Перейти к основным материалам

Перейти к содержанию

«Мӕ паддзахадӕ аци дуйнейӕй нӕй»

«Мӕ паддзахадӕ аци дуйнейӕй нӕй»

«Ӕз... уомӕн ӕрцудтӕн дуйнемӕ, цӕмӕй рӕстдзийнади туххӕй ӕвдесӕн лӕууон. Рӕстдзийнади фарс ка ӕй, е мӕмӕ игъосуй» (ИОАН. 18:37).

ЗАРТӔ: 15, 74

1, 2. а) Нӕ рӕстӕги дуйне куд ниддехтӕ ’й? б) Аци статьяй цӕхуӕн фарстатӕмӕ ӕркӕсдзиан?

ХОНСАР Европӕй еу хуӕрӕ зӕгъуй: «Ӕригондӕр ма ку адтӕн, уӕд хӕрандзийнадӕй ӕндӕр неци уидтон. Нӕ бӕсти хецауадӕ куд архайдта, е мӕ зӕрдӕмӕ нӕ цудӕй ӕма ӕ нихмӕ ка архайдта, уони фарс ислӕудтӕн. Берӕ ӕнзти дӕргъи ба ма еу террористи уарзон дӕр адтӕн». Хонсар Африкӕй ба еу ӕнсувӕр радзурдта, фудгъуддӕгтӕ цӕмӕн кодта, уой: «Мӕ адӕнихатт мӕмӕ иннетӕй хуӕздӕр кастӕй, ӕма уой туххӕй еу партимӕ бацудтӕн. Уоми нӕ ахур кодтонцӕ не знӕгти марунбӕл, сауӕнгӕ ма хеуӕнттӕй кӕбӕл фӕггурусхӕ уайанӕ, уони дӕр». Астӕуккаг Европи ка цӕруй, еу уӕхӕн хуӕрӕ ба загъта: «Ӕндӕр адӕнихаттӕй ка адтӕй, ӕндӕр динбӕл хуӕст ка адтӕй кенӕ ми ӕндӕр естӕмӕй ка хецӕн кодта, уонӕй ме ’сӕфт уидтон».

2 Абони фулдӕрӕй-фулдӕр адӕн аци ӕртей хузӕн гъуди кӕнунцӕ. Сӕребарӕдзийнадӕбӕл ка тох кӕнуй еци адӕнӕн сӕ фудгъуддӕгтӕ никки арӕхдӕр иссӕнцӕ, аллихузи политики къуӕрттӕ кӕрӕдзей хӕццӕ нӕ федаунцӕ, берӕ бӕстити ба ӕрледзӕггӕгтӕ никки хъӕбӕрдӕр лӕдӕрунцӕ, знаги цӕстӕй сӕмӕ ке кӕсунцӕ, уой. Библий хъӕбӕр раги финст ӕрцудӕй фӕстаг бӕнтти адӕн «зиндзурд» ке исуодзӕнцӕ (2 Тим. 3:1, 3). Дуйне уотӕ кӕми ниддехтӕ ’й, уоми киристӕнтти бон куд ӕй сӕ еудзийнадӕ багъӕуай кӕнун? Киристе ӕ рӕстӕги уӕхӕн хабӕрттӕмӕ цӕхуӕн цӕстӕй кастӕй, уомӕй цӕбӕл ахур кӕнӕн? Уӕди рӕстӕги дӕр адӕн хъӕбӕр ниддехтӕ ’нцӕ. Аци статьяй равзардзиан ӕртӕ фарстай: Киристе политики гъуддӕгтӕй ӕхе еуварс цӕмӕн дардта? Куд ӕй бавдиста, Хуцауи адӕн политики гъуддӕгти еске фарс ке гъӕуама ма лӕууонцӕ? Удта ӕ фӕдбӕлдзӕугути куд ахур кодта, цӕмӕй фудгъуддӕгти ма бафтудайуонцӕ?

СӔРЕБАРӔДЗИЙНАДӔБӔЛ ТОХ КӔНУНМӔ КИРИСТЕ ЦӔХУӔН ЦӔСТӔЙ КАСТӔЙ

3, 4. а) Киристей рӕстӕгути дзиуиттӕгтӕй сӕ фулдӕр цӕмӕ ӕнгъӕлмӕ кастӕнцӕ? б) Йесой ахуркӕнуйнӕгтӕ ба еци гъуддаги фӕдбӕл ци гъуди кодтонцӕ?

