1. Nje e me̱nde̱ bolane̱ yetena di “sisedi be̱be̱ na Loba e”?

YEHOVA a to̱ndi ba ba mabolee̱ mo̱. Wowe̱ te̱ Yehova, a me̱nde̱ namse̱ wa tatan na o ponda ni maye̱. Bibe̱l mo̱ ná: “Sisea be̱be̱ na Loba, nde mo̱ pe̱ a masisea be̱be̱ na bińo̱.”—Yakobo 4:8.

2. Ne̱ni jenano̱ di sisea be̱be̱ na Yehova na ne̱ni nika e be̱nno̱ lambo jombwea mika masu e?

² Na o siseye so̱ be̱be̱ na Loba, wangame̱ne̱ o jokwa na we̱le̱ Eyal’ao o ebolo. O kane̱ te̱ kaponda jemea lao, Yehova a me̱nde̱ senga na jalabe̱ muka mo̱ngo̱. Ńa muloloma Yohane a tili ná: “Mbaki jeno̱ ońol’ao [Loba],ńe nde ná di maso̱so̱me̱ye̱ te̱ lambo kaponda jemea lao, a masengane̱ biso̱. Nde yetena di bi ná a masengane̱ biso̱ ońola to̱ nje di maso̱so̱me̱ye̱no̱ mo̱, ke̱ je pe̱ mbaki ná di makusa nje ye̱se̱ di pulane̱no̱ mo̱.”—1 Yohane 5:14, 15.

3-7. Ne̱ni jenano̱ di kusa dibie̱ di mawe̱ na Loba na ne̱ni nika ńenano̱ ńongwane̱ biso̱ e?

³ Nika wa siseano̱ Loba be̱be̱, a mabola wa dibie̱ o die̱le̱ longe̱ lo̱ngo̱ la buńa te̱. Bibe̱l e makwala ná: “Yete̱na moto a subi be̱ne̱ dibie̱, a so̱so̱me̱ye̱ Loba.”—Yakobo 1:5.

⁴ Ne̱ni dibie̱ di mawe̱ na Loba lenano̱ longwane̱ wa e? O to̱ti diwo̱, lena longwane̱ wa o bia mambo mena Yehova a si do̱lisane̱no̱. Wena pe̱ wokwa o bia ońola nje ma mambo meno̱ bobe na nje wenano̱ o bola na o pande etum na mo̱. Din soṅtane̱ di ma tata wa te̱nge̱ne̱ jita la mbeu a ńolo na ndutu i mako̱ye̱ mbot’a moto. Ka eyembilan, senga la malea ma Loba jombwea bosangi bwa mudī di matata te̱nge̱ne̱ meme̱ ba si bonsane̱no̱ o pulise̱, maboa mawe̱ tongwea na musonje, maba ma miambo na kwed’a maba.

⁵ Nje e pe̱pe̱ dibie̱ di mawe̱ na Loba lenano̱ di wanea wa e? Lena longwane̱ wa o tombwane̱ jita la mambo o longe̱. Lena longwane̱ wa o no̱ngo̱ bedomsedi ba dibie̱ o mambo ma longe̱ la buńa te̱ ka bia la bolane̱ la mo̱ni. O me̱nde̱ be̱ moto nu mabupe̱ nde mambo ma mweńa, na pawe̱ pe̱ na mambo m’ewolo.

⁶ Dibie̱ di mawe̱ na Loba lena pe̱ longwane̱ o nje e mombweye̱ ebe̱yed’ango̱ na bane̱ bato. We na o tombwane̱ longe̱ la ndabo a mbia la bonam. We na o be̱ne̱ mako̱m ma bwam na ma mbaki, o kusane̱ pe̱ ba ba si mowe̱ Loba edube.

⁷ Buka nika, be̱ne̱ la dibie̱ di mawe̱ na Loba di me̱nde̱ po̱ngilane̱ mbadi o me̱ne̱no̱ longe̱. Di me̱nde̱ jongwane̱ wa o lembe̱ mitakisan ma longe̱ na ndutu o si menge̱le̱no̱. O me̱nde̱ pe̱ be̱ne̱ bia la jombwea la mambo ońola kie̱le̱ ńa ye̱. Di bia la jombwea la mambo la leneya wa ja la bwam la mudī na la ńolo.—Minia 14:30; Yesaya 48:17.

8. O boledi te̱ Loba, nje o sangame̱nno̱ bwa bó̱ngo̱ e?

⁸ Yete̱na o boledi Loba la mbale̱, o me̱nde̱ be̱ wonja na bó̱ngo̱ bwa takise̱ ba ba si maboleye̱ mo̱. Ońola na o bi na moto nuwedi a titi longe̱ o so̱ngo̱, o si me̱nde̱  bwa bawedi bó̱ngo̱. Ońola na o lakisane̱ makaki ma Loba jombwea bepumbwedi,o si me̱nde̱ bwa kwedi bó̱ngo̱. Nika o bino̱ ná Loba e nde Loba la ngum, o si me̱nde̱ bwa ewusu to̱ lemba bó̱ngo̱.—Yohane 8:32.

