Дәрбази һондоре буйин

Йаһоԝа; Хԝәдайе кӧ Һежа йә Ԝи Нас Бькьн

Йаһоԝа; Хԝәдайе кӧ Һежа йә Ԝи Нас Бькьн

Йаһоԝа; Хԝәдайе кӧ Һежа йә Ԝи Нас Бькьн

Дьбәкә һун әʹмьре хԝәда тьштәки фәрз ӧнда дькьн? Һәрге һун ча лазьмә Хԝәде нас накьн, демәк һәма ӧса жи һәйә. Гәло чьрʹа? Чьмки чаԝа кӧ бь милйона мәрьв сәр тʹәмамийа әʹрде тедәрхьстьнә, занәбуна дәрһәԛа Хԝәде кʹарәкә мәзьн ԝанарʹа тинә. Әв кʹар дәрберʹа те кʹьфше у ахьрийе жи кʹара ве йәке әʹйан ә.

Йаһоԝа Хԝәде, демәк авторе Кʹьтеба Пироз дьхԝазә ԝәки әм ԝи нас бькьн. Зәбурбеж ӧса ньвиси: «Бьра мәрьв бьзаньбьн кӧ наве тә Йаһоԝа йә, у ль сәр тʹәмамийа әʹрде йе Һери Жорьн тʹәне тӧ йи». Хԝәде занә кӧ һәрге әм ԝи нас бькьн, әв йәк ԝе кʹаре мәрʹа бинә. Әԝ дьбежә: «Әз Йаһоԝа, Хԝәдайе тә мә, кʹижан кӧ тьштед ԛәнщ тә һин дькә у ве рʹерʹа тә дьбә, ль сәр кʹижани тӧ гәрәке һәрʹи» (Зәбур 83:18; Ишайа 48:17 ДТʹ).

Мәсәлә, кʹарәк әв ә кӧ Хԝәде мә һин дькә чаԝа проблемед хԝәйә һәррʹожи сафи кьн, ӧса жи әԝ әʹдьлайа дьл у һевийе дьдә мә. Хенщи ве йәке чахе әм һе незик Йаһоԝа нас дькьн, әм ида бь щурʹәки майин сәр ван пьрсед жийинева гьредайи дьньһерʹьн, йед кӧ щәм мәрьвед сәр тʹәмамийа дьнйайе пешда тен. Гәло әв чь пьрс ьн?

Гәло Нета Жийина Мә Һәйә?

Рʹаст ә зандари у текноложи пешда дьчә, диса жи щәм мәрьва пьрсед ӧса йед кӧ жийинева гьредайи нә пешда тен: «Әз чьрʹа дьжим? Чь ахьри һивийа мьн ә? Нета жийине чь йә? Һәрге мәрьв щаба рʹаст сәр ван пьрса нәстинә, әԝе нета жийина хԝә ӧнда кә. Гәло гәләк мәрьв хԝә ӧса тʹәхмин дькьн? Гава хьлазийа салед 1990-и Алманйайеда пьрсед дәрһәԛа нета жийине дьданә мәрьва, ниви жь ԝана дьготьн кӧ гәләк щар әԝана тʹәхмин дькьн кӧ нета жийина ԝан тʹӧнә. Дьԛәԝьмә ԝәлате ԝәда жи мәрьв ви һʹалида ньн?

Чахе мәрьв нета жийине навинә, әв ида ньзанә чаԝа ахьрийа хԝә саз кә. Һʹәчʹи зәʹф мәрьв сәва кӧ гәләк дьлтәнг нәбьн, һәр тьшти дькьн ԝәки хәбата баш хԝәрʹа бьвиньн у һәбуне тʹоп кьн. Ле әв йәк али ԝан накә. Чахе нета жийина ԝан тʹӧнә әвана ида нахԝазьн бьжин. Тьштәкә ӧса һатә сәре ԛизькәкә щаһьл, дәрһәԛа кʹижане дь «International Herald Tribune»-да һатьбу ньвисаре. Жь бьчʹуктайеда әԝ малбәтәкә дәԝләтида мәзьн дьбу у тьштәк ле кем нибу. Рʹаст ә әԝ дәԝләти бу, диса жи әԝе тʹәнебуне тʹәхмин дькьр у нета жийина хԝә ӧнда кьрьбу. Әԝе дәрмане хәԝе хԝар, у ԝе мьрити дитьн. Дьԛәԝьмә һун жи дәрһәԛа һьнә мәрьвед ӧса заньн, йед кӧ нета жийине нәдитьн у рʹуйе ве йәкеда хԝә кӧштьн.