3 Киристе Паддзахади хабар кӕмӕн игъосун кодта, еци дзиуиттӕгтӕй берети фӕндадтӕй, цӕмӕй ромӕгти ӕфсойнӕй исуӕгъдӕ адтайуонцӕ. Ӕма дзиуиттаг зелоттӕ – ромаг хецауади нихмӕ уӕлдай карздӕр ка тох кодта, еци къуар – адӕни Роми нихмӕ никки хъӕбӕрдӕр ардудтонцӕ. Беретӕ си адтӕнцӕ галилейаг Иуди фӕдбӕлдзӕугутӕ. Еци Иудӕ фиццаг ӕноси цардӕй ӕма ӕхе мессийӕ исхудта ӕма ӕ фӕсте берети расайдта. Дзиуиттаг историк Иосиф Флавий куд финста, уомӕ гӕсгӕ Иудӕ дзиуиттӕгти Роми нихмӕ аразта ӕма ромӕгтӕн хъалон ка фиста, уони ба тӕсзӕрдитӕ худта. Гъема фӕстагмӕ ромӕгтӕ Иуди рамардтонцӕ (Гъуд. 5:37). Уой фӕсте ба зелоттӕ никки карздӕр архайун райдӕдтонцӕ, цӕмӕй сӕ фӕндӕ сӕ къохи бафтудайдӕ.

4 Дзиуиттӕгтӕй сӕ фулдӕр Мессийи ӕрцудмӕ хъӕбӕр ӕнгъӕлмӕ кастӕнцӕ. Уотӕ сӕмӕ кастӕй ӕма сӕ Мессийӕ Роми ӕфсойнӕй исуӕгъдӕ кӕндзӕй ӕма Израилӕй нӕуӕгӕй устур паддзахадӕ рауайун кӕндзӕй (Лук. 2:38; 3:15). Беретӕ ӕууӕндтӕнцӕ, Мессийӕ ӕ паддзахадӕ Израили зӕнхӕбӕл ке ӕрфедар кӕндзӕй. Ӕма уӕд, аллихузи бӕститӕбӕл ка ниппурхӕ ’нцӕ, еци дзиуиттӕгтӕ фӕстӕмӕ Израилмӕ раздахтайоунцӕ. Сауӕнгӕ ма аргъауӕг Иоанн дӕр еухатт Йесой уотӕ бафарста: «Ӕрцӕуйнаг ка ӕй, е ду дӕ, ӕви ӕндӕрмӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсӕн?» (Матф. 11:2, 3). Ӕвӕдзи, Иоанни базонун фӕндадтӕй, Киристейӕй уӕлдай ма дзиуиттӕгти исуӕгъдӕ кӕнунмӕ еске ӕрцӕудзӕй ӕви нӕ, уой. Еухатт ба Киристе ку райгас ӕй, уӕд ибӕл, Еммаусмӕ ка кодта, еци надбӕл ӕ дууӕ ахуркӕнуйнаги рамбалдӕнцӕ. Етӕ дӕр дзурдтонцӕ, Киристе Израил ке исуӕгъдӕ кӕндзӕй, уобӕл сӕ зӕрдӕ ке дардтонцӕ. (Бакӕсӕ Лукай 24:21.) Минкъий фӕстӕдӕр ба ’й ӕ апостолтӕ дӕр бафарстонцӕ: «Хецау, Израили паддзахадӕ фӕстӕмӕ ӕ къӕхтӕбӕл нур не ’слӕуун кӕндзӕнӕ?» (Гъуд. 1:6).

5. а) Галилейӕгти цӕмӕн фӕндадтӕй, цӕмӕй Йесо сӕ паддзах иссайдӕ? б) Йесо сӕ куд бараст кодта?

