Перейти к основным материалам

Перейти к содержанию

Джозеф Рутерфорд ӕма иннӕ ӕнсувӕртӕ, Европӕбӕл ку зилдӕнцӕ, уӕд

1920. Сӕдӕ анзей размӕ

1920. Сӕдӕ анзей размӕ

1920 анзӕй Йегови лӕггадгӕнгутӕ зингзӕрдӕй февналдтонцӕ, ци куст сӕмӕ ӕнгъӕлмӕ кастӕй, уомӕ. 1920 анзӕн равзурстонцӕ аци стих: «ХЕЦАУ ӕй мӕ хъаурӕ ӕма мӕ зар» (Пс. 118:14, «Паддзах Якови Библи»).

Бӕрӕг адтӕй, Йеговӕ еци зингзӕрдӕ игъосунгӕнгутӕмӕ хъауритӕ ке бауагъта. Еци анз киунугутӕхӕсгути, кенӕ пионерти, нимӕдзӕбӕл бафтудӕй: уой размӕ адтӕнцӕ 225, нур ба иссӕнцӕ 350. Сӕйраг хайадӕмӕ ӕ хъигъдтитӕ ка ӕрвиста, еци игъосунгӕнгути нимӕдзӕ фиццаг хатт адтӕй 8 000 фулдӕр. Ӕма син Йеговӕ сӕ хъиамӕттӕн райарфӕ кодта.

ДЕССАГИ ЗИНГЗӔРДӔДЗИЙНАДӔ

1920 анзи 21 мартъий Нью-Йорки Джозеф Рутерфордӕн (еци рӕстӕги Библиртасгутӕн разамунд е лӕвардта) адтӕй радзубанди «Абони ка цӕруй, уонӕй милиуантӕ некӕдбал рамӕлдзӕнцӕ». Библиртасгутӕ ӕгас хъауритӕй архайдтонцӕ, цӕмӕй еци радзубандимӕ фулдӕр адӕн ӕрбацудайдӕ. Гъема Нью-Йорки устурдӕр театртӕй сӕ еу байхуӕрстонцӕ ӕма райурстонцӕ еу 320 000 хунди гӕгъӕдий.

Игъосуйнаг газзети: разубанди «Абони ка цӕруй, уонӕй милиуантӕ некӕдбал рамӕлдзӕнцӕ»

Библиртасгутӕ уой ӕнгъӕл н’ адтӕнцӕ, ӕма уойбӕрцӕ адӕн ӕрбацӕудзӕй. Театри 5 000 бунати адтӕй, ӕма ӕ тӕккӕ идзаг бацӕй. Удта ма никкидӕр 7 000 адӕймагемӕн ба бунӕттӕ на рахъӕрдтӕй. «Гъӕуайгӕнӕн мӕсуг»-и финст адтӕй: «Еци фембӕлд адтӕй Ӕгасдуйнеуон Библиртасгутӕн сӕ хуӕздӕр фембӕлдтӕй сӕ еу».

Библиртасгутӕ алкӕмидӕр дзурдтонцӕ, «абони ка цӕруй, уонӕй милиуантӕ некӕдбал рамӕлдзӕнцӕ», зӕгъгӕ, ӕма сӕ адӕн уомӕй зудтонцӕ. Еци рӕстӕг ӕй нӕма лӕдӕрдтӕнцӕ, Хуцауи Паддзахади туххӕй хуарз хабар ма никки фулдӕр рауӕнти ӕма никки фулдӕр рӕстӕг ке цӕудзӕй игъустгонд. Фал уӕддӕр зингзӕрдӕ адтӕнцӕ. Идӕ Олмстер ӕмбурдтӕмӕ цӕун райдӕдта 1902 анзи. Идӕ радзурдта: «Мах ӕй зудтан, еугур адӕнмӕ дӕр устур арфӕдзийнӕдтӕ ке ӕнгъӕлмӕ кӕсуй. Ӕма игъосун кӕнгӕй кӕбӕл ӕмбалдан, уонӕй алкӕмӕндӕр еци хуарз хабар дзурдтан».

ӔНСУВӔРТӔ СӔХУӔДТӔ ЛИТЕРАТУРӔ МУХУР КӔНУН РАЙДӔДТОНЦӔ

Цӕмӕй ӕууӕндундзийнадӕ федардгӕнӕн хуӕруйнаг фагӕ адтайдӕ, уой туххӕй ӕнсувӕртӕ Вефили сӕхуӕдтӕ дӕр литературӕ мухур кӕнун райдӕдтонцӕ. Бруклини Вефилӕй цалдӕр квартали идарддӕр еу бунат байхуӕрстонцӕ (Миртл-авеню́, 35-аг номер). Ӕма си мухургӕнӕн станок ниввардтонцӕ.

Лео Пелл ӕма Уолтер Кесслер Вефилмӕ ӕрцудӕнцӕ 1920 анзи январи. Уолтер радзурдта: «Ку ’рцудан, уӕд нӕмӕ типографий цӕстӕдарӕг бакастӕй ӕма нин уотӕ, рӕфтадмӕ, дан, уин сахат ӕма ӕрдӕг ес. Ӕма нин баихӕс кодта пъадвалӕй киунугути къаропкитӕ исхӕссун».

