Dok je suša još trajala, Jehova je Iliji rekao: “Idi u Sarfatu. Ondje će te hraniti jedna udovica.” Kad je došao u Sarfatu, Ilija je kod gradskih vrata ugledao jednu siromašnu udovicu kako sakuplja drva te ju je zamolio za malo vode. Kad je žena krenula po vodu, Ilija je doviknuo: “Molim te, donesi mi i malo kruha.” Ali ona mu je odgovorila: “Nemam kruha. Ustvari, ostalo mi je još samo malo brašna i ulja da napravim nešto za sebe i svog sina.” No Ilija je rekao: “Ne boj se. Ako mi napraviš malo kruha, Jehova je obećao da nećeš ostati bez brašna i ulja dok god traje suša.”

Tada je udovica otišla kući i napravila kruh za Jehovinog proroka. A Jehova je održao svoje obećanje — udovica i njen sinčić imali su dovoljno hrane tijekom cijele suše. Njene posude s brašnom i uljem uvijek su bile pune.

Ali onda se dogodilo nešto strašno. Udovičin sin jako se razbolio i umro. Kad je Ilija vidio koliko je  udovica očajna, uzeo je dječaka iz njenog naručja i odnio ga u gornju sobu njene kuće. Zatim je spustio dječaka na krevet i pomolio se: “Jehova, molim te, oživi ovo dijete!” Zapravo je vrlo neobično da je Ilija baš to tražio od Jehove. Što misliš, zašto? Zato što se dotad, koliko znamo, nitko od umrlih nije vratio u život. Osim toga, ta udovica i njen sin uopće nisu bili Izraelci!

Ipak, nakon što se Ilija pomolio Jehovi, dogodilo se pravo pravcato čudo. Dječak je oživio i ponovno počeo disati! Ilija je rekao udovici: “Pogledaj! Tvoj sin je živ!” Žena je bila presretna te mu je rekla: “Ti si stvarno Božji prorok! Ti govoriš samo ono što ti Jehova kaže i to se uvijek ispuni!”