5 Дзиуиттӕгтӕмӕ уотӕ кастӕй, ӕма сӕ Мессийӕ сӕ зиндзийнӕдтӕй исуӕгъдӕ кӕндзӕй. Ӕвӕдзи, галилейӕгти дӕр уой туххӕй фӕндадтӕй Йесой паддзахӕй исӕвӕрун. Ка ’й зонуй сӕмӕ уотӕ кастӕй, ӕма е ӕгасемӕй хуӕздӕр разамонӕг уодзӕй, уомӕн ӕма дзорунмӕ дӕсни адтӕй, ӕ бон адтӕй незтӕ дзӕбӕх кӕнун ӕма стонг адӕнӕн хуӕруйнаг дӕттун. Йесо 5 000 адӕймаги ку бафсаста, уӕд адӕни десӕн кӕрон дӕр н’ адтӕй ӕма ’й Йесо балӕдӕрдтӕй, сӕ зӕрди ци адтӕй, уой. Библи зӕгъуй: «Йесо ба зудта, адӕн ӕрбацӕунмӕ ке гъавунцӕ, цӕмӕй ӕй ӕрахӕссонцӕ ӕма ’й паддзахӕй исӕвӕронцӕ, ӕма фӕстӕмӕ еунӕгӕй хонхмӕ рандӕ ’й» (Иоан. 6:10–15). Дуккаг бон адӕн ку ӕрсабур ӕнцӕ, уӕд син Йесо балӕдӕрун кодта, хуӕруйнаг дӕттунмӕ нӕ, фал син Хуцауи Паддзахади хабар игъосун кӕнунмӕ ке ӕрцудӕй. Удта ма син загъта: «Исӕфгӕ ка кӕнуй, еци хуӕруйнагбӕл ма уӕд уӕ хъиамӕт, фал, исӕфӕн кӕмӕн нӕййес ӕма ӕносон цард ка дӕттуй, еци хуӕруйнагбӕл» (Иоан. 6:25–27).

6. Киристе куд балӕдӕрун кодта, зӕнхӕбӕл хецауи бартӕмӕ ке нӕ тундзуй, уой? (Кӕсӕ хузӕмӕ статьяй райдайӕни.)

6 Ӕ мӕлӕти разӕй ӕй Киристе балӕдӕрдтӕй, ӕ фӕдбӕлдзӕугутӕй еуӕй-еуетӕмӕ уотӕ ке кӕсуй, ӕма Йерусалими паддзах исуодзӕй. Уотӕ ке нӕ уодзӕй, уой балӕдӕрун кӕнунмӕ син ӕрхаста цӕветтон минити туххӕй. Еци цӕветтони «кадгин муггагӕй ка адтӕй, уӕхӕн лӕг», гъома Йесо, гъӕуама ӕндӕр бӕстӕмӕ рандӕ адтайдӕ ӕма ибӕл уоми ба рӕстӕгутӕ рацудайдӕ (Лук. 19:11–13, 15). Йесо ромаг хецау Понтий Пилатӕн дӕр ӕргом загъта, дуйней хецауӕдти хӕццӕ имӕ еумӕйагӕй ке неци ес. Пилат ма ’й уотӕ дӕр бафарста, «ду дзиуиттӕгти паддзах дӕ», зӕгъгӕ (Иоан. 18:33). Ӕвӕдзи, Йесо дзиуиттӕгти Роми нихмӕ ке исараздзӕй, уомӕй тарстӕй. Фал ин Киристе загъта: «Мӕ паддзахадӕ аци дуйнейӕй нӕй» (Иоан. 18:36). Йесо политики гъуддӕгтӕй ӕхе еуварс дардта, уомӕн ӕма ӕ Паддзахадӕ гъӕуама уӕлӕрвти ӕрфедар адтайдӕ. Пилатӕн ма уотӕ дӕр загъта, ӕз, дан, дуйнемӕ уой туххӕй ӕрцудтӕн «цӕмӕй рӕстдзийнади туххӕй ӕвдесӕн лӕууон». (Бакӕсӕ Иоанни 18:37.)

Де ’ргом аци дуйней хабӕрттӕмӕ ӕздӕхт ӕй ӕви Хуцауи Паддзахадӕмӕ? (кӕсӕ 7 абзац)

7. Нӕ сагъӕсти цӕхуӕндӕр хецауади фарс ма рахуӕцун ӕнцон цӕмӕннӕ ӕй?