Һьнә мәрьв баԝәр дькьн, ԝәки зандари дькарә дәрһәԛа жийина мә һәр тьшти әʹйан кә. Ле дина хԝә бьдьне чь дәрһәԛа ве йәке дьһатә готьне ль «Die Woche» нәʹмәйа һәр һʹәфте йа Алманида: «Зандари чьԛас жи рʹаст бә, әв нькарә рʹебәрийа рʹӧһʹани бьдә мәрьва, теорийа еволусийайе ча лазьм ә нә һатийә избат кьрьне, у һәла һе физика кванти жи бь леколинед хԝәйә мәхсус, нькарә бәрдьлийе у һевийе бьдә мәрьва». Зандари дәрһәԛа жийине ида гәләк тьшт леколин кьрийә у шьровәдькә кӧ чь щурʹәйи тʹәбийәт жийине хԝәй дькә. Ле диса жи зандари нькарә мәрʹа шьровәкә, кӧ чьрʹа әм дьжин у чь ахьри һивийа мәйә. Зандари бь сайа леколина гәләк тьшт дәрһәԛа жийине пеһʹәсийа йә. Һʹәта кӧ әм итʹбарийа хԝә зандарийе тиньн, пьрсед дәрһәԛа нета жийине бе щаб дьминьн. У чаԝа кӧ рʹожнамайа «Süddeutsche Zeitung»-да те готьне: «Ль һәр щийа мәрьв һʹәԝще рʹебәрийе нә».

Гәло хенщи Әʹфьрандар диса кәсәк дькарә рʹебәрийа лапи баш бьдә мә? Әԝи сәре серида мәрьв сәр әʹрде әʹфьрандьн, ләма жи әԝ занә кӧ әм сәва чь дьжин. Кʹьтеба Пирозда те готьне ԝәки Йаһоԝа мәрьв әʹфьрандьн, кӧ әԝана әʹрде ԝар бьн у ле бьбьнә хԝәйи. Мәрьва гәрәке һәр алийава һʹӧнӧред Хԝәде әʹйан кьрана, мәсәлә йед ӧса ча һәԛи, билани у һʹьзкьрьн. Чахе әм пеһʹәсийан ԝәки чьрʹа Йаһоԝа әм әʹфьрандьнә, мә дьһа баш фәʹм кьр, кӧ сәва чь әм дьжин (Дәстпебун 1:26-28).

Әм чь Дькарьн Бькьн?

Һәрге бәре ԝә щаба сәр пьрсед ӧса нәдьстанд, мәсәлә әм чьрʹа дьжин? Чь ахьри һивийа мә йә? Нета жийине чь йә? Кʹьтеба Пирозда ширәт те дайине ԝәки дьһа незик Әʹфьрандаре хԝә Йаһоԝа Хԝәде нас бькьн. Иса гот: «Әв ә жийина һʹәта-һʹәтайе, ԝәки әԝ тә нас кьн, чаԝа Хԝәдейе рʹасти бешьрики-беһәвал у ӧса жи Иса Мәсиһе кӧ тә шандийә». Хенщи ве йәке Кʹьтеба Пироз мә һелан дькә ԝәки һʹӧнӧред ӧса щәм хԝә пешда биньн йед кӧ Хԝәде хԝәш тен, у илаһи һʹьзкьрьне. Әм гәрәке һәр тьшти бькьн ԝәки бьн Пʹадшатийа Хԝәдеда бьжин, йа кӧ гәләк незик ә. Һәрге һун гӧрʹа ве рʹебәрийе бькьн, һуне нета жийине у һевийа сәр ахьрийа баш бьстиньн. Ӧса жи һуне дәрһәԛа пьрсед фәрз йед жийинева гьредайи, ида гәләк хәмгин нәбьн (Йуһʹәнна 17:3; Ԝаиз 12:13).

