Kad je čula što se dogodilo Baalovim prorocima, Izebela se strašno razljutila. Poručila je Iliji: “Kao što si ti ubio Baalove proroke, tako ću sutra ja ubiti tebe!” Ilija se jako uplašio, pa je pobjegao u pustinju. Ondje se molio: “Jehova, ja to više ne mogu izdržati! Molim te, pusti me da umrem!” A onda je, sav iscrpljen, zaspao pod nekim drvetom.

Nakon nekog vremena jedan ga je anđeo probudio i blago mu rekao: “Ilija, ustani i jedi.” Kad je otvorio oči, Ilija je ugledao okrugli kruh na užarenom kamenju i vrč vode. Najeo se i napio, a onda je opet zaspao. Kasnije ga je anđeo ponovno probudio i rekao mu: “Hajde, jedi. Trebaš snage za put koji je pred tobom.” Tako je Ilija još nešto pojeo, a onda krenuo na put koji je trajao 40 dana i 40 noći, sve dok nije došao do gore Horeba. Na gori je našao neku pećinu kako bi u njoj prespavao. Ali onda ga je Jehova upitao: “Ilija, što radiš ovdje?” Ilija mu je odgovorio: “Izraelci su prekršili obećanje koje su ti dali. Razbili su tvoje žrtvenike i ubili tvoje proroke. A sada žele ubiti i mene.”

Jehova mu je nato rekao: “Izađi van, nešto ću ti pokazati.” Tada je blizu pećine prvo zapuhao jak vjetar. Zatim se zemlja zatresla, a onda je Ilija vidio veliku vatru. Nakon toga začuo je blag i tih glas. Tada je prekrio lice ogrtačem i stao na ulaz u pećinu. Jehova ga je onda upitao zašto je pobjegao. Ilija je odgovorio: “Pa jedini sam ja ostao od tvojih proroka, a sada i mene žele ubiti.” Ali Jehova ga je ohrabrio: “Nisi jedini. U Izraelu ima još 7 000 ljudi koji mi vjerno služe. Vrati se, pronađi Elizeja i reci mu da će on jednog dana biti prorok umjesto tebe.” Ilija je poslušao Jehovu i odmah krenuo na put. Što misliš, hoće li Jehova i tebi pomoći da obaviš zadatke koje ti on daje? Naravno da hoće! Pogledajmo sada što se dogodilo dok je u Izraelu još vladala suša.