Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

СӘРЕ 2

Кʹьтеба Пироз, Хәбәра жь Хԝәде йә

Кʹьтеба Пироз, Хәбәра жь Хԝәде йә
  • Чьда Кʹьтеба Пироз, нә мина кʹьтебед дьнена йә?

  • Ча Кʹьтеба Пироз дькарә али тә бькә, ԝәки тӧ чәтьнайед хԝә сафи ки?

  • Чьрʹа әм дькарьн итʹбарийа хԝә пʹехәмбәртийед жь Кʹьтеба Пироз биньн?

1, 2. Чьрʹа әм дькарьн бежьн, кӧ Кʹьтеба Пироз пʹешкʹеша жь Хԝәде йә?

ҺӘЛА бьдә һʹәсабе хԝә кӧ һәваләки тә тьштәки гәлә баш у бьһа тәрʹа пʹешкʹеш бьдә. Ԝи чахи тӧйе хԝә ча тʹәхмин ки? Тӧйе гәләк ша би, ӧса нинә? Дьбәк жи тӧйе ша би кӧ тә тьштәки баш стандийә, ле һе зедә тӧйе ша би сәва ве йәке, кӧ әԝ һәвале тә бона тә хәм кьрийә у һәвалтийа тʹәви тә ԛимәт дькә. Бейи шьк тӧйе ԝирʹа гәләк рʹази би, ӧса нинә?

2 Кʹьтеба Пироз һәйә пʹешкʹеша Хԝәде бона һәр кәси, сәва чь жи әм бь рʹастийе гәрәке рʹази бьн. Жь ве кʹьтебе әм тьштед ӧса дькарьн һин бьн, чь кӧ зедә щики дьн найе дитьне йан жи һин кьрьне. Мәсәлә, Кʹьтеба Пироз һин дькә дәрһәԛа әʹфьрандьна әʹрд у стәйркед әʹзмана, у ӧса жи дәрһәԛа мәрийед пешьн. Дь Кʹьтеба Пирозда ширәтед ӧса һәнә, йед кӧ бь рʹастийе жи дькарьн али мә бькьн, ԝәки әм проблемед хԝә сафи кьн. Әԝ ӧса жи шьровәдькә, ԝәки Хԝәде ԝе чаԝа созед хԝә бинә сери у әʹмьре ль сәр әʹрде бәхтәԝар кә. Бь рʹастийе жи Кʹьтеба Пироз пʹешкʹеша жь Хԝәде йә!

3. Чьрʹа әм жь бо пʹешкʹеша Йаһоԝа гәрәке ша бьн, у чьрʹа Йаһоԝа Хԝәде Кʹьтеба Пироз дайә мә?

3 Жь бо пʹешкʹеша Йаһоԝа Хԝәде, демәк Кʹьтеба Пироз әм гәрәке гәләк ша бьн, чьмки әв пʹешкʹеш гәләк тьшта дәрһәԛа Йаһоԝа Хԝәде мәрʹа әʹйан дькә. Йаһоԝа Кʹьтеба Пироз ләма пʹешкʹеш дайә мә, ԝәки әм бькарьбьн рʹьнд ԝи нас бькьн. Кʹьтеба Пироз рʹасти жи дькарә али тә бькә, ԝәки тӧ незики Йаһоԝа Хԝәде би.

4. Әԝ йәк кӧ Кʹьтеба Пироз чьԛаси кʹьтебәкә бәлабуйи йә, ча ль сәр тә һʹӧкӧм дьбә?

4 Һәрге дь мала тәда Кʹьтеба Пироз һәйә, әв те һʹәсабе ԝәки тӧ хԝәйе кʹьтебәкә гәләк баш у әʹйан и. Кʹьтеба Пироз ль сәр 2 600 зьмана һатийә дәрхьстьне, демәк ԝәкә 90 сәләф жь мәрийа дькарьн ве кʹьтебе бьхуньн. Хенщи ве йәке, һәр һʹәфтийе бь милйона Кʹьтеба Пироз тенә нәшьркьрьне! Бь тʹәмамийе Кʹьтеба Пироз йан жи пʹаред ве, бь милйарда һатьнә нәшьркьрьне. Бь рʹастийе жи Кʹьтеба Пироз нә мина кʹьтебед дьнена йә.

