Matej 22:1-46

22  Isus im se opet obratio služeći se usporedbama. Rekao je: 2  “Nebesko je kraljevstvo poput kralja koji je priredio svadbu+ svom sinu. 3  I poslao je svoje robove po one koji su bili pozvani na svadbu, ali oni nisu htjeli doći.+ 4  Zatim je poslao druge robove, govoreći: ‘Recite uzvanicima: “Pripremio sam gozbu, poklani su junci i druga ugojena stoka i sve je spremno. Dođite na svadbu!”’ 5  Ali oni nisu marili za to, nego su otišli svaki za svojim poslom – jedni su otišli na svoje polje, a drugi su se vratili svojoj trgovini.+ 6  A ostali su uhvatili njegove robove, pretukli ih i ubili. 7  Kralj se zbog toga razgnjevio, pa je poslao svoju vojsku, pobio te ubojice i spalio njihov grad.+ 8  Tada je rekao svojim robovima: ‘Svadba je pripremljena, ali uzvanici nisu bili dostojni doći na nju.+ 9  Zato idite na puteve koji vode iz grada i pozovite na svadbu koga god nađete.’+ 10  Tako su robovi izašli na puteve i pozvali sve koje su našli, i zle i dobre. I svadbena se dvorana napunila gostima. 11  Kad je kralj ušao pogledati goste, ugledao je čovjeka koji nije bio odjeven u svadbenu odjeću. 12  Upitao ga je: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo kad nemaš svadbenu odjeću?’ A on je samo šutio. 13  Tada je kralj rekao svojim slugama: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite ga van u tamu! Ondje će plakati i škrgutati zubima.’ 14  Jer mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.” 15  Tada su farizeji otišli i dogovorili se kako da ga navedu da kaže nešto za što bi ga mogli optužiti.+ 16  Stoga su mu poslali svoje učenike zajedno s Herodovim pristašama+ da ga upitaju: “Učitelju, znamo da si istinoljubiv i da naučavaš istinu o Bogu te da ne tražiš naklonost ljudi, jer ne gledaš tko je tko. 17  Reci nam onda što misliš: Je li dopušteno* plaćati caru* porez ili nije?” 18  Znajući njihove zle namjere, Isus im je rekao: “Zašto me iskušavate, licemjeri? 19  Pokažite mi kovani novac kojim plaćate porez!” I donijeli su mu denar*. 20  On ih je upitao: “Čiji je ovo lik i natpis?” 21  Odgovorili su: “Carev.” Tada im je rekao: “Onda dajte* caru carevo, a Bogu Božje!”+ 22  Kad su to čuli, zadivili su se, pa su ga ostavili i otišli. 23  Tog dana k njemu su došli saduceji, koji kažu da nema uskrsnuća,+ i upitali ga:+ 24  “Učitelju, Mojsije je rekao: ‘Ako čovjek umre bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom kako bi nastavio lozu svog brata.’+ 25  Tako su kod nas bila sedmorica braće. Prvi se oženio i umro, a kako nije imao djece, njegov se brat oženio njegovom ženom. 26  Tako je bilo i s drugim i s trećim, sve do sedmoga. 27  Na kraju je umrla i žena. 28  Kad bude uskrsnuće, kojem će od te braće ona biti žena? Naime, bila je udana za svu sedmoricu.” 29  Isus im je odgovorio: “Vi ste u zabludi jer ne poznajete ni Pisma ni Božju moć.+ 30  Jer nakon uskrsnuća ljudi se neće ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebu.+ 31  A što se tiče uskrsnuća mrtvih, niste li čitali što vam je rekao Bog: 32  ‘Ja sam Abrahamov Bog, Izakov Bog i Jakovljev Bog’?+ A on nije Bog mrtvih, nego živih.”+ 33  Kad je narod to čuo, bio je zadivljen njegovim učenjima.+ 34  Farizeji su čuli da je ušutkao saduceje, pa su se okupili* i otišli k njemu. 35  A jedan od njih, koji je dobro poznavao Zakon, želio ga je iskušati, pa ga je upitao: 36  “Učitelju, koja je najvažnija zapovijed u Zakonu?”+ 37  On mu je odgovorio: “‘Ljubi Jehovu*, svog Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom* i svim svojim umom.’+ 38  To je prva i najvažnija zapovijed. 39  Druga, slična toj, jest ova: ‘Ljubi svog bližnjeg kao samog sebe.’+ 40  Na tim se dvjema zapovijedima temelji sav Zakon i Proroci.”+ 41  Dok su farizeji bili na okupu, Isus ih je upitao:+ 42  “Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?” Odgovorili su mu: “Davidov.”+ 43  A on im je rekao: “Kako ga onda David pod nadahnućem+ naziva Gospodinom kad kaže: 44  ‘Jehova* je rekao mom Gospodinu: “Sjedi mi zdesna dok tvoje neprijatelje ne položim pod tvoje noge”’?+ 45  Ako ga David naziva Gospodinom, kako mu je onda sin?”+ 46  Nitko mu na to nije mogao odgovoriti ni riječ i od tog dana nitko ga se više nije usudio išta pitati.

Bilješke

Ili: “ispravno”.
Ili: “cezaru”.
Dosl.: “vratite”.
Moguće i: “pa su se udružili s njima”.