Job 30:1-31
30 A sada mi se smiju ljudi,+oni koji su mlađi od mene,+čije očeve ne bih bio stavioni sa psima stada svojega.
2 Od kakve bi mi koristi bila snaga ruku njihovih?Nema jakosti u njima.+
3 Od oskudice i gladi oni su iznemogli,glođu što nađu u zemlji bezvodnoj,+koju je jučer zahvatila oluja i pustošenje.
4 Beru bilje slano među grmljem,korijen žutilovkin hrana je njihova.
5 Ljudi ih izgone iz zajednice svoje,+viču za njima kao za lopovima.
6 Prebivati moraju na padinama uz doline riječne,u jamama u zemlji i među stijenama.
7 Među grmovima viču,pod koprivama čuče.
8 To su sinovi bezumnika,+ sinovi bezimenoga,koje se bičem tjeralo sa zemlje.
9 A takvi sada o meni govore u pjesmama svojim,+meni se sada izruguju.+
10 Gnušaju se nada mnom, drže se podalje od mene,+ne ustežu se u lice mi pljunuti.+
11 Jer on je otpustio luk moj i ponizio me,a oni su se neobuzdano na me okomili.
12 S desne strane moje ustaju kao leglo zlikovačko,noge moje puštaju neka idu,a onda mi bedeme pogubne postavljaju.+
13 Raskopavaju staze moje,nevolju mi samo otežavaju,+i pomoćnika u tome ne trebaju.
14 Kao kroz širok procjep oni naviru,s olujom nadolaze.
15 Strahote iznenadne okreću se na mene,dostojanstvo moje kao da vjetar odnosi,poput oblaka iščeznulo je spasenje moje.
16 I sada duša moja poput vode istječe iz mene,+dani nevolje+ stižu me.
17 Noću bol probada kosti moje,+ kao da se kidaju s mene,ne počivaju boli što me izjedaju.+
18 Od siline velike mijenja se odjeća moja,obavija me kao ovratnik haljine moje.
19 Oborio me on u glinu,pa sam postao kao prah i pepeo.
20 Vapim k tebi, ali ti mi ne odgovaraš;+stojim, da na mene pogledaš.
21 Promijenio si se i okrutan prema meni postao,+svom snagom ruke svoje ti me kao neprijatelj napadaš.
22 U vjetar me podižeš da ga uzjašem,a zatim me uz tresak razbijaš.
23 Da, znam dobro da ćeš me u smrt vratiti,+u kuću gdje odlaze svi živi.
24 Ali nitko ne diže ruku svoju na ovu ruševinu,+i dok ja propadam, nitko pomoć ne doziva.
25 A ja sam plakao nad onim tko je teške dane proživljavao,+duša je moja sažalijevala siromaha.+
26 Dobro sam očekivao, ali zlo je došlo,+svjetlo sam čekao, ali mrak je došao.
27 Utroba je moja uzavrela i uznemirila se,dani nevolje na mene su došli.
28 Žalostan+ išao sam kad sunca nije bilo.Ustao sam na skupu,* pomoć sam tražio.
29 Šakalima sam brat postao,drug kćerima nojevim.+
30 Koža mi je pocrnjela+ i otpada s mene,kosti su mi se užarile od suhoće.
31 Harfa moja sada samo tužaljke svira,fruli mojoj ostali su samo glasovi plačni.
