OVI drevni citati nisu iz Biblije. Vekovima su se koristili da bi se opravdala diskriminacija žena. I dan-danas, neki ekstremisti citiraju verske spise da bi dominaciju nad ženama proglasili zakonitom, tvrdeći da su žene krive za sve probleme čovečanstva. Da li je Bog zaista nameravao da muškarci preziru i maltretiraju žene? Šta o tome kaže Biblija? Pogledajmo.

Da li je Bog prokleo žene?

Ne. Biblija kaže da je Bog prokleo ’prazmiju, Đavola‘ (Otkrivenje 12:9; Postanak 3:14). Kada je Bog rekao da će Adam „gospodariti“ nad Evom, to nije značilo da on smatra da je u redu da muškarac dominira nad ženom (Postanak 3:16). On je jednostavno prorekao žalostan ishod greha prvog čoveka i žene.

Dakle, loše postupanje sa ženama je direktna posledica grešne ljudske prirode, a ne Božja volja. Biblija ne podržava ideju da žene treba da budu potčinjene muškarcima kako bi se iskupile za prvobitan greh (Rimljanima 5:12).

Da li je Bog stvorio ženu kao manje vrednu?

Ne. U Postanku 1:27 stoji: „Bog [je] stvorio čoveka po svojoj slici, stvorio ga je po Božjoj slici — stvorio je muškarca i ženu.“ Dakle, i muškarac i žena su stvoreni tako da mogu odražavati Božje osobine. Iako su se Adam i Eva razlikovali po emocionalnoj i fizičkoj građi, oboje su dobili isti zadatak i imali su ista prava pred svojim Tvorcem (Postanak 1:28-31).

Pre nego što je Eva stvorena, Bog je objavio: „Načiniću mu [Adamu] pomoćnicu da ga dopunjuje“ (Postanak 2:18). Da li to što se kaže da će žena „dopunjavati“ muškarca znači da je ona manje vredna? Ne znači, jer se ta hebrejska reč takođe može prevesti kao „ono što pristaje uz“ ili „odgovarajuća pomoć“. Razmislite o tome kako se tokom operacije  hirurg i anesteziolog međusobno dopunjuju. Oni sigurno ne bi mogli jedan bez drugog. Da li to što hirurg obavlja operaciju znači da je on važniji? Ne bi se moglo reći. Slično tome, Bog je stvorio muškarca i ženu da tesno sarađuju, a ne da se nadmeću (Postanak 2:24).

Kako Bog pokazuje brigu prema ženama?

Predvidevši kako će se ponašati grešni ljudi, Bog je na samom početku pokazao da želi da zaštiti žene. Govoreći o Mojsijevom zakonu, koji je uveden u 16. veku pre n. e., Lora Enar u svojoj knjizi La Bible au féminin zapaža: „Kad Zakon govori o ženi, najčešće je to s ciljem da se ona zaštiti.“

Na primer, Zakon je nalagao da treba poštovati i oca i majku (Izlazak 20:12; 21:15, 17). U njemu je takođe stajalo da se mora pokazati obzir prema trudnicama (Izlazak 21:22). Za razliku od toga, danas su u mnogim delovima sveta žene lišene zakonskih prava. Međutim, to nije sve kada je reč o Božjoj brizi prema ženama.

Zakon koji je Jehova Bog dao izraelskom narodu višestruko je koristio u fizičkom, moralnom i duhovnom pogledu, kako muškarcima tako i ženama. Sve dok su bili poslušni, bili su ’uzvišeni iznad svih drugih naroda na zemlji‘ (Ponovljeni zakoni 28:1, 2). Koje je bilo mesto žene u društvu prema tom Zakonu? Osmotrimo sledeće.

1. Sloboda. Za razliku od žena u mnogim drugim drevnim narodima, Izraelke su imale priličnu slobodu. Premda je muž bio glava porodice, žena je uz njegovo potpuno poverenje mogla da „razmišlja o njivi i zatim je kupuje“ i da „vinograd sadi“. Ako je umela da prede i tka, mogla je da iskoristi te veštine i vodi posao (Poslovice 31:11, 16-19).  Na ženu se pod Mojsijevim zakonom gledalo kao na ravnopravnog člana društva, a ne kao na neki dodatak muškarcu.

Žene u drevnom Izraelu takođe su mogle da razvijaju lični odnos s Bogom. Biblija govori o Ani koja se molila Bogu u vezi s ličnim problemom i tajno se zavetovala (1. Samuilova 1:11, 24-28). Jedna žena iz grada Sunama imala je običaj da na sabat odlazi kod proroka Ilije da bi zatražila savet (2. Kraljevima 4:22-25). Bog je preko nekih žena, kao što su Devora i Olda, davao smernice svom narodu. Zanimljivo je da su ugledni ljudi i sveštenici rado tražili savet od njih (Sudije 4:4-8; 2. Kraljevima 22:14-16, 20).

