боде“, то јест напада друге народе, укључујући и моћни Вавилон. Божји анђео је објаснио ту визију Данилу: „Ован кога си видео, који има два рога, представља краљеве Медије и Персије“ (Данило 8:3, 4, 20).
Поред тога, око два века пре пада Вавилона, пророк Исаија је прорекао и име персијског краља — који се тада још није родио — и његову стратегију за освајање Вавилона. Исаија је написао: „Овако говори Јехова свом помазанику Киру, кога држи за десницу, да пред њим покори народе... да пред њим отвори двокрилна врата, да ниједна врата не буду затворена“ (Исаија 45:1). И Исаија и Јеремија су прорекли да ће пресушити вавилонске „реке“, то јест канали повезани с реком Еуфрат који су служили као заштита око града (Исаија 44:27; Јеремија 50:38). Грчки историчари Херодот и Ксенофонт потврдили су пророчанску тачност Библије, укључујући и чињеницу да су Вавилонци приређивали гозбу исте ноћи када је Кир заузео град (Исаија 21:5, 9; Данило 5:1-4, 30). Скренувши ток Еуфрата, Кирова војска је прегазила воде и ушла у град кроз отворене капије, а при том готово да није наишла на отпор. Моћни Вавилон је пао у једној ноћи!
То је затим водило до невероватног догађаја који је представљао испуњење једног другог пророчанства. Пророк Јеремија је раније прорекао да ће Божји народ након 70 година бити ослобођен из ропства у Вавилону (Јеремија 25:11, 12; 29:10). То се испунило тачно на време и изгнаници су могли да се врате у своју домовину.
Нада на коју се можете ослонити
Убрзо након што је Медо-Персија освојила Вавилон, Данило је забележио пророчанство које расветљава један веома важан догађај у остварењу Божје намере за људе. Анђео Гаврило је открио Данилу када ће се тачно појавити Месија — обећано „потомство“ из Постанка 3:15. Рекао је: „Од часа кад изађе реч да се Јерусалим обнови и поново сагради па до Месије, Вође, биће седам недеља, и још шездесет и две недеље“, укупно 69 недеља (Данило 9:25). Када је започео тај пророчански период?
Иако је Кир дозволио Јудејцима да се врате у своју земљу убрзо након пада Вавилона, Јерусалим и његове зидине су годинама касније још увек били разрушени. Године 455. пре н. е. краљ Артаксеркс је дао дозволу свом пехарнику Немији, Јудејцу, да се врати у Јерусалим и почне с његовом обновом (Немија 2:1-6). Тиме је започео период од 69 недеља.
Међутим, то нису биле дословне недеље од по седам дана, већ периоди од по седам година. Чак и неки преводи Библије преносе израз „недеља“ као „годишња недеља“ * (Данило 9:24, 25). Требало је да се Месија појави након 69 „недеља“, а пошто је свака трајала седам година, то је укупно износило 483 године. Пророчанство се испунило 29. н. е. када се Исус крстио, тачно 483 године после 455. пре н. е. *
Непогрешиво испуњење Даниловог пророчанства само је један у низу доказа који потврђују да је Исус заиста Месија. Ти докази такође засигуравају нашу наду за будућност. Исус ће као Краљ Божјег небеског Краљевства окончати окрутну људску власт. Након тога ће се испунити још многа библијска пророчанства, укључујући и она која говоре о ускрсењу мртвих и бескрајном животу у Рају на земљи (Данило 12:2; Јован 5:28, 29; Откривење 21:3-5).
^ одл. 9 Најмање три краља имала су име Дарије.
^ одл. 20 Израз „годишња недеља“ користи се у следећим преводима Библије: Tanakh — A New Translation of the Holy Scriptures, The Complete Bible — An American Translation и The Bible — Containing the Old and New Testaments од Џејмса Мофата.
^ одл. 20 Више детаља о овом пророчанству, укључујући и графички приказ периода од 69 недеља, налази се на странама 197-199 у књизи Шта Библија заиста научава?