2. Kraljevima 5:1-27
5 Naaman, zapovjednik vojske sirijskog kralja, bio je ugledan čovjek kojeg je njegov gospodar jako cijenio jer je preko njega Jehova dao pobjedu Siriji. Bio je odvažan ratnik, ali bolovao je od gube*.
2 Jednom su Sirijci išli u pljačku te su u izraelskoj zemlji zarobili jednu djevojčicu i ona je postala sluškinja Naamanovoj ženi.
3 Djevojčica je rekla svojoj gospodarici: “Kad bi samo moj gospodar otišao k proroku+ koji živi u Samariji! On bi ga izliječio od gube.”+
4 Stoga je on* otišao svom gospodaru i rekao mu što je kazala djevojčica iz Izraela.
5 A sirijski je kralj rekao: “Hajde, idi! Ja ću poslati pismo izraelskom kralju.” Tako je on otišao i ponio sa sobom 10 talenata* srebra, 6000 zlatnika i 10 haljina.
6 I donio je izraelskom kralju pismo u kojem je stajalo: “S ovim pismom šaljem ti i svog slugu Naamana da ga izliječiš od gube.”
7 Kad je izraelski kralj pročitao pismo, razderao je svoje haljine i rekao: “Zar sam ja Bog, pa da mogu koga ubiti ili mu spasiti život?+ Evo, ovaj šalje k meni čovjeka da ga izliječim od gube! Pogledajte samo kako traži povod za svađu sa mnom!”
8 A kad je Elizej, sluga pravog Boga, čuo da je izraelski kralj razderao svoje haljine, odmah mu je poručio: “Zašto si razderao svoje haljine? Molim te, neka taj čovjek dođe k meni i uvjeri se da postoji prorok u Izraelu!”+
9 Tako je Naaman došao sa svojim konjima i bojnim kolima i stao na ulazu u Elizejevu kuću.
10 No Elizej je poslao k njemu glasnika i poručio mu: “Idi i okupaj se sedam puta+ u Jordanu,+ pa ćeš ozdraviti i bit ćeš čist!”
11 Nato se Naaman razljutio i okrenuo se da ode te je rekao: “Ja sam mislio da će izaći pred mene pa će stati i zazvati ime Jehove, svog Boga, te će prelaziti rukom iznad oboljelog mjesta i izliječiti gubu.
12 Nisu li Abana i Parpar, rijeke u Damasku,+ bolje od svih izraelskih voda? Zar se ne mogu u njima okupati i očistiti se?” Potom se okrenuo i otišao jako ljut.
13 Ali tada su mu pristupili njegovi sluge i rekli: “Oče, da je prorok zatražio od tebe nešto teško, zar ne bi to učinio? Ne bi li ga onda još prije trebao poslušati kad ti je jednostavno rekao: ‘Okupaj se i bit ćeš čist’?”
14 Tada je Naaman sišao do Jordana i zaronio u vodu sedam puta, kao što mu je rekao sluga pravog Boga.+ I koža mu je postala kao u malog djeteta+ te se očistio.+
15 Potom se vratio sluzi pravog Boga+ sa svom svojom pratnjom. Stao je pred njega i rekao mu: “Sad znam da nema Boga nigdje na zemlji osim u Izraelu.+ Molim te, prihvati dar od svog sluge.”
16 Ali Elizej je odvratio: “Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom kojem služim*, neću ga prihvatiti!”+ Naaman ga je nagovarao da prihvati dar, ali on nije htio.
17 Na koncu je Naaman rekao: “Ako je tako, molim te, dopusti da tvoj sluga uzme izraelske zemlje koliko mogu ponijeti dvije mule, jer tvoj sluga neće više prinositi paljenice ni druge žrtve nijednom drugom bogu osim Jehovi.
18 Ali neka Jehova oprosti ovo tvom sluzi: Kad moj gospodar ulazi u Rimonov hram da se ondje pokloni, oslanja se na moju ruku, pa se i ja moram pokloniti u Rimonovom hramu. Molim te, neka Jehova oprosti tvom sluzi kad se pokloni u Rimonovom hramu!”
19 Nato mu je rekao: “Idi u miru!” Kad je Naaman otišao od njega i već dobrano odmaknuo,
20 Gehazi,+ sluga Božjeg proroka+ Elizeja, pomislio je: “Moj je gospodar pustio tog Sirijca Naamana+ da ode i nije htio prihvatiti od njega ono što je donio. Tako mi Jehove, živog Boga, ja ću potrčati za njim i uzeti štogod od njega!”
21 I Gehazi je potrčao za Naamanom. Kad je Naaman vidio da netko trči za njim, sišao je sa svojih kola i pošao mu u susret te upitao: “Je li sve dobro?”
22 A on je odgovorio: “Sve je dobro. Moj gospodar šalje me da ti kažem: ‘Upravo su k meni došla dva mladića iz efrajimskih brda, dvojica proročkih sinova. Molim te, daj mi za njih talenat srebra i dvije haljine.’”+
23 A Naaman je rekao: “Evo uzmi dva talenta!” I stao ga je nagovarati da uzme.+ Stavio je dva talenta srebra i dvije haljine u dvije vreće te je sve to dao dvojici svojih slugu da nose pred njim.
24 Kad je Gehazi došao do Ofela*, uzeo je od njih stvari i spremio ih u kuću, a ljude je poslao natrag. Nakon što su otišli,
25 on je ušao i stao pred svog gospodara. I Elizej ga je upitao: “Odakle dolaziš, Gehazi?” On je odgovorio: “Tvoj sluga nije nikamo išao.”+
26 No Elizej mu je rekao: “Nisam li u duhu bio s tobom kad je čovjek sišao sa svojih kola i pošao ti u susret? Zar je sad vrijeme da se prihvaća srebro ili da se prihvaćaju haljine, maslinici, vinogradi, ovce, stoka, sluge ili sluškinje?+
27 Zato će guba od koje je Naaman bolovao+ biti zauvijek na tebi i tvojim potomcima!” I Gehazi je otišao od njega gubav, bijel kao snijeg.+