2. Obrazovanje. Pošto su i žene učestvovale u savezu na temelju Zakona, bile su pozvane da slušaju čitanje tog Zakona. Tako su imale priliku da stiču znanje (Ponovljeni zakoni 31:12; Nemija 8:2, 8). Takođe su mogle da prime obuku kako bi učestvovale u nekim vidovima organizovanog služenja Jehovi. Na primer, izgleda da su neke žene „prema svom redu služile“ u šatoru sastanka, dok su druge pevale u mešovitom horu (Izlazak 38:8; 1. Letopisa 25:5, 6).

Mnoge žene su imale znanje i veštine potrebne za vođenje unosnog posla (Poslovice 31:24). Za razliku od drugih kultura tog vremena, u kojima je samo otac poučavao sinove, majke u Izraelu su učestvovale u njihovom poučavanju sve do odraslog doba (Poslovice 31:1). Dakle, za žene u drevnom Izraelu se ni u kom slučaju ne može reći da su bile neobrazovane.

3. Čast i poštovanje. Jedna od Deset zapovesti glasila je: „Poštuj svog oca i svoju majku“ (Izlazak 20:12). Među poslovicama koje je napisao mudri kralj Solomon čitamo: „Sine moj, slušaj pouku  oca svoga, i ne ostavljaj savete majke svoje“ (Poslovice 1:8).

Poštovanje prema ženama se ogledalo i u detaljnim propisima o ophođenju prema suprotnom polu (Levitska 18:6, 9; Ponovljeni zakoni 22:25, 26). Takođe, dobar suprug je morao uzimati u obzir fizičke granice svoje supruge i stanje u kom se ona nalazi (Levitska 18:19).

4. Zaštita prava. U svojoj Reči, Jehova za sebe kaže da je ’otac siročadima i sudija udovicama‘. Drugim rečima, on je štitio prava onih koji nisu imali oca ili muža (Psalam 68:5; Ponovljeni zakoni 10:17, 18). Kada je jedan zajmodavac bio nepravedan prema udovici jednog proroka, Jehova je prouzrokovao čudo kako bi ona preživela i sačuvala svoje dostojanstvo (2. Kraljevima 4:1-7).

Pre nego što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, poglavar porodice po imenu Salpad umro je bez naslednika. Njegovih pet ćerki su zbog toga tražile od Mojsija da im da nasledstvo u Obećanoj zemlji. Jehova je rekao Mojsiju da se pobrine da te žene dobiju pravdu: „Svakako im daj u nasledstvo posed među braćom njihovog oca i prenesi na njih nasledstvo njihovog oca.“ Od tada su žene u Izraelu mogle primiti očevo nasledstvo i preneti ga na svoje potomstvo (Brojevi 27:1-8).

Pod Mojsijevim zakonom, ženama se ukazivala čast i njihova prava su se poštovala. Međutim, od četvrtog veka pre n. e., na Jevreje je uticala grčka kultura u kojoj su žene bile potčinjene. (Videti okvir „Diskriminacija žena u drevnim spisima“.)

Na primer, grčki pesnik Hesiod (osmi vek pre n. e.) sva zla u čovečanstvu pripisivao je ženama. U svom delu Teogonija govori o kobnom ženskom rodu koji živi među smrtnim muškarcima na njihovu veliku nesreću. To gledište je od drugog veka pre n. e. postalo uvreženo u judaizmu. U Talmudu, čije sastavljanje je počelo u drugom veku n. e., muškarci su upozoreni: „Nemoj mnogo razgovarati sa ženama, jer ćeš na kraju izgubiti svoju čestitost.“

Tokom vekova, takvo nepoverenje prema ženama snažno je uticalo na njihovu ulogu u jevrejskom društvu. Do Isusovog vremena, njihov pristup hramu već je bio ograničen samo na dvorište za žene. Verska pouka je bila rezervisana samo za muškarce, a u sinagogama su žene verovatno bile odvojene od muškaraca. U Talmudu se citiraju  sledeće reči jednog rabina: „Ko poučava svoju kćer Tori [Zakonu], samo je podstiče na bestidnost.“ Pogrešnim prikazivanjem Božjeg gledišta, judejske verske vođe su u mnoge muškarce usadile mržnju prema ženama.

Kada je Isus bio na zemlji, zapazio je takve predrasude koje su postale sastavni deo judejskih predanja (Matej 15:6, 9; 26:7-11). Da li su ta učenja uticala na njegovo ophođenje sa ženama? Šta možemo naučiti iz njegovog ponašanja i stavova? Da li se nešto promenilo sa dolaskom pravog hrišćanstva? U narednom članku biće odgovoreno na ta pitanja.