Увек прихватај Јеховин укор и опомене
„Не одбацуј опомене Јеховине“ (ПОСЛОВИЦЕ 3:11).
1. Зашто треба да прихватимо Божји укор и опомене?
СОЛОМОН, краљ древног Израела, пружио је сваком од нас добар разлог да прихватимо Божји укор и опомене. „Сине мој, не одбацуј опомене Јеховине“, рекао је Соломон, „и нека ти не буде мрзак укор његов, јер кога Јехова воли, њега укорава, као отац сина који му је мио“ (Пословице 3:11, 12). Заиста, твој небески Отац укорава и опомиње и тебе зато што те воли.
2. Која још значења обухватају речи преведене као „укор“ и „опомене“ и на које све начине можемо примити исправку?
2 Речи које се преводе као „укор“ и „опомене“ такође се могу превести и као „казна, исправљање, поука и дисциплина“, као што стоји у фусноти за Пословице 1:2. Апостол Павле је написао: „Никакво укоравање испрва не причињава радост, него жалост, али онима који су њиме поучени после доноси плод пун мира — праведност“ (Јеврејима 12:11). Ако прихваташ Божји укор и опомене и поступаш у складу с њима, то ти може помоћи да чиниш оно што је исправно, што ће те приближити нашем светом Богу Јехови (Псалам 99:5). Исправке могу доћи од суверника, или то може бити нешто што смо сазнали на хришћанским састанцима или путем личног проучавања Божје Речи и публикација ’верног настојника‘ (Лука 12:42-44). Заиста можемо бити захвални када нам се скрене пажња на нешто на чему треба да радимо! Међутим, какав је укор потребан када неко почини озбиљан грех?
Зашто су неки искључени
3. Када неко бива искључен?
3 Божје слуге проучавају Библију и публикације које се темеље на њој. О Јеховиним мерилима се разговара на њиховим скупштинским и покрајинским састанцима, као и на конгресима. Зато хришћани тачно знају шта Јехова тражи од њих. Особа бива искључена из хришћанске скупштине само када се упусти у неки озбиљан грех и не каје се због тога.
4, 5. О ком се библијском примеру искључења овде говори и зашто је скупштина била подстакнута да поново прими тог човека?
4 Размотримо један библијски пример искључења. Скупштина у Коринту је толерисала ’такав блуд каквог није било ни међу незнабошцима, да је један човек имао жену свог оца‘. Павле је подстакао Коринћане да ’таквог предају Сатани да се одстрани телесни утицај, како би дух скупштине био спасен‘ (1. Коринћанима 5:1-5). Када преступник буде искључен, то јест предат Сатани, он поново постаје део његовог света (1. Јованова 5:19). На тај начин се из скупштине уклања зао, телесни утицај и чува се њен „дух“, то јест преовладавајући став, који је у складу с Божјом вољом (2. Тимотеју 4:22; 1. Коринћанима 5:11-13).
5 Недуго након тог догађаја, Павле је подстакао хришћане у Коринту да поново приме преступника. Зашто? Да их „Сатана не би преварио“. Грешник се очигледно покајао и престао да живи неморално (2. Коринћанима 2:8-11). Ако би Коринћани одбили да поново приме у скупштину тог човека, Сатана би их преварио на тај начин што би тиме поступили по његовој вољи — показали би да су безосећајни и да нису спремни да опросте. Вероватно су му врло брзо ’опростили и утешили га‘ (2. Коринћанима 2:5-7).
6. Шта се може постићи искључењем?
6 Шта се постиже искључењем? Јеховином светом имену се неће нанети срамота и сачуваће се углед његовог народа (1. Петрова 1:14-16). Када се непокајнички преступник уклони из скупштине, уважавају се Божја мерила и чува се духовна чистоћа скупштине. Осим тога, то може помоћи особи да схвати озбиљност свог греха.
Покајање је пресудно
7. Како је на Давида утицало то што је признао грех?
7 Већина оних који учине неки озбиљан грех искрено се покају и не бивају искључени из скупштине. Наравно, до искреног покајања не долази тако лако. Размотримо пример израелског краља Давида, који је саставио 32. псалам. Тај псалам открива да Давид неко време није признао своје озбиљне грехе, вероватно у вези с Витсавејом. Због тога му је узнемиреност коју је осећао услед греха црпила снагу, баш као што летња жега црпи влагу из неког дрвета. Давид је патио и у физичком и у менталном погледу, али када је ’признао Јехови своје преступе, он му је опростио‘ (Псалам 32:3-5). Затим је Давид рекао у песми: „Срећан је човек коме Јехова не урачунава кривицу“ (Псалам 32:1, 2). Како је само било дивно искусити Божје милосрђе!
8, 9. У чему се огледа покајање и у каквој је оно повезаности с поновним примањем искључене особе?
