Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

ПРОБЛЕМ

Жийина Мә бьн Хофеда нә

Жийина Мә бьн Хофеда нә

«Әва ньсьла бь тʹәмами дьдә хәбате тьштед текʹники, зандари у аборийе . . . Ле йәкә әв һʹәму тьшт диса жи дьнйайе дьбә бәрбь кʹӧтакьрьне». Һʹәсабе жь «The Global Risks Report 2018, World Economic Forum».

ЧЬМА ГӘЛӘК ЗАНДАР БӘРХԜӘДЬКʹӘВЬН БОНА АХЬРИЙА МӘ У ӘʹРДЕ? ԜӘРЕН ӘМ ШЕԜЬР КЬН ҺЬНӘ ЧӘТЬНАЙА, КʹИЖАН КӦ РʹАСТИ МӘ ТЕН.

  • ԚАЧАХИЙА БЬ ИНТЕРНЕТЕ: Һәр щар әм избат дьбьн, ԝәки интернет бона мәрийа дьбә щики хоф. Ль гора рʹожнәма Австралйайе, «Интернет дьбә щики лайиԛ бона ԝан кʹе зарʹа хьраб дькә, бона ԛачаха у һакера. Һьм жи иро гәләк бәлабуйи йә, кӧ информасийа мәрийайә шәхси бь интернете дьдьзьн. . . . Хенщи ԝе йәке, бь интернете, мәрьв дьһа зедә дьдьнә кʹьфше зӧлми у бенамусийа хԝә».

  • ПРОБЛЕМ АБОРИЙЕДА: Ль гора һәʹсабе һәʹмдьнйайе йа Оксфаме, һʹәйшт мәрьвед лапи дәԝләти, хԝәйе һаԛас һәбуне нә, чьԛас бь тʹәмами щәм 3.6 милйарда мәрьвед кʹәсиб дьнйайеда һәйә. Ль гора ви һʹәсаби ӧса жи һатә кʹьфше, ԝәки «аборийа дьнйайе, нәрʹаст те пʹаравәкьрьне, чьмки мәрьвед дәԝләти кʹиси кʹәсиба дьһа дәԝләти дьбьн, ле йед кʹәсиб дьһа кʹәсиб дьбьн, нава кʹижанада һʹәчʹи зәʹф жьн ьн». Һьнәк дьтьрсьн, ԝәки кʹәтьна аборийе дькарә шәрʹ-дәʹԝа пешда бинә.

  • ҺӘВКʹӘТЬН У ПӘЙКʹӘТЬН: Һʹәсабе «United Nations Refugee Agency» йа сала 2018 ӧса дьбежә: «Иро гәләк мәрьв мәщбур ьн малед хԝә бьһельн». Ԝан пашԝәхтийа ԝәкә 68 милйона зедәтьр мәрьв, мәщбур бун малед хԝә бьһельн, жь бо һәвкʹәтьн у пәйкʹәтьна. Ль гора һʹәсаб, «һәр дӧ дәԛә, мәрьвәк бь дәсте зоре щигӧһасти дьбә».

  • ПРОБЛЕМ ӘКОЛОЖИЙАЙЕДА: Ль гора рʹожнәма «The Global Risks Report 2018»: «Гәләк щурʹед шинкайа у һәйԝана ӧнда дьбьн. Һьм жи ԛьрежбуна һәԝайе у бәʹре, иро гәләк һʹӧкӧм дькә ль сәр сьһʹәт-ԛәԝата мәрийа». Ӧса жи һәжмара һьнә щурʹә меш-моза һьнә ԝәлатада кем дьбә. Зандар гәләк бона ве йәке бәрхԝә дькʹәвьн, чьмки бь тʹәбийәти меш-моз тʹоза кӧлирка бәла дькьн, у жь бо кемасийа ԝан, әколожийа мә дькарә кʹӧта бә. Гьред мьрщана жи бәрбь ӧндакьрьне дьчьн. Зандар дьбежьн, кӧ нава 30 салед пашьнда ԝәкә ниве гьред мьрщана дьнйайе, ида кʹӧта бунә.

Гәло әме бькарьбьн һьнә гӧһастьна бькьн, сәва бькарьбьн бетьрс у рʹьһʹәт бьжин? Һьнә мәрьв дьфькьрьн ԝәки гәрәке һинбуна лайиԛ бьстиньн. Ле гәло кʹижан һинбун дькарә бь рʹасти али инсанәте бькә? Готаред дьнда әв пьрс ԝе бенә шьровәкьрьне.