2. Samuelova 21:1-22
21 Jednom je u Davidovo vrijeme nastupila glad+ koja je trajala tri godine. Stoga se David obratio Jehovi za savjet, a Jehova mu je rekao: “Šaul i njegovi potomci krivi su za krvoproliće, za pokolj Gibeonjana.”+
2 Tada je kralj pozvao Gibeonjane+ da razgovara s njima. (A Gibeonjani nisu bili Izraelci, nego ostatak Amorejaca.+ Premda su im se Izraelci bili zakleli da će im poštedjeti život,+ Šaul ih je htio pobiti u svojoj pretjeranoj gorljivosti za Izraela i Judu.)
3 David je rekao Gibeonjanima: “Što da učinim za vas i kako da ispravim nepravdu koja vam je nanesena da biste blagoslovili Jehovin narod*?”
4 A Gibeonjani su mu odgovorili: “Ne tražimo ni srebra ni zlata+ kao naknadu za ono što su nam učinili Šaul i njegovi potomci niti imamo pravo pogubiti koga u Izraelu.” On je nato rekao: “Učinit ću za vas što god zatražite!”
5 A oni su rekli kralju: “Budući da nas je taj čovjek pokušao zatrti i da je smišljao kako da nas istrijebi, tako da nas nestane s cijelog područja Izraela,+
6 neka nam se preda sedam njegovih sinova. Ubit ćemo ih i objesiti njihova tijela+ pred Jehovom u Gibei,+ gradu Jehovinog izabranika Šaula.”+ Nato je kralj rekao: “Predat ću vam ih.”
7 Ali kralj se smilovao Jonatanovom sinu Mefibošetu,+ Šaulovom unuku. David je to učinio zato što su se on i Šaulov sin Jonatan+ jedan drugome zakleli pred Jehovom.
8 I kralj je uzeo Armonija i Mefibošeta, dva sina koja je Ajina kći Rispa+ rodila Šaulu, te pet sinova koje je Šaulova kći Mikala*+ rodila Adrielu,+ sinu Meholjanina Barzilaja.
9 Zatim ih je predao Gibeonjanima, a oni su ih ubili i objesili njihova tijela na gori pred Jehovom.+ Tako su sva sedmorica pogubljena zajedno. Bilo je to u prvim danima žetve, na početku žetve ječma.
10 A Ajina kći Rispa+ uzela je kostrijet i prostrla je na stijeni te je ostala ondje od početka žetve pa dok kiša s neba nije pala na njihova tijela. Nije dala da se ptice spuste na njih danju niti da im se divlje životinje približe noću.
11 Davidu su javili što je učinila Šaulova inoča Rispa, Ajina kći.
12 Stoga je David otišao i uzeo Šaulove kosti i kosti njegovog sina Jonatana od poglavara* Jabeš-Gileada.+ Oni su potajno bili odnijeli njihova tijela s trga u Bet-Šanu, gdje su ih Filistejci objesili onog dana kad su ubili Šaula na Gilboi.+
13 David je odnio odande Šaulove kosti i kosti njegovog sina Jonatana, a skupili su i kosti onih koji su bili pogubljeni.+
14 Potom su pokopali kosti Šaula i njegovog sina Jonatana u grobu Šaulovog oca Kiša+ u Seli,+ na području Benjamina. Kad su izvršili sve što im je kralj zapovjedio, Bog je uslišio njihove usrdne molitve i smilovao se narodu.+
15 I opet je izbio rat između Filistejaca i Izraelaca.+ Stoga je David sa svojim ljudima otišao u boj protiv Filistejaca. No David se umorio.
16 A jedan od Refaimaca+ po imenu Išbi-Benob, čije je bakreno koplje bilo teško 300 šekela*+ i koji je imao novi mač, htio je ubiti Davida.
17 Ali Serujin sin Abišaj+ odmah je Davidu priskočio u pomoć,+ napao Filistejca i ubio ga. Potom su se Davidovi ljudi zakleli: “Nećeš više ići s nama u boj+ da se Izraelu ne ugasi svjetiljka*!”+
18 Poslije toga opet je izbio rat s Filistejcima+ u Gobu. Tada je Hušanin Sibekaj+ ubio Safa, jednog od Refaimaca.+
19 Kad je opet izbio rat s Filistejcima+ u Gobu, Jaare-Oregimov sin Elhanan iz Betlehema ubio je Golijata iz Gata, čije je koplje imalo držak kao tkalačko vratilo.+
20 Potom je opet izbio rat u Gatu, gdje je bio neki čovjek neobično krupnog stasa, koji je imao po 6 prstiju na svakoj ruci i na svakoj nozi, ukupno 24. I on je bio jedan od Refaimaca.+
21 On se rugao Izraelcima,+ pa ga je ubio Jonatan, sin Davidovog brata Šimija.+
22 Ta četvorica bili su Refaimci iz Gata, a ubili su ih David i njegovi ljudi.+