«Кʹьтеба Пироз Ԝәлгәрʹандьна Дьнйа Тʹәзә» сәр гәлә зьмана һатийә дәрхьстьн

5. Чь те һʹәсабе, кӧ Кʹьтеба Пироз «жь бина бәр Хԝәде йә»?

5 Һәйнәсәр, Кʹьтеба Пироз «жь бина бәр Хԝәде йә». (Бьхунә 2 Тимотʹейо 3:16.) Гәло әв чь те һʹәсабе? Кʹьтеба Пироз хԝәха щаба ве пьрсе дьдә: «Мәрьва бь рʹебәрийа Рʹӧһʹе Пироз жь Хԝәдеда хәбәр данә» (2 Пәтрус 1:21). Сәва кӧ әв йәк фәʹмдари бә, мәсәләкә ӧса дькарьн биньн. Кальк дьбежә нәвийе хԝәрʹа, ԝәки әԝ дәԝса ԝи нәʹме лекә. Кальк дьбежә, ле нәви ледькә. Демәк дь нәʹмеда нет-фькьред кʹи ньвисийә? Бәле, нет-фькьред кальке. Ӧса жи мәрийед кӧ дьньвисин Кʹьтеба Пироз, нә кӧ фькьред хԝә, ле фькьред Хԝәде ледькьрьн. Бь рʹастийе жи Кʹьтеба Пироз «жь бина бәр Хԝәде йә» (1 Тʹесалоники 2:13).

ҺӘВГЬРЕДАН У РʹАСТИЙА КʹЬТЕБА ПИРОЗ

6, 7. Һәвгьредан у рʹастийа Кʹьтеба Пироз чь мәрʹа әʹйан дькә?

6 Кʹьтеба Пироз нава 1 600 сала һатийә ньвисаре. Ньвискʹаред ԝе, дь щурʹә-щурʹә зәманада дьжитьн у щурʹә-щурʹә мәри бун. Һьнә жь ԝан щоткʹар, мәʹсигьр у шьван бун. Һьнәк жи пʹехәмбәр, һʹакьм у пʹадша. Мәсәлә Луԛайе ньвискʹар һʹәким бу. Рʹаст ә ньвискʹаред Кʹьтеба Пироз нә мина һәв бун, әԝана тʹәви һәв гьредайи нибун, ле Кʹьтеба Пироз жь сәри һʹәта хьлазийе һәв гьредайи йә у рʹаст ә.

7 Дь Кʹьтеба Пирозда, Дәстпебунеда те гьликьрьне кӧ һʹәму кӧл-дәрд у проблемед мәрийа ча дәстпебун. Ле хьлазийа кʹьтебе жи әʹйан дькә, ԝәки тʹәмамийа әʹрде ԝе чаԝа бьбә щьнәт. Дь тʹәмамийа Кʹьтеба Пирозда дәрһәԛа чәнд һʹәзар салед тʹәрихийа дьнйайе те гьликьрьне, у ӧса жи те нишан кьрьне чаԝа ԛьрара Хԝәде һеди-һеди әʹйан дьбу. Бәле, һәвгьредана Кʹьтеба Пироз гәлә әʹщебмайи йә, у әв йәк избат дькә кӧ Кʹьтеба Пироз Хәбәра Хԝәде йә.

8. Жь чь те кʹьфше кӧ Кʹьтеба Пироз дь алийе зандарийеда рʹаст ә? (Чәнд мәсәла гьли кә).

