Перейти к основным материалам

Перейти к содержанию

Талингӕй нӕ ракодта

Талингӕй нӕ ракодта

«[Йеговӕ уӕ] талингӕй... ракодта ӕма уӕ ӕ дессаги рохсмӕ... ӕрхудта» (1 ПЕТ. 2:9).

ЗАРТӔ: 95, 74

1. Вавилойнӕгтӕ Йерусалиммӕ ку балӕбурдтонцӕ, уӕд си цӕхуӕн хабӕрттӕ цудӕй?

НӔ ЭРИ размӕ 607-аг анзи Вавилони паддзах Навуходоносор ӕ устур ӕфсади хӕццӕ Йерусалиммӕ балӕбурдта. Цӕйбӕрцӕ тог си никкалдӕй, уой туххӕй Библи зӕгъуй: «Се ’ригон биццеути сӕ ковӕндони медӕг хъӕмайӕй рамардта. Ӕма нӕдӕр ӕригон биццеутӕбӕл байаурста, нӕдӕр кизгуттӕбӕл, нӕдӕр зӕрӕндтӕбӕл ӕма нӕдӕр, ӕ бон кӕмӕн нецибал адтӕй, уӕхӕн адӕнбӕл. [...] Ӕма ӕцӕг Хуцауи хӕдзарӕ басугъта ӕма Йерусалимӕн ӕ фарс ниппурхӕ кодта. Удта ин ӕ цӕрӕн мӕсугтӕ еугурейдӕр ӕма си хъазар дзаумайӕй цидӕриддӕр адтӕй, уони дӕр басугътонцӕ, гъема горӕтӕй нецибал ниууагътонцӕ» (2 Анз. 36:17, 19).

2. Йеговӕ дзиуиттӕгти цӕмӕй фӕдзахста ӕма сӕбӕл ци ’рцудӕй?

2 Дзиуиттӕгтӕбӕл еци хабар ӕнӕнгъӕлти не ’рцудӕй. Берӕ ӕнзти дӕргъи сӕ Хуцауи пахампартӕ фӕдзахстонцӕ, Хуцауи закъон идарддӕр дӕр ку нецӕмӕ даронцӕ, уӕд сӕ Вавилойнӕгти къохмӕ ке ратдзӕй. Еци тугъди дзиуиттӕгтӕй беретӕ хъӕмай комӕй фӕццагъди ’нцӕ, ка си фӕййервазтӕй, етӕ ба ӕнӕ нецӕмӕй байзадӕнцӕ ӕма сӕ уацари Вавилонмӕ фӕккодтонцӕ (Йер. 15:2). Цума си уацайрӕгтӕ куд цардӕнцӕ? Удта киристӕнттӕн сӕ уавӕр дзиуиттӕгти уавӕри хузӕн ескӕд адтӕй? Кӕд гъо, уӕд е кӕд адтӕй?

УАЦАЙРӔГТИ ЦАРД

3. Дзиуиттӕгтӕ Вавилони уацари куд цардӕнцӕ, е Египетти куд цардӕнцӕ, уомӕй цӕмӕй хецӕн кодта?

3 Пахампартӕ куддӕриддӕр дзурдтонцӕ, хабар ӕцӕгӕйдӕр уотӕ рауадӕй. Йеговӕ ӕ адӕнӕн баунаффӕ кодта, цӕмӕй уацари ку уонцӕ, уӕд сӕ нӕуӕг уавӕртӕбӕл исахур уонцӕ ӕма сӕ цард идарддӕр уоми аразонцӕ. Йереми син Йегови номӕй загъта: «Хӕдзӕрттӕ аразетӕ ӕма си цӕретӕ, рӕзӕдӕнттӕ искӕнетӕ ӕма син сӕ рӕзӕ хуӕретӕ. Тундзетӕ, цӕмӕй уӕ уацари ци горӕтмӕ бакӕнун кодтон, еци горӕти уа фарнӕ. Ӕма Йеговӕмӕ коветӕ еци горӕти туххӕй, уомӕн ӕма уоми фарнӕ ку уа, уӕд сумахмӕ дӕр фарнӕ уодзӕй» (Йер. 29:5, 7). Аци дзурдтӕмӕ ка байгъуста, етӕ, зӕгъӕн ес, ӕма хуарз цард кодтонцӕ. Вавилойнӕгтӕ син сӕ барӕ цӕхуӕндӕр хабӕрттӕ дӕр бакӕниуонцӕ. Удта ма сӕ бон адтӕй ӕнӕгъӕнӕ бӕсти медӕг дӕр сӕребарӕй кумӕфӕнди дӕр цӕун. Уӕди рӕстӕги Вавилон тӕккӕ гъӕздугдӕр горӕт адтӕй. Рагон къохфинститӕй бӕрӕг ӕй, уацайраг дзиуиттӕгтӕ базаради куститӕмӕ дӕсни ке адтӕнцӕ, кадӕртӕ ба си хуарз ӕрмгосгутӕ адтӕнцӕ. Еуӕй-еу дзиуиттӕгтӕ ба си гъӕздуг цард дӕр кодтонцӕ. Вавилони син цӕхуӕн цард адтӕй, уой Египетти гъезӕмайраг царди хӕццӕ барӕн нӕййес. (Бакӕсӕ Рацуд 2:23–25.)