7 Киристе ӕй лӕдӕрдтӕй, ӕ ихӕс ци адтӕй, уой. Махӕн дӕр нӕ ихӕс ци ӕй, уой ку лӕдӕрӕн, уӕд нецӕхуӕн хецауади фарс хуӕцдзиан, сауӕнгӕ ма нӕ сагъӕсти дӕр. Е ӕнцон нӕй. Еу районон цӕстӕдарӕг загъта: «Кӕми цӕрӕн, уоми адӕн политики гъуддӕгти карзӕй-карздӕр кӕнунцӕ. Сӕ адӕнихаттӕй хъӕбӕр сӕрустур ӕнцӕ ӕма си беретӕ зӕгъунцӕ, зӕгъгӕ, ӕндӕр бӕсти хецауади дӕлбарӕ ку нӕ уӕн, уӕд нӕ цард берӕ хуӕздӕр уодзӕй. Фал нӕ хуӕртӕ ӕма не ’нсувӕртӕ ба сӕ еудзийнадӕ гъӕуай кӕнунцӕ ӕма се ’гас хъауритӕ дӕр аразунцӕ Хуцауи Паддзахади хабар игъосун кӕнунмӕ. Етӕ федарӕй зонунцӕ, ци хӕран гъуддӕгтӕ ӕма ци зиндзийнӕдтӕбӕл ӕмбӕлунцӕ, уонӕн кӕрон ӕрмӕстдӕр Хуцау ке искӕндзӕй».

КИРИСТЕ ӔХЕ ПОЛИТИКИ ГЪУДДӔГТӔЙ ЕУВАРС КУД ДАРДТА

8. Фиццаг ӕноси дзиуиттӕгти цард уӕлдай зиндӕр ци кодта?

8 Арӕх адӕн политики хӕццӕ баст гъуддӕгти архайун райдайунцӕ, сӕ алливарс хӕран гъуддӕгтӕ ке фӕууинунцӕ, уой туххӕй. Йесой рӕстӕгути уӕхӕн гъуддӕгтӕй сӕ еу адтӕй хъалон федуни гъуддаг. Галилейаг Иудӕ дӕр Роми хецауади нихмӕ уой туххӕй рацудӕй. Ромӕгтӕ уӕхӕн закъон исфедар кодтонцӕ, ӕма гъӕуама адӕн сӕхе ниффинстайуонцӕ, цӕмӕй исбӕрӕг адтайдӕ, хъалон еугурӕйдӕр федунцӕ ӕви нӕ, е. Ӕма син федуйнӕгтӕ ба берӕ адтӕй, зӕгъӕн, есбони туххӕй, удта зӕнхити ӕма хӕдзӕртти туххӕй. Ӕнӕуой дӕр хуӕрзтӕй ка н’ адтӕй, еци уавӕр ба ма хъалонесгутӕ никки фуддӕр кодтонцӕ. Беретӕ си сӕ бунат ӕлхӕнгӕ бакӕниуонцӕ, цӕмӕй уой фӕсте сӕ бон адтайдӕ берӕ ӕхца косун. Йерихони хъалонесгути хецау Закхей дӕр адӕнӕй ӕхца ке ӕстъигъта, уой фӕрци исгъӕздуг ӕй (Лук. 19:2, 8). Ӕма уотӕ, ӕвӕдзи, айдагъ е нӕ кодта.

9, 10. а) Киристей е знӕгтӕ дзурдбӕл ӕрахӕссунмӕ куд гъавтонцӕ? б) Йесо син цӕхуӕн дзуапп равардта, уомӕй цӕбӕл ахур кӕнӕн? (Кӕсӕ хузӕмӕ статьяй райдайӕни.)

9 Еухатт Киристей е знӕгтӕ дзурдбӕл ниййахӕссунмӕ гъавтонцӕ. Етӕ ’й бафарстонцӕ, ромӕгти дӕлбарӕ ка цардӕй, еци адӕн сӕхе туххӕй ци хъалон фистонцӕ, еу динари бӕрцӕ, уой федун гъудӕй ӕви нӕ, уобӕл. (Бакӕсӕ Матфеййи 22:16–18.) Дзиуиттӕгтӕ еци хъалонӕй се ’сӕфт уидтонцӕ, уомӕн ӕма син уӕлдай хатт сӕ зӕрдӕбӕл лӕуун кодта, ке дӕлбарӕ адтӕнцӕ, уой. Йесо уотӕ ку загътайдӕ, еци хъалон федун нӕ гъӕуй, зӕгъгӕ, уӕд ӕй Ироди фӕдбӕлдзӕугутӕ фӕффудгин кодтайуонцӕ, Роми паддзахади знаг ӕй, зӕгъгӕ. Уотӕ ку загътайдӕ, гъӕуй ӕй федун, зӕгъгӕ, удта е ба ӕхе фӕдбӕлдзӕугути зӕрдӕмӕ нӕ фӕццудайдӕ. Цума Йесо куд бакодта?