8 Кʹьтеба Пироз жь алийе зандарийе жи рʹаст ә. Дь ве кʹьтебеда дәрһәԛа тьштед ӧса ньвисар ьн, чь кӧ паше гәләк сал шунда сәва мәрийа әʹйан бун. Мәсәлә, бәре щьмәʹтед дор-бәре щьмәʹта Исраеле ньзаньбун чаԝа сьһʹәт-ԛәԝата хԝә хԝәй кьн. Ле ида ԝи чахи, дь кʹьтеба Ԛануна Кʹаһинтийеда һьнә ԛанунед ӧса һатьбун ньвисаре, кӧ щьмәʹта Исраеле, бь ԛәдандьна ван ԛануна дькарьбун һьн хԝә тʹәмьз хԝәй кьрана, һьн жи сьһʹәт-ԛәԝат буна. Бәре гәләк мәрьв дьшьрмиш дьбун кӧ әʹрд сәр тьштәки сәкьнийә у әԝ пәʹн ә, ле Кʹьтеба Пироз зәлал дьгот кӧ әʹрд нава һәԝеда нә, тьштәкива дардакьри нинә у әԝ гьровәр ә (Ишайа 40:22; Ибо 26:7). Рʹаст ә Кʹьтеба Пироз кʹьтебәкә зандарийе нинә, ле гава әв дәрһәԛа тьштед зандарийе гьли дькә, әԝ тʹьме рʹаст ә. Бь рʹастийе жи кʹьтеба жь Хԝәде гәрәке һʹәма ӧса буйа, ӧса нинә?

9. (а) Ча Кʹьтеба Пироз хԝәха әʹйан дькә, ԝәки әԝ дь алийе тʹәрихийеда жи рʹаст ә? (б) Мьлуктийа ньвискʹаред Кʹьтеба Пироз, чь дәрһәԛа ве кʹьтебе мәрʹа әʹйан дькә?

9 Кʹьтеба Пироз ӧса жи дь алийе тʹәрихийеда рʹаст ә. Кʹьтеба Пироз әʹламәтийа һур бь һур у рʹаст дәрбази мә дькә. Мәсәлә, гава Кʹьтеба Пироз дәрһәԛа мәрьвәки гьли дькә, әԝ нә тʹәне наве ԝи мәрʹа әʹйан дькә, ле ӧса жи бона тʹәмамийа рʹькʹьнйата ԝи гьли дькә. * Тʹәрихзанед дьнйайе, гава дирока мьләте хԝә дьньвисин, тʹьме шашийа мьләт вәдьшартьн. Ле ньвискʹаред Кʹьтеба Пироз мьлук у һʹәлал бун, ԝана һьн дәрһәԛа шашийед мьләт, һьн жи дәрһәԛа шашийед хԝә дьньвисин. Мәсәлә, дь кʹьтеба Жьмарда дәрһәԛа шашикә Мусайә гәләк гьран те гьликьрьне, у әв әʹламәти Муса пе дәсте хԝә ньвисибу (Жьмар 20:2-12). Рʹастийа у һʹәлалийа ӧса дь ньвисаред тʹәрихийеда тʹӧнә, ле дь Кʹьтеба Пирозда һәйә, чьмки Кʹьтеба Пироз Хәбәра Хԝәде йә.

КʹЬТЕБА КӦ БЬ ЗАНӘБУНЕД КЕРҺАТИ ТʹЬЖӘ ЙӘ

10. Чьрʹа әԝ йәк кӧ Кʹьтеба Пироз кʹьтебәкә керһати йә, мә әʹщебмайи накә?

10 Чьмки Кʹьтеба Пироз жь бина бәр Хԝәде йә, ләма жи «керһати йә бона һинкьрьне, леһьлатьне, рʹасткьрьне у ширәткьрьна жийина рʹастийеда» (2 Тимотʹейо 3:16). Бәле, Кʹьтеба Пироз кʹьтебәкә керһати йә. Әв кʹьтеб хәйсәт, мәһʹсуләт у рʹабун-рʹуньштандьна мәрийа рʹьнд әʹйан дькә. Авторе Кʹьтеба Пироз Йаһоԝа Хԝәде йә. Әԝ һәйә әʹфьрандаре һʹәму тьшти, ләма жи әԝ гәлә баш мә фәʹм дькә, у жь мә рʹьндтьр мә нас дькә. Хенщи ԝе йәке, әԝ рʹьнд занә чь мәрʹа лазьм ә, ԝәки әм бәхтәԝар бьн. Әԝ ӧса жи рʹьнд занә, жь кʹижан рʹе әм гәрәке дур кʹәвьн, ԝәки нәкʹәвьнә ԛәзийе.