8 Јасно је да особа која почини грех мора искрено да се покаје да би јој се указало милосрђе. Међутим, ни стид ни страх од тога да ће бити разоткривена нису докази покајања. Кајање подразумева промену начина размишљања у вези с оним што је особа урадила, и то због тога што јој је жао. Особи која се каје ’срце је сломљено и скрхано‘ и она жели, ако је могуће, да ’исправи оно што је неисправно‘ (Псалам 51:17; 2. Коринћанима 7:11).
9 Кајање је веома важан фактор када је у питању поновно примање у хришћанску скупштину. Искључена особа неће аутоматски бити примљена у скупштину након што прође одређено време. Пре него што буде поново примљена, у њеном срцу мора доћи до велике промене. Особа мора да схвати тежину свог греха и срамоту коју је нанела Јехови и скупштини. Мора да се покаје, усрдно моли за опроштај и да се повинује Божјим праведним мерилима. Када тражи да буде поново примљена, она мора да има неки доказ да се покајала и да чини „дела која доликују покајању“ (Дела апостолска 26:20).
Зашто признати грех?
10, 11. Зашто не треба да кријемо грех?
10 Неки који су починили грех могу размишљати на следећи начин: ’Ако кажем некоме да сам починио грех, можда ћу морати да одговарам на незгодна питања и можда ћу бити искључен. Али ако ћутим, избећи ћу све то и нико у скупштини никада неће сазнати.‘ Особа која тако размишља не узима у обзир неке важне чињенице. Које?
11 Јехова је „Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине, који чува своју милост за хиљаде, опрашта преступе, кривицу и грехе“. Па ипак, он исправља свој народ „колико треба“ (Излазак 34:6, 7; Јеремија 30:11). Ако си починио озбиљан грех, како можеш добити Божје милосрђе ако то кријеш? Јехова зна за тај грех и неће га једноставно игнорисати (Пословице 15:3; Авакум 1:13).
12, 13. Шта се може десити ако неко покуша да крије свој грех?
12 Ако си починио озбиљан грех, признање ти може помоћи да поново имаш чисту савест (1. Тимотеју 1:18-20). У супротном ти савест неће бити чиста, а то те само може одвући у још већи грех. Сети се да ниси починио грех само против људи или против скупштине. Починио си грех против Бога. Псалмиста је рекао у песми: „На небесима је престо Јеховин. Очи његове посматрају, поглед његов испитује синове људске. Јехова испитује и праведнога и злога“ (Псалам 11:4, 5).
13 Јехова неће благословити никога ко крије неки озбиљан грех и покушава да остане у чистој хришћанској скупштини (Јаков 4:6). Зато, ако си починио грех а сад желиш да чиниш оно што је исправно, не устручавај се да га искрено признаш. Иначе ће ти савест бити оптерећена, посебно када прочиташ или чујеш неки савет у вези с таквим озбиљним стварима. Шта ако Јехова узме свој дух од тебе, као што је узео од краља Саула? (1. Самуилова 16:14). Без Божјег духа, могао би упасти у још већи грех.
Имај поверење у своју верну браћу
14. Зашто преступник треба да примени савет из Јакова 5:14, 15?
14 Дакле, шта треба да учини преступник који се каје? „Нека позове старешине из скупштине, па нека се они моле за њега, мажући га уљем у Јеховино име. Молитва упућена с вером оздравиће болеснога, и Јехова ће га подићи“ (Јаков 5:14, 15). То што преступник разговара са старешинама јесте један начин на који он показује да доноси „плод који доликује покајању“ (Матеј 3:8). Ова верна и срдачна браћа ’молиће се за њега, мажући га уљем у Јеховино име‘. Попут уља које може да ублажи бол, библијски савети ће бити утешни за особу која се истински каје (Јеремија 8:22).
15, 16. Како хришћанске старешине следе Божји пример забележен у Језекиљу 34:15, 16?
15 Како је само диван пример пружио Јехова, наш Пастир, када је 537. пре н. е. ослободио Јевреје из ропства у Вавилону, као и када је 1919. ослободио духовни Израел из ’Вавилона Великог‘! (Откривење 17:3-5; Галатима 6:16). Он је на тај начин испунио своје обећање: „Ја ћу пасти своје овце и ја ћу их водити на починак... Потражићу изгубљену, довешћу назад одлуталу, превићу рањену и ојачаћу болесну“ (Језекиљ 34:15, 16).
16 Јехова је хранио своје симболичне овце, водио их на починак и тражио изгубљене. Слично томе, хришћански пастири пазе на то да Божје стадо буде у духовном смислу сито и безбедно. Старешине траже особе које су залутале од скупштине. Баш као што је Бог ’превио рањене‘, и надгледници ’превијају‘ оне који су рањени због нечијих речи или због свог понашања. И као што је Бог ’ојачао болесне‘, старешине помажу онима који су духовно болесни, рецимо због свог греха.
Како пастири пружају помоћ
17. Зашто не треба да оклевамо да тражимо духовну помоћ од старешина?
