Job 30:1-31
30 A sada mi se smiju+
ljudi koji su mlađi od mene,čije očeve ne bih poslaoni među pse da s njima čuvaju moje stado.
2 Od kakve mi je koristi snaga njihovih ruku?
Nema jakosti u njima.
3 Oni su iznemogli od oskudice i gladi,glođu što nađu na suhoj zemlji,koja je poharana i opustošena.
4 Beru slano lišće s grmlja,hrane se korijenom žutilovke.
5 Ljudi ih izgone iz svoje zajednice,+viču za njima kao za lopovima.
6 Žive na liticama u klancima,u jamama i među stijenama.
7 Zapomažu iz grmova,šćućurili su se među koprivama.
8 Oni su sinovi bezumnih i bezimenih ljudi,protjerani su* iz zemlje.
9 A sada me oni ismijavaju u svojim pjesmama,+izruguju mi se.+
10 Gnušaju se nada mnom i drže se podalje od mene,+ne ustručavaju se pljunuti mi u lice.+
11 Bog me razoružao* i ponizio,pa su se oni bez imalo ustezanja* okomili na mene.
12 Zdesna navaljuju na mene poput nasilne svjetine,tjeraju me u bijeg,a onda mi postavljaju pogubne prepreke na putu.
13 Raskopavaju moje stazei otežavaju mi nevolju,+a nema nikoga da ih zaustavi*.
14 Naviru kao kroz širok procjep u zidu,obrušavaju se na mene u mojoj nevolji.
15 Silan me strah obuzima,moje dostojanstvo nestaje kao da ga vjetar odnosi,moja nada u spasenje iščezava poput oblaka.
16 I sada moj život istječe iz mene,+sustigli su me dani nevolje.+
17 Noću bol probada moje kosti,+bol koja me izjeda nikako da prestane.+
18 Od siline moje nevolje odjeća* mi se izobličila*,guši me poput uskog ovratnika na mojoj haljini.
19 Bog me oborio u blato,od mene je ostao samo prah i pepeo.
20 Vapim k tebi, ali ti mi ne odgovaraš,+stojim pred tobom, ali ti me samo gledaš.
21 Okrenuo si se protiv mene i postao okrutan prema meni,+napadaš me svom snagom.
22 Podižeš me i odnosiš s vjetrom,a zatim me bacaš amo-tamo u oluji*.
23 Znam da ćeš me odvesti u smrt,u kuću u koju odlaze svi živi.
24 Ali nitko ne želi dokrajčiti slomljenog čovjeka*+
koji moli za pomoć u vrijeme nevolje.
25 Nisam li ja plakao nad onima kojima su došli teški dani?
Nisam li se žalostio zbog siromaha?+
26 Nadao sam se dobru, ali snašlo me zlo.
Čekao sam svjetlost, ali došao je mrak.
27 Sve se u meni komeša i nikako da se smiri,dani nevolje došli su na mene.
28 Hodam smrknut,+ ne vidim svjetlost sunca.
Ustajem na skupu i molim za pomoć.
29 Postao sam brat šakalimai prijatelj nojevima.+
30 Koža mi je pocrnjela i otpada s mene,+kosti mi gore od vrućine*.
31 Moja harfa sada svira samo tužaljke,a moja frula samo jadikovke.