11, 12. (а) Дь кʹьтеба Мәтта 5-7-да дәрһәԛа кʹижан пьрсед фәрз хәбәрдан дьчә? (б) Чь ширәтед баш дь Кʹьтеба Пирозда һәнә, у чьрʹа әв ширәт нә кӧ тʹәне бәре, ле ӧса жи иро керһати нә?

11 Ԝәрә әм ньһа һьнәки дәрһәԛа һинкьрьнәкә баш хәбәр дьн, йа кӧ дь кʹьтеба Мәтта сәре 5-7-да ньвисар ә. Дь ве һинкьрьнеда хәбәрдан дьчә дәрһәԛа чәнд пьрсед фәрз. Мәсәлә, чаԝа бь рʹастийе жи бәхтәԝар бьн, ча проблемед ортʹа һәв сафи кьн, чаԝа дӧа бькьн у чаԝа рʹаст бьньһерʹьн ль сәр һәбун-тʹӧнәбуне. Әв ширәт нә кӧ тʹәне һена бәреда керһати бун, ле ӧса жи рʹожа иройин, дь ԝәʹде мәда.

12 Дь Кʹьтеба Пирозда һәнә ширәт у принсип дәрһәԛа малбәте, хәбате у тʹьваԛийе. Ширәтед Кʹьтеба Пироз сәва һәр кәса керһати нә у дь һʹәму дәрәщада дькарьн бенә хәбате. Әԝ йәк кӧ занәбунед Кʹьтеба Пироз рʹасти жи керһати нә, рʹьнд те кʹьфше жь гьлийед Йаһоԝа Хԝәде, йе кӧ әԝи бь пʹехәмбәрәки хԝә Ишайа, готьбу: «Хӧдан Хԝәдайе тә, йе кӧ тьште ԛәнщ фери [һини] тә кьрийә, . . . әз ьм» (Ишайа 48:17).

КʹЬТЕБА ПʹЕХӘМБӘРТИЙЕ

Ишайа пʹехәмбәр дәрһәԛа ԝеранбуна Бабилоне дьгот

13. Йаһоԝа бь Ишайа пʹехәмбәр дәрһәԛа Бабилоне, чь һур бь һур пʹехәмбәрти кьрьбу?

13 Дь Кʹьтеба Пирозда гәлә пʹехәмбәрти һәнә. Гәләк жь ԝан ида һатьн сери. Ԝәрә әм ньһа дәрһәԛа пʹехәмбәртике хәбәр дьн, йе кӧ Йаһоԝа бь пʹехәмбәрәки хԝә Ишайа, дәрбази мәрийа кьр. Ишайа пешийа дәԝрана мә дь ԛьрʹна һʹәйштада дьжит, у әԝи дәрһәԛа ԝеранбуна Бабилоне пʹехәмбәрти дькьр (Ишайа 13:19; 14:22, 23). Дәрһәԛа Бабилоне пешда һур бь һур һатьбу шьровәкьрьне, ԝәки әԝ ԝе чаԝа ԝеран бә. Мәсәлә, һатьбу пʹехәмбәрти кьрьне, кӧ ава чʹем ԝе бьмьчʹьԛә, әскәред дьжмьна ԝе чʹемва дәрбаз бьн у бе шәрʹ бькʹәвьнә Бабилоне. Ле хенщи ве йәке, һатьбу пʹехәмбәрти кьрьне, ԝәки наве ԝи пʹадше кӧ Бабилоне ԝеран кә, ԝе Корәш бә. (Бьхунә Ишайа 44:27-45:2.)

