Postanak 47:1-31
47 Tako je Josip otišao faraonu i javio mu:+ “Moj otac i moja braća došli su iz Kanaana sa svojom sitnom i krupnom stokom i sa svime što imaju i sada su u zemlji Gošenu.”+
2 Sa sobom je poveo petoricu svoje braće i predstavio ih faraonu.+
3 I faraon je upitao njegovu braću: “Čime se bavite?” Oni su mu odgovorili: “Tvoji sluge čuvaju ovce, kao što su to činili i naši preci.”+
4 Zatim su rekli faraonu: “Došli smo neko vrijeme živjeti* u ovoj zemlji+ jer u Kanaanu vlada velika glad+ i nema više pašnjaka za stoku tvojih slugu. Stoga te molimo, dopusti svojim slugama da se nasele u Gošenu.”+
5 Tada je faraon rekao Josipu: “Tvoj otac i tvoja braća došli su k tebi.
6 Pred tobom je cijela egipatska zemlja. Naseli svog oca i svoju braću u najboljem dijelu ove zemlje.+ Neka žive u Gošenu, a ako znaš da među njima ima sposobnih ljudi, postavi ih da nadziru i moju stoku.”
7 Potom je Josip doveo svog oca Jakova i predstavio ga faraonu, a Jakov je pozdravio faraona i zaželio mu svako dobro*.
8 Tada je faraon upitao Jakova: “Koliko ti je godina?”
9 Jakov mu je odgovorio: “Meni je 130 godina i cijeli život putujem po tuđini*. Te su godine bile mučne i malo ih je+ u usporedbi s godinama života mojih predaka, koje su oni proveli putujući po tuđini*.”+
10 Potom je Jakov pozdravio* faraona te je otišao od njega.
11 Tako je Josip naselio svog oca i svoju braću u Egiptu i dao im posjed u najboljem dijelu zemlje, u zemlji Ramezesu,+ kao što je faraon i naredio.
12 I Josip je opskrbljivao hranom* svog oca i svoju braću i sav dom svog oca. Svakoj je obitelji davao hranu prema broju djece.
13 Nigdje nije bilo hrane jer je vladala vrlo velika glad. Ljudi u Egiptu i Kanaanu bili su iscrpljeni od gladi.+
14 Josip je skupljao novac u Egiptu i Kanaanu kojim su ljudi kupovali žito,+ a sav prikupljeni novac donosio je u faraonov dvor.
15 Poslije nekog vremena nestalo je novca u Egiptu i Kanaanu, pa su svi Egipćani počeli dolaziti k Josipu i govoriti mu: “Daj nam hrane! Zar ćeš dopustiti da pomremo pred tobom zato što više nemamo novca?”
16 A Josip je rekao: “Ako više nemate novca, predajte mi svoju stoku i dat ću vam hrane u zamjenu za stoku.”
17 Tako su počeli dovoditi Josipu svoju stoku, a on im je davao hrane u zamjenu za konje, za sitnu i krupnu stoku te za magarce. Te im je godine davao hrane u zamjenu za svu njihovu stoku.
18 A sljedeće godine počeli su opet dolaziti k njemu te su mu govorili: “Nećemo skrivati od svog gospodara da smo mu već dali sav novac i stoku. Nemamo više što dati svom gospodaru osim samih sebe i svoje zemlje.
19 Zar ćeš dopustiti da pomremo i da naša zemlja propadne? Kupi nas i našu zemlju, a u zamjenu nam daj hrane, pa ćemo biti faraonovi robovi i naša će zemlja pripasti njemu. Daj nam sjemena da ne pomremo, nego da ostanemo na životu i da naša zemlja ne ostane pusta.”
20 Tako je Josip za faraona pokupovao od Egipćana svu njihovu zemlju jer su svi prodali svoja polja zato što ih je snašla teška glad. I zemlja je postala faraonovo vlasništvo.
21 Zatim je Josip naredio narodu u cijelom Egiptu da se preseli u gradove.+
22 Samo od svećenika nije kupio zemlju.+ Svećenici su dobivali hranu iz faraonovog dvora, pa zato nisu prodali svoju zemlju.
23 Onda je Josip rekao narodu: “Danas sam kupio za faraona vas i vašu zemlju. Evo vam sjemena pa zasijte polja.
24 Kad zemlja rodi, petinu uroda dat ćete faraonu,+ a četiri petine ostat će vam za sjetvu te za hranu vama, vašoj djeci i ostalima koji žive pod vašim krovom.”
25 A oni su odgovorili: “Gospodaru, spasio si nam život!+ Ako ti je po volji, bit ćemo faraonovi robovi.”+
26 Tada je Josip postavio zakon koji i danas vrijedi u Egiptu: petina uroda pripada faraonu. Samo za svećeničku zemlju nije vrijedio taj zakon jer ona nije pripala faraonu.+
27 Izraelci su živjeli u Egiptu, u zemlji Gošenu.+ Ondje su se naselili, rađali djecu i silno se namnožili.+
28 Tako je Jakov živio u Egiptu 17 godina. Ukupno je živio 147 godina.+
29 Kad je Izrael shvatio da će uskoro umrijeti,+ pozvao je svog sina Josipa i rekao mu: “Ako mi želiš dobro, molim te, stavi ruku pod moje bedro* i iskaži mi ljubav* i vjernost. Molim te, nemoj me sahraniti u Egiptu.+
30 Kad umrem*, odnesi me iz Egipta i sahrani u grobu mojih predaka.”+ A on je odgovorio: “Učinit ću kako si rekao.”
31 Nato mu je Izrael kazao: “Zakuni mi se!” I on mu se zakleo.+ Tada se Izrael poklonio Bogu kod uzglavlja svoje postelje.+