10 Йесо нӕдӕр гъо загъта, нӕдӕр – нӕъ, фал син уӕхӕн дзуапп равардта: «Паддзахи ци ӕй, уой паддзахӕн дӕттетӕ, Хуцауи ци ӕй, уой ба – Хуцауӕн» (Матф. 22:21). Ке зӕгъун ӕй гъӕуй, Киристе ӕй зудта, хъалонесгутӕ хӕран гъуддӕгтӕ ке кодтонцӕ, уой, фал ӕй нӕ фӕндадтӕй адӕни ӕргом уомӕ ӕздахун. Йесо син дзурдта, зиндзийнӕдтӕн кӕрон ӕрмӕстдӕр Хуцауи Паддзахадӕ ке искӕндзӕй. Еци гъуддаги нин Киристе фӕнзуйнаг ӕй. Мах политики хӕццӕ баст гъуддӕгти гъӕуама маке фарс хуӕцӕн, уотӕ нӕмӕ ку кӕса, ӕма си кадӕр ӕцӕгӕйдӕр раст ӕй, уӕддӕр. Киристӕнттӕ фиццагидӕр Хуцауи Паддзахадӕ ӕма ӕ рӕстдзийнадӕ агорунцӕ. Уомӕ гӕсгӕ мах политики гъуддӕгти, раст ка ӕй ӕма ка нӕй, уобӕл нӕ фӕдздзорӕн (Матф. 6:33).

11. Рӕстдзийнади сӕрбӕл тох кӕнунмӕ тӕккӕ хуӕздӕр мадзал ци ӕй?

11 Йегови Ӕвдесӕнтӕй дӕр раздӕр политики гъуддӕгти беретӕ архайдтонцӕ. Зӕгъӕн, Великобританийӕй еу хуӕрӕ рӕстдзийнадӕ ку нӕма базудта, уӕд университети социологи ахур кодта ӕма политики гъуддӕгтӕбӕл хъӕбӕр карзӕй дзурдта. Еци хуӕрӕ зӕгъуй: «Сауцъарӕ адӕни бартӕбӕл тохун мӕ фӕндадтӕй, уомӕн ӕма хъӕбӕр берӕ ӕфхуӕрд баййафтан. Дзурдӕй мӕ неке бон адтӕй рамолун, фал уомӕй амондгундӕр н’ адтӕн. Нӕ ’й лӕдӕрдтӕн, еу адӕнихатт иннемӕй е ’сӕфт ке уинуй, уомӕн ӕ едӕгтӕ адӕни зӕрдити ке ’нцӕ ӕма сӕ уордиги тонун ке гъӕуй. Библи ахур кӕнун ку райдӕдтон, уӕд ӕй балӕдӕрдтӕн фиццагидӕр мӕ мӕхецӕй райдайун ке гъӕуй. Ӕма мин еци гъуддаги еу уорсцъарӕ хуӕрӕ ӕнхус кодта. Абони ба къохӕйамонгӕ ӕвзагбӕл ӕмбурди пионерӕй лӕггадӕ кӕнун ӕма хуарз хабар игъосун кӕнун аллихузи адӕнӕн».

«ДӔ ХЪӔМА Ӕ БУНАТИ ИСӔВӔРӔ»

12. Йесо ӕ фӕдбӕлдзӕугутӕн цӕхуӕн «ӕнгъезӕни» кой кодта?

12 Киристей рӕстӕгути дини разамонгутӕ политики гъуддӕгти арӕх архайдтонцӕ. Еу киунуги куд финст ӕй, уомӕ гӕсгӕ еци рӕстӕги дзиуиттӕгтӕ ци дини къуӕрдтӕбӕл дехтӕ адтӕнцӕ, етӕ цӕмӕйдӕр абониккон полики партити хузӕн адтӕнцӕ (Daily Life in Palestine at the Time of Christ). Ӕма Йесо дӕр ӕ фӕдбӕлдзӕугути уомӕн фӕдзахста: «Кӕсетӕ, уӕхе гъӕуай кӕнтӕ фарисейти, удта Ироди ӕнгъезӕнӕй» (Мар. 8:15). Ироди кой кӕнгӕй, Йесо, ӕвӕдзи, Ироди фӕдбӕлдзӕугути къуари кой кодта. Фарисейтӕ ба ӕргом дзурдтонцӕ, Роми дӕлбарӕ цӕрун сӕ ке нӕ фӕндадтӕй, уой. Матфеййи Евангелий куд финст ӕй, уомӕ гӕсгӕ ма Йесо саддукейти кой дӕр кодта. Уони ба фӕндадтӕй Роми дӕлбарӕ цӕрун, уомӕн ӕма си беретӕн уой фӕрци фулдӕр бартӕ адтӕй. Йесо ӕ фӕдбӕлдзӕугути фӕдзахста, цӕмӕй «ӕнгъезӕнӕй» ма фегъӕстӕ адтайуонцӕ, гъома еци къуӕртти ахурӕдтӕй (Матф. 16:6, 12). Дессаг е ӕй, ӕма син Йесо еци унаффӕ равардта, адӕн ӕй паддзахӕй исӕвӕрунмӕ ку гъавтонцӕ, уӕд.