Гәло әв йәк бь рʹасти фәрз ә? Дәрһәԛа ве йәке Ханс дькарә мәрʹа гьли кә. * Рʹаст ә бәре әԝи һьнәки баԝәрийа хԝә Хԝәде дьани, ле әв йәк сәр жийина ԝи һʹӧкӧм нәдькьр. Ханс наркотика дьда хәбате, бь жийинәкә бенамуси дьжит, мотосиклава мьжул дьбу у ԛачахтийе дькьр. Әв ӧса дьбежә: «Әʹмьре мьн пʹучʹ у бе һеви бу у мьн тʹӧ тьштида шабун нәдьдит». Чахе Ханс бу 25 сали, әԝи сафи кьр дьһа незик Хԝәде нас бькә у дәстпекьр Кʹьтеба Пироз бьхунә. Гава Ханс, Йаһоԝа незик нас кьр у фәʹм кьр кӧ сәва ве йәке һежа йә бьжи, әԝи жийина хԝә гӧһаст, һатә ньхӧмандьне у бу Шәʹде Йаһоԝа. Әва ида дәһ сал ә әԝ ча пешәнге һәртʹьм хьзмәт дькә. Ханс ӧса гьлийе хԝә бәрдәԝам дькә: «Тьште һәри ԛимәт у һежа жийина мәрьвада әв ә, кӧ Йаһоԝарʹа хьзмәт кьн. Әв йәк бәрамбәри тʹӧ тьшти набә. Чахе мьн Йаһоԝа нас кьр, мьн нета жийине дит».

Һәмьки мәрьв нә тʹәне дәрһәԛа пьрса нета жийине хәмгин дьбьн. Әʹмьр чьԛас дьчә һаԛас хьраб дьбә, у щәм мәрьва диса пьрсәкә фәрз пешда те.

Чьрʹа Кӧл-Дәрд Пешда Тен?

Чахе кӧл-дәрд пешда тен, мәрьв ве йәке фәʹм накьн у пьрсәкә ӧса щәм ԝан пешда те. Чьрʹа әв йәк ԛәԝьми? Щаба зәлал сәр ве пьрсе ве нишан кә, кӧ мәрьв ԝе бькарьбә жь еша дьле хԝә аза бә йан на. Һәрге әԝ щаба рʹаст нәстинә, әԝ дькарә дьлтәнг бә у һәла һе дькарә бьбә мәрьвәки сәрт у бе дьл. Ԝәрә әм дина хԝә бьдьне чь һатә сәре Бруни.

Жьнькәкә бь наве Бруни ӧса дьбежә: «Чәнд сал пешда ԛиза мьн ә дәлал мьр. Мьн Хԝәде баԝәр дькьр ләма жи әз чумә щәм кʹәшиш, ԝәки бәрдьлийе бьстиньм. Әԝи мьнрʹа гот, ԝәки Хԝәде ԛиза мьн Сузана бьрийә сәр әʹзмана, у әԝ ньһа буйә һори. Һьндьк бу кӧ рʹуйе мьрьна ԛиза хԝәда әз пʹьрʹ дьлтәнг бьбум, сәрда жи паши ван гьлийед ԝи әз гәләк сәр Хԝәде һерс кʹәтьм, кӧ чьрʹа әԝи ԛиза мьн бьрә щәм хԝә». Рʹуйе ве йәкеда чәнд сала бьрина дьле Бруни ԛәнщ нәдьбу. Әԝ ӧса гьлийед хԝә бәрдәԝам дькә: «Ԝи чахи жьнькәк кӧ Шәʹде Йаһоԝа бу, жь Кʹьтеба Пироз нишани мьн кьр, ԝәки Хԝәде ве йәкеда нәһәԛ нинә. Йаһоԝа Сузанайе нәбьрийә сәр әʹзмана у әԝ нәбуйә һори. Әԝ рʹуйе гӧне Адәм у Һеԝайеда нәхԝәш кʹәт. Әз ӧса жи пеһʹәсийам, ԝәки Хԝәде мәрьв әʹфьрандьнә кӧ әԝана һʹәта-һʹәтайе ль сәр әʹрде щьнәте бьжин, у кӧ зутьрәке әв созе ԝи ԝе бе сери. Чахе мьн Йаһоԝа незик нас кьр у фәʹм кьр кӧ әԝ Хԝәдеки чьԛас дьлован ә, мьн дьһа ԝи һʹьз кьр у еша дьле мьн сьвьк бу» (Зәбур 37:29; Кʹаред Шандийа 24:15; Рʹомайи 5:12).