14, 15. Кʹижан пʹехәмбәрти, дәрһәԛа ԝеранкьрьна Бабилоне һатьн сери?

14 Ԝәкә 200 сал шунда, сала 539 пешийа дәԝрана мә, шәва 5-6 Щотмәһе, әскәред дьжмьна незики Бабилоне щиԝар бун. Ле гәло сәркʹаред ԝан кʹи бу? Бәле, пʹадше фарьса бь наве Корәш. Ле ԝәрә әм пебьһʹәсьн, әскәред Корәш рʹасти бе шәрʹ кʹәтьнә Бабилоне, ча кӧ һатьбу пʹехәмбәрти кьрьне?

15 Ԝе шәве Бабилонийа кʹефәкә мәзьн дькьрьн. Әԝана бе хәм у архайин бун, чьмки сура шәһәр гәләк мәзьн у ԛайим бу. Ле ԝи чахи Корәш бь аԛьлайи рʹийа ава чʹем, кӧ дькʹәтә шәһәр, бьрʹи у да гӧһастьне. Ӧса ава чʹем һеди-һеди дакʹәт, у әскәр ида карьбун чʹемва дәрбаз бьн у незики диԝаред шәһәр бьн. Ле гәло ньһа әскәр ԝе чаԝа жь диԝаред шәһәр дәрбаз бьн? Ԝе шәве ӧса ԛәԝьми кӧ дәргәһе шәһәр вәкьри мабун!

16. (а) Чь Ишайа готьбу дәрһәԛа ахьрийа Бабилоне? (б) Ча пʹехәмбәртийа Ишайа бь тʹәмами һатә сери?

16 Дәрһәԛа Бабилоне һатьбу пʹехәмбәрти кьрьне, ԝәки зәмане дәрбаз бьн ле ль ԝьр ида тʹӧ кәс ԝе нәжи у әʹрәб жи чадьред хԝә ԝе данәйньн у шьван жи кәрийед пез ԝе нәйньн ль ԝьр (Ишайа 13:20). Әва пʹехәмбәрти нишан дькә, ԝәки Бабилон нә кӧ тʹәне ԝе бе зәфт кьрьне, ле ԝе бе ԛьрʹкьрьне жи у һʹәта-һʹәтайе ԝеран бьминә. Әв йәк рʹасти жи ӧса ԛәԝьми, тӧ дькари Бабилона ԝеран у вала пе чʹәʹве хԝә бьбини дь Ираԛеда. Әԝ жь шәһәре Бәхдаде дь алийе башурда 80 км. ԝеда йә. Әв йәк избат дькә ԝан гьлийед Йаһоԝа, йе кӧ әԝи готьбу Ишайа: «Әзе ԝе бь гезийа кʹӧтакьрьне гези кьм» (Ишайа 14:22, 23, ДТʹ). *

Бабилона Ԝеранкьри

17. Ча әԝ йәк кӧ пʹехәмбәрти жь Кʹьтеба Пироз һатьн сери, баԝәрбуна мә ԛәԝи дькә?

17 Әԝ кӧ пʹехәмбәртийед жь Кʹьтеба Пироз һатьн сери, баԝәрбуна мә һе ԛәԝи дькә. Һәрге Йаһоԝа бәре һʹәму созед хԝә дьани сери, демәк дь ахьрийеда жи әԝ әʹсәйи ԝе созе хԝә бинә сери у әʹрде ԝе бькә щьнәт. (Бьхунә Жьмар 23:19.) Әм рʹасти жи дькарьн гӧман бьн, кӧ жийина һʹәта-һʹәтайе ԝе һәбә, чьмки «бона ԝе жийине, Хԝәдайе хԝәйе готьна хԝә, һе дәԝред бәреда соз дайә» (Тито 1:2). *

«ХӘБӘРА ХԜӘДЕ САХ У ЗОР Ә»

18. Чь гот Паԝлосе шанди дәрһәԛа ԛәԝата «Хәбәра Хԝәде»?