9-11. Nja nu me̱nde̱ je̱ o paradis, nja nu si me̱nde̱ be̱ne̱ epolo oten e?

⁹ O sisedi te̱ be̱be̱ na Loba, o si ma bwa kie̱le̱ ńa ye̱ bó̱ngo̱. Ka ne̱ni te̱ le̱nno̱, Bibe̱l e lango o boso bwa ponda jita la mitaka na ndutu jeno̱ o je̱ne̱ o nin wase. Yehova mo̱ na biso̱ ná ma mambo ma si minda; son a ponda Janea la Loba di me̱nde̱ timbise̱le̱ nin wase paradis.—Lukas 21:10, 11, 31; 23:43.

¹⁰ Buka te̱ ba be be̱be̱ na Yehova, ba mabolee̱ pe̱ mo̱ nde ba me̱nde̱ je̱ o paradis. Bibe̱l e mabīse̱ ná: “Son a ponda ninka ńabobe a si mabe̱ pe̱, wombo te̱ wum’ao, a mańo̱ngo̱. Nde bamulema mu sibi ba me̱nde̱ sangwa ekombo, na kusa pe̱ njoasoa minam.”—Myenge 37:10, 11.

¹¹ Bato bena ba mabange̱ sengane̱ na bambam mambenda ma Loba ba me̱nde̱ bo̱lo̱ne̱ malo̱nge̱ mabu po̱ko̱po̱ko̱. (2 Tesalonika 1:8, 9) Ba si ma be̱ pe̱ tom. Ba ma ko̱kisabe̱ na Satan nika me̱ne̱ pe̱ na midī mao mabobe o kwed’a bwindea. (Bebīsedi 20:10, 14) Nde ba ba mokwe̱ o bia nja ńe Yehova na bolea pe̱ mo̱ ba me̱nde̱ tombwane̱ bwam bo peti na mbo̱le̱ o paradis o wase.

12. Nje Bibe̱l e makwalano̱ jombwea kie̱le̱ ńa ye̱ e?

¹² Yehova a ne̱nge̱ mambo ma mańaka ońola ba ba maboleye̱ mo̱! Ombwa buka te̱ nje Eyal’ao e makwalano̱ jombwea longe̱ o Paradis o nin wase:

• Jita la da: “Jita la mbasi [to̱, da] di me̱nde̱ be̱ o wase; tute̱ nate̱na o sas’a midongo!”—Myenge 72:16.

• Mandabo ma bwam: “Ba me̱nde̱ longa mandabo, na ja pe̱ oten.”—Yesaya 65:21.

• Ebolo ya bwesane̱ muńe̱nge̱: “Bapo̱so̱be̱ bam ba me̱nde̱ bolane̱ nje mā mabu ma po̱ngino̱ natē̱ ba dunse̱ mo̱. Ba si me̱nde̱ wo̱ ntu tete.”—Yesaya 65:22, 23.

• Maboa ma titi pe̱: “To moto a si me̱nde̱ pe̱ kwala ná: ‘Na si jai bwam.’”—Yesaya 33:24.

• Bele̱m be titi pe̱: “Wa nde miso̱ ma bandima ma me̱nde̱no̱ wutea, matoi ma bando̱ki pe̱ ma telame̱; ńam’boko a me̱nde̱ sobe̱le̱ ka mbudi, eyem’a mbuke pe̱ e lo̱ngo̱ myenge.”—Yesaya 35:5, 6.

• Sese, male̱bo, kwedi ba titi pe̱: “[Loba] a me̱nde̱ tuta miso̱di o miso̱ mabu; kwedi e si me̱nde̱ pe̱ be̱, malebo to̱ musea to̱ sese ba si me̱nde̱ pe̱ be̱; ebanja mambo maboso ma mátomba.”—Bebīsedi 21:4.

• Bila be titi pe̱: “[Loba] a mabo̱le̱ bila natena o su la wase.”—Myenge 46:9.

• Longe̱ la bwindea: “Ba te̱m na sim ba me̱nde̱ sangwa wase na ja oten bebe be̱se̱.”—Myenge 37:29.

13. Nja buka te̱ ńena nu timbise̱ nin wase paradis na ońola nje e?

¹³ Bato ba benama ba titina ba wana yin ńai a mambo nde Yehova a be̱n ngudi o londise̱ nje ye̱se̱ a kwalino̱ ná a mabola. To̱ lambo di titina leka mo̱ o bola nje a mapulano̱ o bola. Bibe̱l e makwala ná: “To̱ lambo di titi Loba bwambi o bola.”—Lukas 1:37.

14. Ne̱ni wenano̱ o tika dangwa o ngea longe̱ la bwindea e?

¹⁴ Tongwea na Mboṅ ao, Yehova a bola bato be̱se̱ epolo o njingea o “múna mu salo” na o dangwa o ngea ni malane̱ o longe̱ la bwindea. Bola so̱ ná o so̱be̱ otetena ba bato ba muńe̱nge̱ bena bemedi ben bebeledi. Bupe̱ jowe̱ la mbale̱ ná o tombwane̱ bonam bwa Yehova o bwindea!—Mateo 7:13, 14.