13, 14. а) Политики ӕма дини хӕццӕ баст гъуддӕгтӕ хӕрандзийнадӕ ӕма фудгъуддӕгтӕмӕ куд ӕркӕнунцӕ? б) Ӕнӕфудӕй ӕфхуӕрд ку ӕййафӕн, уӕддӕр фуддзийнадӕ кӕнун раст цӕмӕннӕ уодзӕй? (Кӕсӕ хузӕмӕ статьяй райдайӕни.)

13 Дини ӕма политики къуӕрттӕ еумӕ ку фӕййархайунцӕ, уӕд е арӕх фудгъуддӕгтӕмӕ ӕркӕнуй. Йесо ӕ ахуркӕнуйнӕгти фӕдзахста, цӕмӕй син политики хӕццӕ еумӕйагӕй ӕппундӕр маци адтайдӕ. Ӕма ’й хестӕр саугинтӕ ӕма фарисейтӕ дӕр марунмӕ уой туххӕй гъавтонцӕ. Тарстӕнцӕ, адӕн Йесой фӕдбӕл ку рацӕуонцӕ, ӕма уонӕмӕ ку нӕбал игъосонцӕ, уомӕй. Уотӕ ку рауадайдӕ, уӕд сӕ устур бартӕ фесафтайуонцӕ. Етӕ дзурдтонцӕ: «Уотӕ [ӕй] ку ниууадзӕн, уӕд ибӕл адӕн еугурӕйдӕр баууӕнддзӕнцӕ, ӕма ромӕгтӕ ӕрцӕудзӕнцӕ ӕма нин нӕ ковӕндонӕ дӕр сӕхе бакӕндзӕнцӕ, ӕма нӕ адӕни дӕр» (Иоан. 11:48). Уомӕ гӕсгӕ хестӕр саугин Каиафӕ исфӕндӕ кодта Йесой рамарун (Иоан. 11:49–53; 18:14).

14 Ӕхсӕвӕ Каиафӕ ӕфсӕддонти рарвиста, цӕмӕй Киристей ниййахӕстайуонцӕ. Йесо ба син сӕ фӕндтӕ зудта ӕма ӕ апостолти хӕццӕ фӕстаг ӕхсӕвӕр ку кодта, уӕд син загъта, цӕмӕй сӕ хъӕматӕ сӕ хӕццӕ райстайуонцӕ. Еу ӕхсидзгӕ гъуддаг син балӕдӕрун кӕнунмӕ гъавта, ӕма уой туххӕй ба дууӕ хъӕмай дӕр фагӕ адтӕнцӕ (Лук. 22:36–38). Фӕстӕдӕр еци ӕхсӕвӕ знӕгтӕ Йесой ниййахӕссунмӕ ку ӕрбацудӕнцӕ, уӕд Петур уотӕ рамӕстгун ӕй, ӕма ӕ хъӕма фелваста ӕма си еуей фӕццӕймардта (Иоан. 18:10). Фал ин Йесо ба загъта: «Дӕ хъӕма ӕ бунати ниввӕрӕ, уомӕн ӕма ӕ къохмӕ хъӕма кадӕриддӕр райса, е ӕ мӕлӕт хъӕмайӕй иссердзӕй» (Матф. 26:52, 53). Цума уомӕй Йесо ӕ ахуркӕнуйнӕгтӕн ци балӕдӕрун кодта? Аци дуйнейӕй гъӕуама ма адтайуонцӕ. Еци изӕр Йесо уой туххӕй ковгӕ дӕр кодта. (Бакӕсӕ Иоанни 17:16.) Хӕрандзийнадӕ раст кӕнуни барӕ ӕрмӕстдӕр Хуцауӕн ес.

