Riječi zapisane u tom retku Bog je uputio Židovima koji su živjeli u vrijeme proroka Jeremije. Oni su ignorirali Jehovine a pravedne zakone i opomene koje im je on s ljubavlju davao preko svojih proroka. Zato ih Jehova nije zaštitio od strašnih posljedica njihovih neispravnih postupaka (Mudre izreke 1:24–32).

 “Zato ovako kaže Jehova.” Riječ “zato” pokazuje da je ono što je zapisano u 11. retku povezano s onim što stoji ranije u poglavlju. U Jeremiji 11:1–10 Jehova je rekao svom narodu da su prekršili savez koji je on sklopio s njihovim precima (Izlazak 24:7). Židovi su okrenuli leđa svom Stvoritelju i počeli štovati idole. Budući da su se odmetnuli od Boga, počeli su raditi razne gadosti – čak su vlastitu djecu žrtvovali lažnim bogovima (Jeremija 7:31).

 “Nanijet ću im nevolju.” Kad u Bibliji piše da je Bog nešto učinio, to često znači da je on dopustio da se to dogodi. I ovdje je to slučaj. Zašto to možemo reći? Time što su štovali lažne bogove i zanemarivali Jehovina moralna mjerila, Židovi su sami sebi nanijeli neizrecivu patnju. Osim toga, izgubili su Božju zaštitu. Zato je njihov moćni neprijatelj – babilonski kralj – uspio osvojiti Jeruzalem i odvesti njegove stanovnike u zarobljeništvo. Lažni bogovi u koje su se uzdali nisu ih mogli spasiti (Jeremija 11:12; 25:8, 9).

 Bog je dopustio da njegov narod snađe ta strašna tragedija, ali to ne znači da je on nepravedan ili zao. U Jakovu 1:13 piše: “Boga nitko ne može zlom iskušavati, a ni on nikoga zlom ne iskušava.” Istina, prema Jeruzalemskoj Bibliji, u Jeremiji 11:11 Bog je rekao: “Dovest ću na njih zlo.” No izvorna hebrejska riječ b koja je prevedena kao “zlo” može se prevesti izrazima “nevolja” ili “uništenje” – a ti izrazi jako dobro opisuju ono što je snašlo Židove.

 “Zvat će me u pomoć, ali ja ih neću slušati.” Jehova ne sluša molitve onih čije su ruke “pune krvi” niti onih koji se uzdaju u to da će ih lažni bogovi izbaviti (Izaija 1:15; 42:17). No Bog spremno sluša molitve onih koji se iskreno pokaju za svoje neispravne postupke i ponizno mu se vrate (Izaija 1:16–19; 55:6, 7).

 Jehova je 647. pr. n. e. postavio Jeremiju za proroka. Više od 40 godina Jeremija je upozoravao stanovnike Jude da će Bog izvršiti presudu nad njima. Ali oni ga nisu htjeli slušati. Jeremija je baš u tom periodu zapisao riječi iz Jeremije 11:11. Njegovo proročanstvo ispunilo se 607. pr. n. e. kad su Babilonci razorili Jeruzalem (Jeremija 6:6–8; 39:1, 2, 8, 9).

 Jeremijina knjiga sadrži i poruku nade. Jehova je rekao Židovima: “Kad se navrši 70 godina u Babilonu, (…) ispunit ću obećanje koje sam vam dao – vratit ću vas u vašu zemlju” (Jeremija 29:10). Jehova je to obećanje ispunio 537. pr. n. e., kratko nakon što su Medijci i Perzijanci osvojili Babilon. Jehova je omogućio svom narodu, koji je bio raseljen diljem Carstva, da se ponovno vrati u svoju domovinu i da ga opet štuje na ispravan način (2. Ljetopisa 36:22, 23; Jeremija 29:14).

 Pogledajte kratki video o knjizi proroka Jeremije.