18 Чь кӧ әм дь ви сәрида дәрһәԛа Кʹьтеба Пироз пеһʹәсийан, сәд сәләфи избат дькә, ԝәки Кʹьтеба Пироз бь рʹастийе жи нә мина кʹьтебед дьнена йә. Бәле, әв кʹьтебәкә һәвгьредайә, бь занәбунед керһати тʹьжә йә, кʹьтеба пʹехәмбәртийе йә у рʹаст ә. Ле хенщи ве йәке дь Кʹьтеба Пирозда гьлийед ӧса ньвисар ьн: «Хәбәра Хԝәде сах у зор ә у жь һәр шуре дӧдәви бьрʹатьр ә, кӧ дәрбази һʹәта навбәра рʹӧһʹ у щан, һәсту у мәжу дьбә, нет у фькьред дьла жи әʹнәнә дькә» (Ибрани 4:12).

19, 20. (а) Ча Кʹьтеба Пироз дькарә али мә бькә ԝәки әм тедәрхьн кӧ әм чь щурʹәйи нә? (б) Сәва пʹешкʹеша жь Хԝәде, демәк Кʹьтеба Пироз, тӧ ча дькари рʹазибуна хԝә нишан ки?

19 Бь сайа хԝәндьна Кʹьтеба Пироз, демәк «хәбәра» Хԝәде, әʹмьре мә дькарә бе гӧһастьне. Кʹьтеба Пироз али мә дькә, ԝәки әм хԝә бьщерʹьбиньн у тедәрхьн һәла әм чь щурʹәйи нә. Дьбәк әм дьбежьн кӧ әм Хԝәде һʹьз дькьн, ле бь сайа хԝәндьн у леколина Кʹьтеба Пироз әм дькарьн тедәрхьн, һәла нета мә чь йә, у бь рʹастийе чь йә дьле мәда.

20 Бь рʹастийе жи Кʹьтеба Пироз, Хәбәра жь Хԝәде йә. Әм гәрәке ве кʹьтебе бьхуньн, һин бьн у һʹьз бькьн. Кʹьтеба Пироз пʹешкʹеша жь Хԝәде йә, ләма жи әм гәрәке рʹазибуна хԝә сәва ве пʹешкʹеше нишан кьн. Һәрге әм диса жи кʹур леколине Кʹьтеба Пироз бькьн, әме бьзаньбьн һәла нетед Хԝәде сәва инсанәт чь йә. Дь сәре сьсйада әме пебьһʹәсьн, Хԝәде чь соз дайә у әԝ чаԝа созед хԝә ԝе бинә сери.

^ абз. 9 Мәсәлә, дь кʹьтеба Луԛа 3:23-38-да, һур бь һур те готьне дәрһәԛа рʹькʹьнйата Иса Мәсиһ.

^ абз. 16 Бона һе зедә әʹламәтийа дәрһәԛа пʹехәмбәртийед Кʹьтеба Пироз, тӧ дькари бьхуни брошура «Кʹьтеба сәва Һʹәму Мәрийа» рʹупʹела 27-29. Әв брошур Шәʹдед Йаһоԝа ль сәр гәләк зьмана дәрхьстьнә.

^ абз. 17 Ньһа әм тʹәне пʹехәмбәртике дәрһәԛа Бабилоне пеһʹәсийан. Ле бь рʹастийе дь Кʹьтеба Пирозда диса гәләк пʹехәмбәрти һәнә, мәсәлә дәрһәԛа шәһәре Сур у Нәйноԝа (Һәзәԛел 26:1-5; Сефанийа 2:13-15). Ӧса жи Данийеле пʹехәмбәр гот, ԝәки паши Бабилоне, гәрәке дәԝләтед мәзьн дәркʹәвьн. Әв дәԝләта Мәда-Фарьса у йа Йунана йә (Данийел 8:5-7, 20-22). Бьньһерʹә рʹупʹела 199-201, кʹидәре жи те готьне дәрһәԛа ԝан пʹехәмбәртийа, кӧ ль сәр Иса Мәсиһ һатьнә сери.