Бь милйона мәрьв сәр тʹәмамийа әʹрде, жь щурʹә-щурʹә проблема дьчәрчьрьн: жь проблемед жийина ԝанва гьредайи, жь шәрʹ, бьрʹчибуне у тʹәшԛәлед тʹәбийәте. Бруни дьлрʹьһʹәти станд чахе жь Кʹьтеба Пироз пеһʹәсийа ԝәки Йаһоԝа сәва ԛӧл-дәрде мә нәһәԛ нинә, кӧ әԝи тʹӧ щар нәдьхԝаст ԝәки мәрьв бьчәрчьрьн, у кӧ зутьрәке әԝе һʹәму зӧлмийе кʹӧта кә. Иро зӧлми гәләк бәлабуйә, әв дьдә кʹьфше ԝәки әм «рʹожед ахьрийеда» дьжин, у әв ӧса жи избат дькә ԝәки әв гӧһастьнед баш йед кӧ әм һивийе нә, пʹьрʹ незик ьн (2 Тимотʹейо 3:1-5; Мәтта 24:7, 8).

Чаԝа Хԝәде нас бькьн

Ханс у Бруни Хԝәде баԝәр дькьрьн, ле ча лазьм ә ԝи нас нәдькьрьн. Ле чахе ԝана дәстпекьр кӧ занәбуна рʹаст дәрһәԛа Йаһоԝа бьстиньн, әв йәк кʹарәкә мәзьн ԝанрʹа ани. Ԝана щабед зәлал сәр пьрсед фәрз йед жийинева гьредайи стандьн. Бь сайа ве йәке ԝана әʹдьлайа дьл у һевийа жийина баш стандьн. Әв йәк бь милйона хьзмәткʹаре Йаһоԝа, сәр хԝә тʹәхмин кьрьнә.

Һәрге әм дьхԝазьн тʹәви Йаһоԝа бьбьнә нас, әм гәрәке дәстпекьн Кʹьтеба Пироз кʹур леколин бькьн, ль кʹидәреда ньвисийә кӧ кʹи йә Хԝәде у әԝ чь жь мә дәʹԝа дькә. Һьнә мәрьв ль ԛьрʹна йәке һәма ӧса жи дькьрьн. Луԛа тʹәрихзан у һʹәким, дьбежә кӧ әндәмед кʹома Щьһуйа Бәройайеда (Йунаньстан) жь Паԝлос у Силас «хәбәра Хԝәде бь дьл у щан ԛәбул кьрьн у һәр рʹож ньвисарада кʹур дьбун, кʹа әв тьшт ӧса нә» (Кʹаред Шандийа 17:10, 11).

Мәсиһийед ԛьрʹна йәке жи тʹәвайи тʹоп дьбун у щьват дәрбаз дькьрьн (Кʹаред Шандийа 2:41, 42, 46; 1 Корьнтʹи 1:1, 2; Галати 1:1, 2; 2 Тʹесалоники 1:1). Рʹожед мәда жи һәма ӧса йә. Шәʹдед Йаһоԝа щьвата дәрбаз дькьн. Нета ван щьвата әв ә кӧ али мәрьва бькьн незики Йаһоԝа бьн у бь шабуне ԝирʹа хьзмәт кьн. Һәвалтийа тʹәви Шәʹдед Йаһоԝа диса кʹарәке тинә. Шәʹдед Йаһоԝа сәр хԝә дьхәбьтьн у һәр тьшти дькьн кӧ чʹәʹв бьдьнә Хԝәде у һʹӧнӧред ӧса нав хԝәда пешда биньн йед кӧ щәм ԝи һәнә. Ләма жи һәвалтийа тʹәви Шәʹдед Йаһоԝа али мәрийа дькә кӧ дьһа баш Йаһоԝа нас бькьн (Ибрани 10:24, 25).

