Postanak 27:1-46
27 Kad je Izak ostario i oslijepio, pozvao je svog starijeg sina Ezava+ i rekao mu: “Sine moj!” On mu je odvratio: “Evo me!”
2 Izak je nato rekao: “Ostario sam i ne znam koliko ću još živjeti.
3 Zato te molim, uzmi sad svoj luk i tobolac sa strijelama pa idi u polje i ulovi mi divljači.+
4 Onda mi pripremi ukusan obrok, onaj koji volim, i donesi mi ga da jedem pa ću te blagosloviti prije nego što umrem.”
5 Ali Rebeka je slušala dok je Izak to govorio svom sinu Ezavu. I Ezav je otišao u polje kako bi ulovio divljači i donio je ocu.+
6 A Rebeka je rekla svom sinu Jakovu:+ “Upravo sam čula kako je tvoj otac razgovarao s tvojim bratom Ezavom i rekao mu:
7 ‘Donesi mi divljači i pripremi mi ukusan obrok da jedem pa da te blagoslovim pred Jehovom prije nego što umrem.’+
8 A sada me, sine, pažljivo slušaj i učini ono što ti kažem.+
9 Molim te, otiđi do stada i donesi mi odande dva najbolja jareta da od njih pripremim ukusan obrok tvom ocu, onako kako on voli.
10 Potom ga odnesi svom ocu da jede pa da te blagoslovi prije nego što umre.”
11 No Jakov je rekao svojoj majci Rebeki: “Ali moj je brat Ezav dlakav čovjek,+ a ja nisam.
12 Što ako mi otac opipa ruke?+ Pomislit će da sam mu se htio narugati, pa ću navući na sebe prokletstvo, a ne blagoslov.”
13 Nato mu je majka rekla: “Sine moj, neka tvoje prokletstvo padne na mene! Samo me poslušaj i idi te mi donesi jarad.”+
14 Tako je on otišao, uzeo ih i donio svojoj majci, a ona je pripremila ukusan obrok, onako kako je njegov otac volio.
15 Potom je Rebeka uzela najljepše haljine svog starijeg sina Ezava, koje je imala u kući, te ih je obukla svom mlađem sinu Jakovu.+
16 Jarećim kožama omotala mu je ruke i vrat.+
17 Zatim je svom sinu Jakovu dala ukusan obrok i kruh koji je pripremila.+
18 Tako je on otišao k svom ocu i rekao mu: “Oče!” A on je odgovorio: “Evo me! Koji si ti, Ezav ili Jakov?”
19 A Jakov je odgovorio svom ocu: “Ja sam Ezav, tvoj prvorođenac.+ Učinio sam kako si mi rekao. Molim te, uspravi se i jedi divljači koju sam ulovio pa me onda blagoslovi.”+
20 A Izak je upitao svog sina: “Kako si je tako brzo našao, sine moj?” On mu je odgovorio: “Jehova, tvoj Bog, doveo ju je pred mene.”
21 Tada je Izak rekao Jakovu: “Sine, molim te, priđi bliže da ti opipam ruke, da znam jesi li ti zbilja moj sin Ezav ili nisi.”+
22 I Jakov je prišao svom ocu Izaku i on mu je opipao ruke. A zatim je rekao: “Glas je Jakovljev, ali ruke su Ezavove.”+
23 Nije ga prepoznao jer su mu ruke bile dlakave kao ruke njegovog brata Ezava. I tako ga je Izak blagoslovio.+
24 Potom je rekao: “Jesi li ti zaista moj sin Ezav?” On je odgovorio: “Jesam.”
25 Izak mu je tada kazao: “Sine moj, donesi mi divljači da jedem, a onda ću te blagosloviti.” Jakov mu je donio jelo i on je jeo. Zatim mu je donio vina i on je pio.
