Marko 11:1-33
11 Kad su se približili Jeruzalemu, blizu Betfage i Betanije+ na Maslinskoj gori, poslao je dvojicu svojih učenika+
2 i rekao im: “Pođite u selo koje vidite pred sobom. Čim uđete u njega, naći ćete privezano magare na kojem još nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite ovamo.
3 Ako vam tko kaže: ‘Zašto to radite?’ recite: ‘Gospodin ga treba i odmah će ga vratiti.’”
4 Tako su otišli i našli magare privezano kod vrata, vani na ulici, i odvezali su ga.+
5 A neki ljudi koji su ondje stajali upitali su ih: “Zašto odvezujete magare?”
6 Oni su im odgovorili onako kako im je Isus rekao. I pustili su ih da odu.
7 Tada su magare+ doveli Isusu, stavili na njega svoje haljine i on je sjeo na njega.+
8 Mnogi su prostrli svoje haljine po putu, a drugi su odrezali grane s drveća u polju i položili ih po putu.+
9 Oni koji su išli pred njim i za njim, uzvikivali su: “Spasi ga, molimo te!+ Neka je blagoslovljen onaj koji dolazi u Jehovino* ime!+
10 Neka je blagoslovljeno kraljevstvo našeg oca Davida koje dolazi!+ Spasi ga, molimo tebe koji si na nebesima*!”
11 Kad je Isus ušao u Jeruzalem, otišao je u hram i sve razgledao. A budući da je već bilo kasno, otišao je u Betaniju s dvanaestoricom.+
12 Sutradan, kad su odlazili iz Betanije, ogladnio je.+
13 Izdaleka je ugledao smokvu koja je imala lišće, pa je otišao vidjeti ima li na njoj plodova. Ali kad je došao do nje, nije našao ništa osim lišća jer nije bilo vrijeme smokvama.
14 Nato joj je rekao: “Neka više nitko nikada ne jede ploda s tebe!”+ A njegovi su učenici to čuli.
15 Potom su došli u Jeruzalem. Isus je ušao u hram i počeo tjerati one koji su ondje prodavali i kupovali te je isprevrtao stolove mjenjačima novca i klupe prodavačima golubova.+
16 I nikome nije dopuštao da pronese ikakav predmet kroz hram.
17 Poučavao je narod i govorio: “Nije li pisano: ‘Moj će se dom zvati dom molitve za sve narode’?+ A vi ste od njega načinili razbojničku pećinu!”+
18 Kad su to čuli svećenički glavari i pismoznanci, počeli su tražiti priliku da ga ubiju.+ Naime, bojali su ga se jer je sav narod bio zadivljen njegovim učenjima.+
19 Kad je pala večer, izašli su iz grada.
20 A kad su rano ujutro prolazili pored one smokve, vidjeli su da je usahnula do korijena.+
21 Petar se sjetio Isusovih riječi, pa mu je rekao: “Učitelju*, pogledaj! Usahnula je smokva koju si prokleo.”+
22 Isus im je odvratio: “Imajte vjere u Boga!
23 Zaista vam kažem, tko god kaže ovoj gori: ‘Digni se i baci u more’, i ne posumnja u svom srcu, nego vjeruje da će se dogoditi to što kaže, bit će tako.+
24 Zato vam kažem: Sve što u molitvi tražite, tražite s vjerom i smatrajte da ste to već dobili, pa ćete to i imati.+
25 I kad stojite i molite se, oprostite drugima sve što imate protiv njih, da bi i vaš Otac koji je na nebesima oprostio vama vaše prijestupe.”+
26 * ——
27 Opet su došli u Jeruzalem. Dok je hodao hramom, prišli su mu svećenički glavari, pismoznanci i starješine
28 i upitali ga: “Kojom vlašću to činiš? Tko ti je dao vlast da to činiš?”+
29 A Isus im je rekao: “Nešto ću vas upitati. Odgovorite mi, pa ću vam reći kojom vlašću ovo činim.
30 Odakle Ivanu ovlaštenje da krsti+ – s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.”+
31 Tada su se počeli dogovarati među sobom: “Ako kažemo: ‘S neba’, reći će: ‘Zašto mu onda niste vjerovali?’
32 A da kažemo: ‘Od ljudi’?” No bojali su se naroda jer su svi smatrali da je Ivan doista bio prorok.+
33 Stoga su odgovorili Isusu: “Ne znamo.” A Isus im je rekao: “Ni ja vama neću reći kojom vlašću ovo činim.”
Bilješke
^ Vidi dodatak A5.
^ Ili: “visinama”.
^ Hebrejski: Rabbi. Titula kojom se iskazuje poštovanje i čast.
^ Vidi dodatak A3.
