1. Kraljevima 17:1-24
17 Tišbijac Ilija*,+ jedan od stanovnika Gileada,+ rekao je Ahabu: “Zaklinjem se Jehovom, Izraelovim Bogom kojem služim*, ovih godina neće biti ni rose ni kiše, osim po mojoj naredbi!”+
2 Potom mu je Jehova rekao:
3 “Otiđi odavde i kreni na istok pa se sakrij u dolini potoka Kerita*, što se nalazi istočno od Jordana.
4 Iz potoka ćeš piti, a gavranima ću zapovjediti da ti donose hranu.”+
5 On je odmah otišao i učinio kako mu je Jehova rekao. Otišao je i boravio kod potoka Kerita, istočno od Jordana.
6 Gavrani su mu donosili kruha i mesa ujutro i isto tako kruha i mesa uvečer, a iz potoka je pio.+
7 Ali nakon nekog vremena potok je presušio+ jer u cijeloj zemlji nije bilo kiše.
8 Tada mu je Jehova rekao:
9 “Pođi u Sarfatu, koja pripada Sidonu, i ostani ondje. Evo, zapovjedit ću jednoj udovici iz tog grada da te hrani.”+
10 Tako je on otišao u Sarfatu. Kad je došao do gradskih vrata, ugledao je jednu udovicu koja je skupljala drva. Dozvao ju je i rekao joj: “Molim te, donesi mi malo vode da pijem!”+
11 Kad je krenula po vodu, on joj je doviknuo: “Molim te, donesi mi i malo kruha!”
12 Ona je nato rekla: “Tako mi Jehove, tvog Boga, nemam kruha, već samo šaku brašna u ćupu i malo ulja u vrču.+ I evo, skupljam malo drva da odem i pripremim nešto za sebe i za svog sina da to pojedemo pa da umremo.”
13 Tada joj je Ilija rekao: “Ne boj se! Idi i učini kako si rekla! Samo od toga što imaš najprije napravi malenu pogaču za mene pa mi je iznesi. Poslije pripremi nešto za sebe i za svog sina.
14 Jer ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: ‘Brašno u ćupu neće se potrošiti niti će ulja u vrču nestati sve dok Jehova ne pusti kišu na zemlju.’”+
15 Tako je ona otišla i učinila kako je rekao Ilija. I mnogo su dana imali što jesti on, ona i njeni ukućani.+
16 Brašno u ćupu nije se potrošilo niti je ulja u vrču nestalo, kao što je Jehova rekao preko Ilije.
17 Poslije toga razbolio se sin te žene kod koje je Ilija boravio. Njegova je bolest bila sve teža te je na koncu izdahnuo.+
18 Tada je žena rekla Iliji: “Što sam ti skrivila, slugo Božji? Jesi li došao da me podsjetiš na moje grijehe i da mi usmrtiš sina?”+
19 No on joj je odvratio: “Daj mi svog sina!” Tada ga je uzeo iz njenog naručja i odnio ga u gornju sobu u kojoj je stanovao te ga je položio na svoju postelju.+
20 I zazvao je Jehovu: “Jehova, Bože moj,+ zar ćeš i ovoj udovici kod koje boravim nanijeti zlo i usmrtiti joj sina?”
21 Potom se tri puta ispružio nad dječakom i zavapio k Jehovi: “Jehova, Bože moj, molim te, daj da se vrati život u ovo dijete!”
22 I Jehova je uslišio Ilijinu molbu+ te se život vratio u dječaka.+
23 Tada je Ilija uzeo dječaka, donio ga iz gornje sobe u kuću i dao ga njegovoj majci, govoreći: “Evo, tvoj je sin živ!”+
24 Nato je žena rekla Iliji: “Sad znam da si ti zaista Božji sluga+ i da je istina ono što Jehova govori preko tebe.”