26 Onda mu je njegov otac Izak rekao: “Sine moj, molim te, priđi bliže i poljubi me.”+
27 Kad se Jakov primaknuo i poljubio ga, Izak je osjetio miris njegove odjeće.+ Tada ga je blagoslovio i rekao:
“Gle, miris je mog sina poput mirisa polja koje je Jehova blagoslovio.
28 Neka ti pravi Bog daje rosu s neba+ i rodna polja+ te izobilje žita i mladog vina.+
29 Neka ti narodi služe i neka ti se plemena klanjaju. Budi gospodar svojoj braći i neka ti se klanjaju sinovi tvoje majke.+ Proklet bio onaj tko tebe proklinje i blagoslovljen bio onaj tko tebe blagoslivlja!”+
30 Tek što je Jakov dobio blagoslov svog oca Izaka i otišao od njega, njegov brat Ezav vratio se iz lova.+
31 I on je pripremio ukusan obrok te ga donio svom ocu pa mu je rekao: “Oče moj, ustani i jedi divljači koju sam ulovio pa me onda blagoslovi.”
32 Nato ga je njegov otac Izak upitao: “Tko si ti?” On je odgovorio: “Ja sam tvoj sin, tvoj prvorođenac Ezav.”+
33 A Izak se silno uznemirio i počeo je jako drhtati te je rekao: “Pa tko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i donio mi da jedem? Jeo sam je prije nego što si ti došao i njega sam blagoslovio – on će i biti blagoslovljen!”
34 Kad je Ezav čuo što je rekao njegov otac, počeo je na sav glas ogorčeno jadikovati pa je kazao svom ocu: “Blagoslovi i mene, oče!”+
35 Ali on je odvratio: “Tvoj je brat došao i na prijevaru dobio blagoslov koji si ti trebao dobiti.”
36 Nato je Ezav rekao: “Nije li mu s pravom ime Jakov* jer me već dvaput izgurao?+ Već mi je oduzeo prava prvorođenca,+ a sad mi je oduzeo i blagoslov!”+ Zatim je dodao: “Zar za mene nisi sačuvao nikakav blagoslov?”
37 A Izak je odgovorio Ezavu: “Postavio sam ga za tvog gospodara,+ svu njegovu braću dao sam mu za sluge i opskrbio sam ga žitom i mladim vinom.+ Pa što bih onda mogao učiniti za tebe, sine moj?”
38 Tada je Ezav rekao svom ocu: “Zar imaš samo jedan blagoslov, oče? Blagoslovi i mene, oče moj!” Nato je Ezav počeo glasno plakati.+
39 A njegov mu je otac Izak odgovorio:
“Živjet ćeš daleko od plodne zemlje i nećeš dobivati rosu s neba.+
40 Od svog ćeš mača živjeti+ i svom ćeš bratu služiti.+ Ali kad to više ne budeš mogao trpjeti, zbacit ćeš njegov jaram sa svog vrata.”+
41 Ezav je zamrzio Jakova zbog blagoslova koji mu je dao njihov otac,+ pa je govorio u sebi: “Moj će otac uskoro umrijeti.*+ Kad se to dogodi, ubit ću svog brata Jakova.”
42 Kad su Rebeki javili što njen stariji sin Ezav namjerava učiniti, odmah je poslala po svog mlađeg sina Jakova i rekla mu: “Pazi! Tvoj brat Ezav namjerava ti se osvetiti i ubiti te*.
43 Zato me sada poslušaj, sine moj. Odmah bježi k mom bratu Labanu u Haran!+
44 Ostani kod njega neko vrijeme dok se bijes tvog brata ne stiša,
45 dok se tvoj brat ne prestane gnjeviti na tebe i dok ne zaboravi što si mu učinio. Ja ću tada poslati po tebe da se vratiš odande. Zašto da ostanem bez vas obojice u isti dan?”
46 Potom je Rebeka rekla Izaku: “Smučio mi se život zbog tih Hetitkinja.+ Ako se i Jakov oženi nekom ženom iz ove zemlje, kao što su te Hetitkinje, što će mi onda život?”+