4. Вавилони уацари ма ка бахаудтӕй ӕма е сӕ лӕггадӕбӕл куд рабӕрӕг ӕй?

4 Дзиуиттӕгтӕ Вавилони мӕгур цард нӕ кодтонцӕ, фал цума се ’ууӕндундзийнадӕ ба ци уавӕри адтӕй? Йегови ковӕндонӕ, удта нивондхӕссӕн пурхӕгонд ӕрцудӕнцӕ ӕма саугинтӕн дӕр сӕ бон нӕбал адтӕй, сӕ куст куд ӕмбӕлуй, уотӕ кӕнун. Уацайрӕгти астӕу бахаудтӕнцӕ Йегови еузӕрдон лӕггадгӕнгутӕ дӕр, кӕд уӕхӕн ӕфхуӕрди аккаг н’ адтӕнцӕ, уӕддӕр. Фал сӕ бон ци адтӕй, уой кодтонцӕ, цӕмӕй Хуцауи закъон ӕнхӕст кодтайуонцӕ. Зӕгъӕн, Данел ӕма е ’ртӕ ӕмбали, Седрах, Мисах ӕма Авденаго, Хуцауи закъонмӕ гӕсгӕ хуӕрӕн ке н’ адтӕй, еци хуӕруйнӕгтӕ нӕ хуардтонцӕ. Удта ’й зонӕн, Данел дӕр Хуцаумӕ ӕдзох ке кувта (Дан. 1:8; 6:10). Вавилойнӕгти дӕлбарӕ уогӕй еузӕрдон дзиуиттӕгти бон н’ адтӕй, Хуцауи закъон цидӕриддӕр зӕгъуй, уой ӕнхӕст кӕнун.

5. Йеговӕ ӕ адӕнӕн зӕрдӕ цӕмӕй байвардта ӕма еци зӕрдӕвӕрдбӕл зин баууӕндӕн цӕмӕн адтӕй?

5 Цума ма дзиуиттӕгти бон ескӕд адтайдӕ, Хуцауӕн куд ӕмбӕлуй, уотӕ ковун? Еци рӕстӕг уобӕл зин баууӕндӕн адтӕй, уомӕн ӕма вавилойнӕгтӕ сӕ уацайрӕгти некӕд уӕгъдӕ кодтонцӕ. Фал сӕмӕ уацари ӕцӕг Хуцауи адӕн ке адтӕй, уой ба феронх кодтонцӕ. Йеговӕ дзурд равардта, ӕ адӕни ке исуӕгъдӕ кӕндзӕй, ӕма гъуддаг ӕцӕгӕйдӕр уотӕ рауадӕй. Хуцау ӕ дзурд алкӕддӕр исӕнхӕст кӕнуй (Ис. 55:11).

КИРИСТӔНТТӔ ВАВИЛОНИ УАЦАРИ ЕСКӔД АДТӔНЦӔ?

6, 7. Ӕцӕг киристӕнттӕ Вавилони уацари куд бахаудтӕнцӕ, уой куд лӕдӕрӕн, уомӕ нӕуӕгӕй ӕркӕсун цӕмӕн багъудӕй?