15, 16. а) Хуцауи Дзурд киристӕнттӕн алке хӕццӕ дӕр фӕрнӕй цӕрунмӕ куд ӕнхус кӕнуй? б) Йеговӕн аци дуйнемӕ кӕсгӕй ӕ зӕрдӕ цӕмӕй барохс уй?

15 Хонсар Европӕй ци хуӕри кой кодтан, е дӕр аци гъуддаг хуарз балӕдӕрдтӕй. Уотӕ загъта: «Ӕз некӕд фӕууидтон, цӕмӕй фудгъуддӕгтӕ рӕстдзийнадӕмӕ ӕркодтайуонцӕ. Уӕхӕн над ка равзурста, уонӕй беретӕ сӕ цард фесафтонцӕ. Иннетӕ ба хъӕбӕр ӕнӕхатир иссӕнцӕ. Ӕз ба хъӕбӕр амондгун дӕн, зӕнхӕбӕл рӕстдзийнадӕ ӕрфедар кӕнун ӕрмӕстдӕр Хуцауи бон ке ӕй, уой ке базудтон, уой туххӕй. Ӕма фӕстаг 25 анзи дӕр адӕнӕн уой игъосун кӕнун». Хонсар Африки ка цӕруй, еци ӕнсувӕр ба ӕ хъӕма баййивта «Хуцауи сугъдӕг хъаурӕй лӕвӕрд хъӕмабӕл», гъома Хуцауи Дзурдбӕл, ӕма нур аллихузи адӕнӕн игъосун кӕнуй фарни хабар (Еф. 6:17). Астӕуккаг Европи ка цӕруй, еци хуӕрӕ ба ӕрцудӕй, раздӕр е ’сӕфт кӕмӕй уидта, еци адӕнихаттӕй еу ӕнсувӕрмӕ. Аци ӕртӕ адӕймаги уӕхӕн ӕййивддзийнӕдтӕ искодтонцӕ, Киристей фӕнзун сӕ ке фӕндадтӕй, уой туххӕй.

16 Царди уӕхӕн ӕййивддзийнӕдтӕ искӕнун хъӕбӕр ӕхсидзгӕ ӕй! Библий аци дуйней адӕн барст цӕунцӕ, сабур ка некӕд фӕккӕнуй, уӕхӕн ӕмбохгӕ денгизи хӕццӕ (Ис. 17:12; 57:20, 21; Рарг. 13:1). Политики гъуддӕгти хӕццӕ баст фарстатӕ хатгай адӕни фӕккӕрӕдземӕ кӕнунцӕ, сӕ медастӕу ниддехтӕ унцӕ кенӕ гъуддаг фудгъуддӕгтӕмӕ дӕр рахезуй. Фал Хуцауи адӕни астӕу ба ес фарнӕ ӕма еудзийнадӕ. Ӕма уӕхӕн змӕнст дуйней цӕргӕй нӕ астӕу еудзийнадӕ ке ес, е Йеговӕн хъӕбӕр ӕхцӕуӕн ӕй! (Бакӕсӕ Софони 3:17.)

17. а) Нӕ еудзийнадӕ цӕй фӕрци гъӕуай кӕнӕн? б) Иннӕ статьяй цӕмӕ ӕркӕсдзиан?

17 Аци статьяй базудтан, нӕ еудзийнадӕ ке фӕрци гъӕуай кӕнӕн ӕртӕ уӕхӕн гъуддаги: 1) мах ӕй зонӕн, зӕнхӕбӕл еугур хӕран гъуддӕгтӕн дӕр кӕрон Хуцауи Паддзахадӕ ке искӕндзӕй; 2) политики гъуддӕгти неке фарс лӕууӕн; 3) нӕ уавӕр фудгъуддӕгтӕй нӕ хуӕздӕр кӕнӕн. Фал еуӕй-еухатт ба нӕ еудзийнадӕн тӕссаг фӕууй ӕнӕнвӕрсон миути туххӕй. Иннӕ статьяй базондзиан, фиццаг ӕноси киристӕнтти хузӕн нӕхе уӕхӕн миутӕй багъӕуай кӕнун нӕ бон куд ӕй, уой.