Drevni običaji u današnjem Meksiku

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

U DANAŠNJEM Meksiku verski običaji i verovanja iz daleke prošlosti deo su svakodnevnog života isto kao i mobilni telefoni i Internet. Tokom vekova, neki indijanski običaji stopili su se s katoličanstvom i danas su jedno od obeležja katoličke religije u Meksiku.

Primera radi, u ovoj zemlji svake godine mnogi ljudi 2. novembra idu na groblje da obeleže Dan mrtvih, praznik koji je u našim krajevima poznat pod imenom Zadušnice. Tada se za voljene osobe koje su umrle ostavljaju na grobovima cveće, hrana i alkoholna pića. Neki čak pozovu muzičare da sviraju pesme koje je njihova draga osoba volela da sluša. Osim toga, mnogi katolici u svom domu imaju oltar na koji ponekad stave fotografiju preminule voljene osobe.

U delu Enciclopedia de México zapaža se da su izvesni običaji u povezanosti s proslavom Dana mrtvih izgleda „zadržali obeležja indijanskih ceremonija koje su održavane u mesecima očpanistli i teotleko, kada su se manesima [dušama umrlih] prinosili cveće sempasučil i kukuruzni tamalesi. Sve se to odigravalo krajem oktobra i početkom novembra, odmah nakon što bi sva letina bila prikupljena“. Kao što se navodi u ovoj enciklopediji, neki od tih običaja slični su proslavama s prizvukom karnevala koje su održavane u periodu pre dolaska Španaca.

Religiozno poštovanje

Za katolike u Meksiku 12. decembar je sveti dan. Tog dana se na hiljade hodočasnika iz različitih delova te zemlje sliva u crkvu Device od Gvadelupa koja se nalazi na brdu Tepejak u gradu Meksiku. Mnogi pešače danima, moleći se Devici sve vreme. Kada stignu do svog odredišta, obično u crkvu ulaze na kolenima (gornja slika), noseći ruže u rukama.

Danas se slike i kipovi Device od Gvadelupa takođe mogu videti u kućama i stanovima, kao i na autobuskim stanicama i drugim javnim mestima. Devici od Gvadelupa se daju titule kao što su „Majka Božja“ i „Mala Tamnoputa iz Tepejaka“. Od 16. veka vernici joj često pripisuju zaslugu za izlečenja i druga čuda.

Poreklo slavljenja

Slavljenje ženskog božanstva, kao i druga obeležja ovog praznika, povezano je sa obožavanjem astečke boginje-majke Sivakoatl, koja se nazivala i Tonancin, što znači „naša majčica“. U knjizi México a  través de los siglos (Meksiko kroz vekove), kaže se da su kult ovog božanstva, kao i njenog sina Vicilopočtlija, u Tenohtitlan, nekadašnju prestonicu astečkog carstva, sadašnji Meksiko, doneli Asteci.

Hram boginje Sivakoatl, koji se nalazio na brdu Tepejak, srušili su Španci. Prema predanju, manje od 40 godina nakon Kolumbovog dolaska na ovaj kontinent, na tom mestu se Indijancu Huanu Dijegu pojavila Devica od Gvadelupa. Ona je navodno zatražila da joj se tu sagradi svetilište.

Asteci su odavali veliko poštovanje boginji Sivakoatl. Pričalo se da je imala dugu, raspletenu kosu i da je nosila belu haljinu. Ulaz u njen hram bio je toliko nizak da se moglo ući samo na kolenima. Kada bi se zatekao unutra, vernik bi video njen kip okružen idolima, zbog čega je izgledala kao „majka... bogova“.

Tokom praznika u čast Sivakoatl prinošene su ljudske žrtve i plesalo se, a ratnici su se kretali u povorci noseći „ruže u rukama, oko vrata i na glavi“. Ti darovi su bili ostavljani na vrhu hrama kao prinos za Vicilopočtlija. Neki Indijanci, među kojima su bili i mnogi iz Gvatemale, pešačili su više od hiljadu i po kilometara da bi došli na praznik boginje Sivakoatl.

Da li je poreklo važno?

Očigledno je da obožavanje Device od Gvadelupa vodi poreklo iz obreda naroda koji nisu obožavali pravog Boga o kom se govori u Bibliji (Psalam 83:18). Da li to treba da utiče na naš stav prema tome? Da li je zaista važno kakvo je poreklo nekog oblika obožavanja?

Sledeće reči apostola Pavla sadrže mudar savet u tom pogledu: „Ne ujarmljujte se u nejednak jaram s nevernicima... U čemu se slažu Hrist i Velijal? Ili šta je zajedničko verniku i neverniku?“ Pavle je takođe rekao: „Sve proveravajte da biste se u to uverili, držite se onoga što je dobro“ (2. Korinćanima 6:14, 15; 1. Solunjanima 5:21).

Takav podsticaj je sasvim na mestu i u naše vreme. Treba da razmislimo o tome kako služimo Bogu i da se zapitamo: ’Da li se moja religija tesno drži učenja iz Božje Reči, Biblije? Ili neka njena obeležja vode poreklo iz religija u kojima se obožavaju lažni bogovi?‘ Osoba koja želi da ugodi Jehovi, pravom Bogu, postupiće mudro ako potraži odgovore na ta pitanja.

[Slika na 23. strani]

Hodočasnici pristižu u crkvu Device od Gvadelupa

[Slika na 23. strani]

Muzičari sviraju na groblju 2. novembra