6 Цума киристӕнттӕ ба Вавилони уацайрӕгти уавӕри ескӕд адтӕнцӕ? Берӕ ӕнзти дӕргъи «Гъӕуайгӕнӕн мӕсуг» лӕдӕрун кодта, еузӕрдон киристӕнттӕ Вавилони уацари 1918-аг анзи ке бахаудтӕнцӕ ӕма си 1919-аг анзи ке исуӕгъдӕ ’нцӕ. Фал еци гъуддагмӕ нӕуӕгӕй ӕркӕсун цӕмӕн багъудӕй? Уой базондзиан аци ӕма иннӕ статьяй.

7 Куд ӕй зонӕн, уомӕ гӕсгӕ Устур Вавилон амонуй ӕгас дуйней мӕнгӕ динтӕмӕ. Хуцауи лӕггадгӕнгутӕ Устур Вавилони цагъартӕ 1918-аг анзи не ’ссӕнцӕ. Кӕд еци рӕстӕг ӕфхуӕрд ӕййафтонцӕ, уӕддӕр е Устур Вавилони фудӕй н ’адтӕй, фал хецауади фудӕй. Хабӕрттӕ куд ӕвдесунцӕ, уомӕ гӕсгӕ Хуцауи исӕрст лӕггадгӕнгутӕ мӕнгӕ динӕй Фиццаг дуйнеуон тугъдӕй дзӕвгарӕ раздӕр уӕгъдӕ кӕнун райдӕдтонцӕ. Мадта зӕгъӕн ес, ӕма исӕрст киристӕнттӕ Устур Вавилони цагъартӕ 1918-аг анзи не ’ссӕнцӕ.

ХУЦАУИ АДӔН ВАВИЛОНИ ЦАГЪАРТӔ КӔД ИССӔНЦӔ?

8. Апостолти мӕлӕти фӕсте ци ’рцудӕй? (Кӕсӕ хузӕмӕ статьяй райдайӕни.)

8 Киристон дин ка райста, уонӕй цалдӕр мин адӕймаги, нӕ эри 33-аг анзи Фӕндзайӕймаг бон, Хуцауи сугъдӕг хъаурӕй исӕрст ӕрцудӕнцӕ. Еци адӕн иссӕнцӕ «ӕвзурст муггаг, паддзӕхтӕ ка уодзӕнцӕ, еци саугинтӕ, кӕдзос адӕн, Хуцауӕн уӕлдай хъазар ка ӕй, еци адӕн». (Бакӕсӕ 1 Петури 2:9, 10.) Цалинмӕ апостолтӕ цардӕнцӕ, уӕдмӕ ӕмбурдтӕмӕ сӕ цӕстӕ етӕ дардтонцӕ. Фал сабургай, уӕлдайдӕр ба сӕ мӕлӕти фӕсте, фӕззиндтӕнцӕ, «рӕстдзийнадӕ ка усхъуммӕ» кодта, уӕхӕн нӕлгоймӕгтӕ, ӕма «ахуркӕнуйнӕгти сӕ фӕдбӕл» кодтонцӕ (Гъуд. 20:30; 2 Фес. 2:6–8). Беретӕ си ӕмбурди цӕстӕдаргутӕ адтӕнцӕ, ӕма сӕхе иннетӕй уӕлдӕр кӕнун райдӕдтонцӕ, кӕд Йесо ӕ фӕдбӕлдзӕугутӕн уотӕ загъта, «еугурӕйдӕр ӕнсувӕртӕ айтӕ», зӕгъгӕ, уӕддӕр (Матф. 23:8). Еци нӕлгоймӕгтӕ Аристотель ӕма Платони философитӕбӕл фӕццӕфстӕнцӕ, ӕма адӕни дӕр еци зундбӕл аразун райдӕдтонцӕ, ӕма уотемӕй Хуцауи Дзурди кӕдзос ахурӕдтӕ мӕнгӕ ахурӕдтӕй ӕййевун райдӕдтонцӕ.

9. Радзорӕ киристон дин Роми хецауади хӕццӕ куд байеу ӕй, ӕма е цӕмӕ ӕркодта.