17 Старешине радо примењују следећи савет: „Будите милосрдни... пазећи на себе“ (Јуда 23). Неки хришћани су починили озбиљан грех тако што су се упустили у неморал. Међутим, ако се искрено кају, могу очекивати да им се укаже милосрђе и да се старешине према њима опходе с љубављу, спремни да им помогну у духовном смислу. Павле је о старешинама, укључујући и себе, рекао: „Не кажем да смо ми господари ваше вере, него смо ваши сарадници да бисте били радосни“ (2. Коринћанима 1:24). Стога, немој се никада устручавати да тражиш од њих духовну помоћ.
18. Како се старешине опходе са суверницима који су починили грех?
18 Ако си починио озбиљан грех, зашто можеш имати поверења у старешине? Зато што су они првенствено пастири Божјег стада (1. Петрова 5:1-4). Ниједан брижан пастир неће казнити питомо јагње које блеји због тога што се повредило. Стога, када је у питању опхођење старешина са суверницима који су починили грех, није реч о злочину и казни, већ о греху и духовном опоравку кад год је то могуће (Јаков 5:13-20). Старешине морају судити праведно и „имати обзира према стаду“ (Дела апостолска 20:29, 30; Исаија 32:1, 2). Попут свих других хришћана, старешине морају ’поступати праведно, волети доброту и скромно ходити с Богом‘ (Михеј 6:8). Такве особине су веома важне при доношењу одлука које се тичу живота и свете службе ’оваца паше Јеховине‘ (Псалам 100:3).
Попут древних пастира, хришћанске старешине ’превијају‘ Божје овце које су рањене
19. С којим ставом хришћанске старешине настоје да исправе особу?
19 Хришћанске пастире именује свети дух, и они траже његово вођство. Ако „неко ненамерно погреши“ — на пример, када га нешто снађе неспремног — духовни људи се труде да ’исправе таквог човека у духу благости‘ (Галатима 6:1; Дела апостолска 20:28). С благошћу, а ипак чврсто заступајући Божја мерила, старешине покушавају да исправе размишљање те особе, баш као што обзиран лекар пажљиво намешта сломљену ногу или руку пацијенту како му при том не би нанео непотребан бол (Колошанима 3:12). Пошто одлуку да се укаже милосрђе старешине увек доносе на темељу Писма и уз молитву, она сигурно одражава Божје гледиште (Матеј 18:18).
20. Када може бити неопходно обавестити скупштину да је нека особа укорена?
20 Ако је грех познат и другима или ће се сигурно сазнати за њега, вероватно је на месту да се да̂ једно обавештење у скупштини како би се заштитио њен углед. Обавештење ће се такође дати ако је потребно да скупштина буде упозната с тим. Током периода када се особа која је била укорена духовно опоравља, она је попут некога ко се опоравља од повреде због које привремено не може да обавља одређене послове. Највероватније ће бити добро да неко време та особа на састанцима не коментарише већ да само слуша. Старешине могу да организују да неко води библијски студиј с њом, како би ојачала у ономе у чему је слаба и поново постала ’здрава у вери‘ (Титу 2:2). Све то се чини из љубави, а не с намером да се преступник казни.
21. Шта треба урадити у неким случајевима неисправног поступања?
21 Старешине на различите начине пружају духовну помоћ. На пример, претпоставимо да је неки брат који је раније имао проблема са алкохолом једном или двапут претерао у пићу док је био сам код куће. Или је можда неко ко је давно престао да пуши једном или двапут у тренутку слабости запалио цигарету а да га нико није видео. Премда се молио и верује да му је Бог опростио, он треба да тражи помоћ неког старешине како његов грех не би прешао у навику. Помоћ му могу пружити један или двојица старешина. Међутим, они ће обавестити председавајућег надгледника јер можда постоје неки други фактори које треба узети у обзир.
И даље прихватај Јеховин укор и опомене
22, 23. Зашто и даље треба да прихватамо Божји укор и опомене?
22 Да би имао Божје одобравање, сваки хришћанин треба да обрати пажњу на укор и опомене које долазе од њега (1. Тимотеју 5:20). Зато узми к срцу сваку исправку коју добијеш када проучаваш Библију и хришћанске публикације или чујеш неки савет на скупштинском или покрајинском састанку, или пак на конгресу Јеховиног народа. Остани будан с обзиром на вршење Јеховине воље. Тада ће ти укор и опомене које долазе од Бога бити попут бедема који ће те у духовном погледу штитити и представљати одбрану од греха.
23 Прихватање Божјег укора помоћи ће ти да останеш у његовој љубави. Истина је да су неки били искључени из хришћанске скупштине, али ако ’чуваш своје срце‘ и ’живиш мудро‘ то не мора да се деси и теби (Пословице 4:23; Ефешанима 5:15). Међутим, ако си сада искључен, зашто не предузмеш кораке како би био поново примљен? Бог жели да му сви они који су му се предали служе верно и „радосног срца“ (Поновљени закони 28:47). Ако увек будеш прихватао укор и опомене које долазе од Јехове, моћи ћеш да му служиш у сву вечност (Псалам 100:2).