Дьԛәԝьмә һун ӧса бьфькьрьн: «Һаԛас ԛәԝат гәрәке хәрщ кьм, ԝәки тʹәне Кәсәки нас кьм? Һәмьки гәрәке ԛәԝате хәрщ кьн. Чьрʹа сәва кӧ бьгьһижьнә нетәкә хԝә, әм ԛәԝате хәрщ накьн? Бьфькьрьн дәрһәԛа ве йәке кӧ спортсмене пешдачуйи чьԛас ԛәԝата хԝә хәрщ дькә, ԝәки бьгьһижә нета хԝә. Мәсәлә Жан-Клод Кили спортсменәки Франси йе кӧ сәр листькед олинпи медала зерʹ станд, шьровәкьр ԝәки чь дькарә али мәрьв бькә ԝәки бькарьбә сәркʹәвә. Әԝ ӧса дьбежә: «Гәрәке 10 сал пешда дәстпеки хԝә һазьр бьки, хԝәрʹа плана дайни у һәр рʹож сәр ве йәке бьфькьри, әв те һʹәсабе ԝәки сале 365 рʹожа гәрәке һʹьше хԝә у бәдәна хԝә бьди щәфе, кӧ бькарьби ве ләщеда кʹар бьки, йа кӧ щарна тʹәне 10 дәԛа дькʹьшинә! Дә бьдә һʹәсабе хԝә кʹарәкә чьԛас дьһа мәзьн әм дькарьн бьстиньн һәрге Йаһоԝа нас кьн!

Һәләԛәтийа кӧ Рʹож бь Рʹож Дьшьдә

Гәло кʹе дьхԝазә тьштәки фәрз әʹмьре хԝәда ӧнда кә? Һәмьки тʹӧ кәс. Ләма жи һәрге һун дьфькьрьн ԝәки нета жийина ԝә тʹӧнә, йан жи һун дьхԝазьн пебьһʹәсьн кӧ чьрʹа кӧл-дәрд дьԛәԝьмьн, ԝе баш бә ԝәки һун дәстпекьн Йаһоԝа Хԝәде нас кьн, бәʹса кʹижани кӧ Кʹьтеба Пироз дькә. Чьԛас зедә тӧ дәрһәԛа ԝи пебьһʹәси һаԛас тӧйе бьхԝази әʹмьре хԝә алийе башва бьгӧһези, у кʹара ве йәке ԝе һәр тʹьме жи һәбә.

Гәло әм тʹьме гәрәке дәрһәԛа Йаһоԝа пебьһʹәсьн? Кʹе кӧ бь дәһа сала Йаһоԝарʹа хьзмәт дькьн, һʹәта рʹожа иро әʹщебмайи дьминьн кӧ чьԛас тьшт әԝана дәрһәԛа ԝи пеһʹәсийанә у бәрдәԝам дькьн пебьһʹәсьн. Әв йәк шабуне мәрʹа тинә у дьһа незики Хԝәде дькә. Әм дькарьн тʹәви ван хәбәред Паԝлосе шанди ԛайил бьн, йе кӧ гот: «Чьԛаси кʹур ьн дәԝләмәндти, сәрԝахти у занәбуна Хԝәде! Ԛьраред ԝи чьԛаси жь һʹьш-аԛьла дур ьн у кәс сәрәдәрийе жь рʹийед ԝи накә! Чаԝа ньвисар ә: «Кʹе нета Хӧдан пе һʹәсийа? Йан кʹе бу ширәткʹаре ԝи? (Рʹомайи 11:33, 34).

[Спартьн]

^ абз. 12 Нав һатьнә гӧһастьне.

[Ньвисар сәр рупела 5]

Щәм мәрьва пьрсед жийинева гьредайи пешда тен: «Әз чьрʹа дьжим? Чь ахьри һивийа мьн ә? Нета жийине чь йә?

[Ньвисар сәр рупела 6]

«Чахе мьн Йаһоԝа незик нас кьр у фәʹм кьр кӧ әԝ Хԝәдеки чьԛас дьлован ә, мьн дьһа ԝи һʹьз кьр у еша дьле мьн сьвьк бу»

[Ньвисар сәр рупела 7]

«Тьште һәри ԛимәт у һежа жийина мәрьвада әв ә, кӧ Йаһоԝарʹа хьзмәт кьн. Әв йәк бәрамбәри тʹӧ тьшти набә. Чахе мьн Йаһоԝа нас кьр, мьн нета жийине дит»