9 Нӕ эри 313-аг анзи ромаг император Константин, мӕнгӕ киристон дин закъонмӕ гӕсгӕ ӕрфедар кодта. Еци рӕстӕг мӕнгӕ дин ӕма Роми хецауадӕ ӕмвӕндӕй архайун райдӕдтонцӕ. Зӕгъӕн, Константин исфӕндӕ кодта дини разамонгути хӕццӕ фембӕлд искӕнун, Никейаг собор ке хонунцӕ, е. Еци фембӕлди фӕсте император Константин бардзурд равардта, цӕмӕй саугин Ариййи расурдтайуонцӕ, уомӕн ӕма Арий нӕ арази кодта, Йесо Хуцау ке ӕй, уобӕл. Фӕстӕдӕр, Роми император Феодосиййи рӕстӕг, католикон дин иссӕй Роми сӕйраг дин. Истори куд зӕгъуй, уомӕ гӕсгӕ Ромаг паддзахадӕ киристон дин райста цуппӕрӕймаг ӕноси. Фал уӕдмӕти киристон дин исхӕлӕмулӕ ’й мӕнгӕ ахурӕдти хӕццӕ, ӕма иссӕй Устур Вавилони хай. Фал ма уӕди рӕстӕги адтӕй Йеговӕбӕл еузӕрдон ка адтӕй, уӕхӕн исӕрст киристӕнтти къуар. Уони рабарӕн адтӕй, Киристе ци мӕнӕуи кой кодта, уой хӕццӕ. Еци адӕн адтӕнцӕ Хуцауи хуӕздӕр лӕггадгӕнгутӕ, фал ци дзурдтонцӕ, уомӕ ба игъосӕг н’ адтӕй. (Бакӕсӕ Матфеййи 13:24, 25, 37–39.) Етӕ ӕцӕгӕйдӕр адтӕнцӕ Вавилони уацари!

10. Адӕн киристон дини ахурӕдтӕбӕл гурусхӕ кӕнун цӕмӕн райдӕдтонцӕ?

10 Нӕ эри фиццаг цалдӕр ӕноси ма адӕнӕн сӕ бон адтӕй Библи грекъаг кенӕ латинаг ӕвзагбӕл кӕсун. Уой фӕрци, дини разамонгутӕ цӕбӕл ахур кодтонцӕ, уой сӕ бон адтӕй барун, Хуцауи Дзурди ци финст ес, уой хӕццӕ. Библи ка кастӕй, етӕ ’й уидтонцӕ, дини разамонгутӕ адӕни ке сайунцӕ, фал уой ӕргом дзорун тӕссаг адтӕй, уомӕн ӕма сӕ уой туххӕй маргӕ дӕр ракодтайуонцӕ.

11. Библи дини разамонгути барӕ куд бацӕй?

11 Фӕстӕдӕр, Библи ци ӕвзӕгтӕбӕл финст адтӕй, еци ӕвзӕгтӕбӕл фулдӕр адӕн нӕбал дзурдтонцӕ. Фал адӕн кӕбӕл дзурдтонцӕ, еци ӕвзагмӕ ’й ратӕлмац кӕнун ке фӕндадтӕй, уони ба дини разамонгутӕ фезмӕлун дӕр нӕ уагътонцӕ. Гъуддаг уомӕ ӕрцудӕй, ӕма Библи кӕсун ӕрмӕстдӕр дини разамонгути ӕма ахургонд адӕни бон адтӕй. Фал дини разамонгути астӕу дӕр адтӕй, кӕсун ӕма финсун ка нӕ зудта, уӕхӕнттӕ. Аргъауӕни цӕбӕл ахур кодтонцӕ, уой хӕццӕ ка нӕ арази кодта, етӕ карз ӕфхуӕрд ӕййафтонцӕ. Еци рӕстӕгути Хуцауи еузӕрдон исӕрст лӕггадгӕнгутӕ минкъий къуӕрттӕй ӕмбурд кодтонцӕ, сӕ бон ку уидӕ, уӕд. «Паддзӕхтӕ ка уодзӕнцӕ», еци исӕрст киристӕнтти бон дӕр н’ адтӕй, Хуцауӕн куд ӕмбӕлуй, уотӕ лӕггадӕ кӕнун, раст Вавилони уацари ка адтӕй, уони хузӕн. Устур Вавилон еци адӕни хъӕбӕр ӕрӕлхъивта!

