2. Samuelova 3:1-39
3 Rat između doma Šaulova i doma Davidova potrajao je još dugo vremena.+ David je bivao sve jači,+ a dom Šaulov postajao je sve slabiji.+
2 I Davidu su se rodili sinovi+ u Hebronu.+ Prvenac mu je bio Amnon,+ od Ahinoame+ Jizreelke,
3 drugi je bio Kileab,+ od Abigajile,+ žene Nabalove iz Karmela, treći Abšalom,+ sin Maake, kćeri gešurskoga kralja Talmaja,+
4 četvrti Adonija,+ sin Hagitin,+ peti Šefatija,+ sin Abitalin,
5 i šesti Itream,+ od Davidove žene Egle. Oni su se rodili Davidu u Hebronu.
6 I dok je trajao rat između doma Šaulova i doma Davidova, Abner+ je sve više učvršćivao svoj položaj u domu Šaulovu.
7 A Šaul je bio imao inoču* po imenu Rispa,+ kćer Ajinu.+ Jednog dana Iš-Bošet+ je upitao Abnera: “Zašto si legao s inočom+ oca mojega?”
8 A Abner se vrlo razgnjevio+ na riječi Iš-Bošetove, pa mu je rekao: “Jesam li ja pasja+ glava u Judi? Do danas sam bio odan* domu oca tvojega Šaula, braći njegovoj i prijateljima njegovim i nisam dopustio da padneš u ruke Davidove, a ti me sada optužuješ za grijeh zbog jedne žene!
9 Zato neka Bog učini tako Abneru i neka mu još doda+ ako ne učinim Davidu ono za što mu se Jehova zakleo+ —
10 da će oduzeti kraljevstvo domu Šaulovu i utvrditi prijestolje Davidovo nad Izraelom i nad Judom od Dana do Beer-Šebe!”+
11 I on se nije usudio odgovoriti ni riječi Abneru jer ga se bojao.+
12 A Abner je smjesta poslao glasnike Davidu i poručio mu: “Čija je zemlja?” I još je rekao: “Sklopi sa mnom savez i, evo, moja će ruka biti s tobom i obratit ću k tebi sav Izrael!”+
13 A on mu je odgovorio: “Dobro, sklopit ću savez s tobom. Samo jedno tražim od tebe: ne dolazi preda me ako ne dovedeš sa sobom Mikalu,+ kćer Šaulovu, kad budeš dolazio vidjeti lice moje!”+
14 David je usto poslao glasnike i Šaulovu sinu Iš-Bošetu+ i poručio mu: “Vrati mi moju ženu Mikalu, koju sam isprosio za stotinu obrezaka+ filistejskih!”
15 I Iš-Bošet je poslao po nju i uzeo je od muža njezina Paltiela,*+ sina Lajiševa.
16 A muž je njezin pošao za njom i pratio je plačući sve do Bahurima.+ Tada mu je Abner rekao: “Idi, vrati se natrag!” I on se vratio.
17 A Abner je već bio poslao glasnike starješinama Izraelovim i poručio im: “I prije ste željeli Davida postaviti za svojega kralja.
18 Učinite to sada, jer je Jehova rekao Davidu: ‘Rukom Davida,+ sluge svojega, izbavit ću Izraela, narod svoj, iz ruke filistejske i iz ruke svih neprijatelja njegovih.’”
19 Tako je Abner govorio i sinovima Benjaminovim,+ a onda je Abner otišao i u Hebron da javi Davidu sve što želi Izrael i sav dom Benjaminov.
20 Kad je Abner s dvadeset ljudi došao k Davidu u Hebron, David je priredio gozbu+ za Abnera i za ljude što su bili s njim.
21 Tada je Abner rekao Davidu: “Dopusti mi da ustanem i da idem okupiti sav Izrael oko gospodara svojega, kralja, da sklopi savez s tobom! I kraljevat ćeš nad svime što ti duša želi.”+ Tako je David otpustio Abnera i on je otišao u miru.+
22 I gle, Davidovi sluge i Joab vraćali su se iz vojnog pohoda i sa sobom su nosili bogat plijen.+ A Abner više nije bio kod Davida u Hebronu, jer ga je David pustio da ode u miru.
23 Kad je stigao Joab+ i sva vojska što je bila s njim, javili su Joabu: “Abner,+ sin Nerov,+ bio je kod kralja i kralj ga je pustio da ode u miru.”
24 Tada je Joab došao pred kralja i rekao mu: “Što si to učinio?+ Gle, Abner je bio kod tebe! Zašto si ga pustio da ode u miru?
25 Dobro znaš kakav je Abner, sin Nerov, i da je došao ovamo da te prevari, da dozna korake tvoje i sve što radiš.”+
26 Tada je Joab otišao od Davida i poslao glasnike za Abnerom, koji su ga vratili+ od nakapnice* Sire. A David nije znao ništa o tome.
27 Kad se Abner vratio u Hebron,+ Joab ga je odveo na stranu, u nadsvođeni prolaz gradskih vrata, da razgovara s njim nasamo.+ Ali ondje mu je zabio mač u trbuh,+ tako da je ovaj umro zbog krvi brata njegova Asahela.+
28 Kad je to David poslije čuo, rekao je: “Ja i moje kraljevstvo nevini smo dovijeka u očima Jehovinim, nismo krivi za krv+ Abnera, sina Nerova.
29 Neka krivnja padne na glavu+ Joabovu i na sav dom oca njegova! Neka dom+ Joabov nikada ne bude bez muškaraca što imaju izljev,+ bez gubavaca,+ bez muškaraca što se vretena hvataju,+ bez onih što od mača padaju i onih što kruha nemaju!”+
30 Tako su Joab i Abišaj,+ brat njegov, ubili Abnera+ jer je on pogubio brata njihova Asahela u bici kod Gibeona.+
31 Tada je David rekao Joabu i svim ljudima što su bili s njim: “Razderite haljine svoje,+ opašite kostrijet+ i naričite za Abnerom!” I kralj David pošao je za nosilima.
32 Kad su pokopali Abnera u Hebronu, kralj je stao glasno plakati na grobu Abnerovu, a plakao je i sav narod.+
33 I kralj je naricao za Abnerom:
“Zar je Abner morao umrijeti kako umire bezumnik?+
34 Ruke tvoje nisu bile vezane+niti su noge tvoje bile okovane u okove bakrene.+Pao si kao što se pada od ruke nepravednika.”+
Nato je sav narod još jače zaplakao+ za njim.
35 Potom je sav narod došao još istoga dana da ponudi Davidu kruha+ kako bi se utješio, ali David se zakleo: “Neka mi Bog učini tako+ i neka mi još doda ako prije nego što sunce zađe+ okusim kruha ili štogod drugo!”
36 I sav je narod to čuo i bilo mu je to po volji, kao što je i sve drugo što je kralj činio bilo po volji svemu narodu.+
37 Toga je dana saznao sav narod i sav Izrael da nije kralj dao pogubiti Abnera, sina Nerova.+
38 I kralj je rekao slugama svojim: “Ne znate li da je danas u Izraelu pao knez i velik čovjek?+
39 Ali ja sam sada još slab, iako sam pomazani+ kralj, a ovi ljudi, sinovi Serujini,+ suviše su okrutni.+ Neka Jehova plati zločincu po zloći njegovoj!”+
Bilješke
^ Ili: “cisterne”.