ФӔЗЗИНДТӔЙ НИФС

12, 13. Ӕцӕг киристӕнттӕ Устур Вавилонӕй ке иссӕребарӕ уодзӕнцӕ, еци нифс син цӕхуӕн дууӕ гъуддагей фӕрци фӕззиндтӕй? Балӕдӕрун кӕнӕ.

12 Цума ма ӕцӕг киристӕнттӕн ескӕд сӕ бон адтайдӕ, Хуцауӕн сӕребарӕй ӕма куд ӕмбӕлуй, уотӕ ковун? Гъо! Еу 1450-аг анзи син дууӕ гъуддагей фӕрци фӕззиндтӕй нифс. Фиццаг: адӕн ӕргъуди кодтонцӕ мухургӕнӕн станок. Уой размӕ Библий къопитӕ къохӕй финстонцӕ, ӕма е ӕнцон н’ адтӕй. Еци кустмӕ дзӕбӕх ка арӕхстӕй, уӕхӕн адӕймагӕн ӕгас Библий къопи искӕнунбӕл рандӕуидӕ дӕсгай мӕйтӕ. Финсгӕ ’й кодтонцӕ, фонси царӕй ке искӕниуонцӕ, уӕхӕн ӕрмӕгбӕл, пергамент, зӕгъгӕ. Уомӕ гӕсгӕ Библий къопитӕ берӕ н’ адтӕнцӕ, ка адтӕй, етӕ ба хъӕбӕр хъазар адтӕнцӕ. Фал мухургӕнӕн станок ӕма гӕгъӕди ку фӕззиндтӕнцӕ, уӕдта еу адӕймаги бон адтӕй еу бонмӕ 1 300 фарсемӕй фулдӕр ниммухур кӕнун.

Нӕуӕг мадзӕлтти ӕма нифсгун тӕлмацгӕнгути фӕрци Вавилони дзӕмбутӕ фӕллӕмӕгъдӕр ӕнцӕ (кӕсӕ 12, 13 абзацтӕ)

13 Дуккаг гъуддаг ба е адтӕй, ӕма 16-аг ӕноси райдайӕни цалдӕр нифсгун нӕлгоймаги исфӕндӕ кодтонцӕ Хуцауи Дзурд, адӕн кӕбӕл дзорунцӕ, еци ӕвзӕгтӕмӕ ратӕлмац кӕнун. Еци гъуддаг кӕнгӕй сӕ цард хъӕбӕр тӕссаг уавӕри гӕлстонцӕ. Аргъауӕни разамонгутӕ хъӕбӕр истухстӕнцӕ, уомӕн ӕма Библи бафтудӕй, Хуцауӕй ка тарстӕй, еци адӕни къохмӕ. Адӕн ӕй кӕсун ку райдӕдтонцӕ, уӕд сӕмӕ фӕззиндтӕй берӕ аллихузи фарстатӕ: «Библий уодкӕдзосгӕнӕни [уруссагау «чистилище»] туххӕй кӕми финст ес? Библий кӕми финст ес, ӕма адӕймаг гъӕуама саугинӕн федгӕ бакӕна, цӕмӕй мардбӕл байаргъауа? Библи Ромаг папӕ ӕма кардиналти туххӕй ци дзоруй?» Уӕхӕн фарстатӕ дини разамонгутӕ сӕхецӕн хъӕбӕр устур ӕфхуӕрдбӕл банимадтонцӕ. Аргъауӕни ахурӕдтӕ арӕзт адтӕнцӕ Аристотель ӕма Платони философитӕбӕл, ӕма еци ахурӕдти нихмӕ ӕргом ка дзурдта, уонӕн мӕлӕти тӕрхон рахӕссиуонцӕ. Дини разамонгутӕн сӕ нисан адтӕй, цӕмӕй адӕн Библи кӕсун ӕма сӕ нихмӕ дзорун мабал ӕндиудтайуонцӕ. Зӕгъӕн ес, ӕма сӕ нисан сӕ къохи бафтудӕй. Фал уӕддӕр адтӕй, Устур Вавилонӕй ка нӕ фӕттарстӕй, уӕхӕн адӕни къуар. Етӕ Хуцауи Дзурди адӕ балӕдӕрдтӕнцӕ ӕма сӕ нур некебал бауорӕдтайдӕ! Гъе уотемӕй адӕн мӕнгӕ дини уацарӕй сӕребарӕ кӕнун райдӕдтонцӕ.

14. а) Библи ӕртасун ке фӕндадтӕй, еци адӕн ци кодтонцӕ? б) Радзорӕ, ӕнсувӕр Расселл рӕстдзийнадӕ куд агурдта, уой.

14 Библий рӕстдзийнадӕ базонун ке фӕндадтӕй, уонӕй беретӕ фӕллигъдӕнцӕ, аргъауӕнӕн уотӕ берӕ бартӕ кӕми н’ адтӕй, уӕхӕн бӕститӕмӕ. Нӕ сӕ фӕндадтӕй, цӕмӕй син дини разамонгутӕ амононцӕ, цӕбӕл син ӕууӕндгӕ ’й, уой. Еци бӕститӕй еу адтӕй Еугонд Штаттӕ. Уоми, еу 1870-аг анзи, Чарлз Тейз Расселл минкъий къуари хӕццӕ райдӕдтонцӕ Библи ӕртасун. Фиццӕгти ӕнсувӕр Расселлӕн ӕ нисан адтӕй, рӕстдзийнадӕ ка амонуй, еци дин исбӕрӕг кӕнун. Е хъӕбӕр лӕмбунӕг ӕртаста аллихузи динти ахурӕдтӕ, сауӕнгӕ ма киристон ка н’ адтӕй, уони дӕр, ӕма сӕ барста, Библий ци финст ес, уой хӕццӕ. Фал ӕй тагъд балӕдӕрдтӕй, еци динтӕй еу дӕр Хуцауи Дзурд кӕронмӕ ке не ’нхӕст кӕнуй. Еухатт еу саугини хӕццӕ фембалдӕй, цӕмӕй, е ’мбӕлтти хӕццӕ Библийӕй ци рӕстдзийнадӕ базудтонцӕ, уой ин радзора. Ӕ зӕрдӕ дардта, еци саугин рӕстдзийнадӕ ӕ зӕрдӕмӕ ке райсдзӕй ӕма ’й ӕ аргъауӕни ӕрбацӕуӕггӕгтӕн дӕр ке амондзӕй. Фал ин саугин ӕ дзурдтӕ нецӕмӕ ӕрдардта. Библиртасгутӕ ’й балӕдӕрдтӕнцӕ, сӕ бон ке не ’суодзӕй, мӕнгӕ динбӕл хуӕст ка ӕй, уони хӕццӕ еумӕ Хуцауӕн ковун. (Бакӕсӕ 2 Коринфӕгтӕмӕ 6:14.)

15. а) Киристӕнттӕ Устур Вавилони уацармӕ кӕд бахаудтӕнцӕ? б) Иннӕ статьяй цӕхуӕн фарстатӕмӕ ӕркӕсдзиан?

15 Куд ӕй уинӕн, уомӕ гӕсгӕ ӕцӕг киристӕнттӕ Вавилони уацари бахаудтӕнцӕ апостолти мӕлӕти фӕсте. Фал ӕвзуруй уӕхӕн фарстатӕ: цӕмӕй ма бӕрӕг ӕй исӕрст киристӕнттӕ 1914-аг анзӕй дзӕвгарӕ раздӕр ке райдӕдтонцӕ сӕребарӕ кӕнун Устур Вавилонӕй? Фиццаг дуйнеуон тугъди рӕстӕг игъосун кӕнуни гъуддаг ке ӕрлӕмӕгъ ӕй, уой туххӕй уотӕ зӕгъӕн ес, ӕма Йеговӕ ӕ лӕггадгӕнгутӕй арази нӕбал адтӕй? Уотӕ зӕгъӕн ес, ӕма еци рӕстӕг не ’нсувӕртӕ дуйней гъуддӕгтӕй бустӕги еуварс ке нӕ адтӕнцӕ, уой туххӕй си Йеговӕ нӕбал арази кодта? Кӕд киристӕнттӕ мӕнгӕ дини уацармӕ нӕ эри 2-аг ӕноси бахаудтӕнцӕ, уӕд си уӕгъдӕ ба кӕд иссӕнцӕ? Аци дессаги фарстатӕбӕл дзурд цӕудзӕй иннӕ статьяй.