Лео ба радзурдта, дуккаг бон ци кустонцӕ, уой туххӕй: «Махӕн баихӕс кодтонцӕ фиццаг уӕладзуги фӕрстӕ нихснун. Уӕхӕн цъумур куст уӕдмӕ некӕдма кодтон. Фал мах кустан нӕ Хецауӕн, ӕма еци куст нимадтан кадгин кустбӕл».

«Гъӕуайгӕнӕн мӕсуг» кӕбӕл мухур кодтонцӕ, еци станок

Цалдӕр къуӕрей фӕсте ӕнсувӕртӕ райдӕдтонцӕ «Гъӕуайгӕнӕн мӕсуг» мухур кӕнун, ӕма сӕ хъауритӕбӕл ауӕрдгӕ нӕ кодтонцӕ. Дуккаг уӕладзуги ци мухургӕнӕн станок лӕудтӕй, уобӕл 1920 анзи 1 феврали «Гъӕуайгӕнӕн мӕсуг»-ӕй ниммухур кодтонцӕ 60 000 экземпляри. Ӕнсувӕртӕ ма пъадвали дӕр исӕвардтонцӕ мухургӕнӕн станок ӕма ’й исхудтонцӕ «Тохӕн науӕ». Ӕма «Сугъзӕрийнӕ ӕнос» дӕр 1920 анзи 14 апрели номерӕй сӕхуӕдтӕ мухур кӕнун райдӕдтонцӕ. Бӕрӕг адтӕй, Йеговӕ еци ӕнӕзийнадӕ косгутӕн ке арфӕ кодта.

«Мах кустан нӕ Хецауӕн, ӕма еци куст нимадтан кадгин кустбӕл»

«ГЪӔЙДӔ МАДТА ХӔЛАРӔЙ ЦӔРӔН»

Йегови еузӕрдон лӕггадгӕнгутӕ цийнӕ кодтонцӕ, сӕ астӕу нӕуӕгӕй еудзийнадӕ ке фӕззиндтӕй ӕма хуарз хабар зингзӕрдӕй игъосун кӕнун сӕ бон ке адтӕй, уобӕл. Фал 1917 анзӕй 1919 анзмӕ ци уӕззау рӕстӕг адтӕй, еци рӕстӕг Хуцауи организаци ка ниууагъта, уонӕн куд ӕнгъизтӕй банхус кӕнун?

1920 анзи 1 апрели «Гъӕуайгӕнӕн мӕсуг»-и адтӕй статья «Гъӕйдӕ мадта хӕларӕй цӕрӕн». Ӕма си адтӕй уӕхӕн дзурдтӕ: «Мах ӕууӕндӕн, сугъдӕг хъаурӕй хайгин ка ӕй, уонӕй алкедӕр ке фӕндуй, раздӕр ци адтӕй, уой феронх кӕнун, еумӕ хӕларӕй еудзийнади цӕрун ӕма еу бауӕри хузӕн архайун».

Еци дзурдтӕ беретӕн сӕ зӕрдӕмӕ багъардтонцӕ. Еу лӕг ӕма уосӕ ниффинстонцӕ: «Анзӕй фулдӕр, цалинмӕ иннетӕ игъосун кодтонцӕ, уӕдмӕ мах ба дзӕгъӕл бадӕ кодтан. Ӕма ’й балӕдӕрдтан, е устур рӕдуд ке адтӕй. Уотӕ некӕдбал радзӕгъӕл уодзиан». Фӕстӕмӕ ӕ къахбӕл ка ислӕудтӕй, еци игъосунгӕнгутӕмӕ берӕ куст ӕнгъӕлмӕ кастӕй.

ПАРАХАТ КӔНУНЦӔ КИУНУГӔ «СОСӔГДЗИЙНАДӔ РАРГОМ ӔЙ»

1920 анзи 21 июни райдӕдта устур зеу. Библиртасгутӕ парахат кӕнун радӕдтонцӕ киунугӕ «Сосӕгдзийнадӕ раргом ӕй» (адтӕй фӕлмӕн цъари). Е адтӕй «Финстадӕ ӕртасӕн куст»-и 7 том. 1918 анзӕй фӕстӕмӕ хецауади унаффӕмӕ гӕсгӕ аци киунугӕ кӕсӕн ӕма иуарӕн ке нӕбал адтӕй, уомӕ гӕсгӕ си скълади берӕ байзадӕй.

Еци зеуи архайунмӕ айдагъ пионерти нӕ худтонцӕ, фал игъосунгӕнгути еугурейдӕр. 1920 анзи июни «Бюллетен»-и * финст адтӕй: «Алли ӕмбурди дӕр донаргъуд игъосунгӕнгутӕй ӕ бон кӕмӕн ӕй, еци гъуддаги архайун, етӕ гъӕуама уой цийнӕгӕнгӕй кӕнонцӕ». Эдмунд Хупер уой фӕсте радзурдта, зӕгъгӕ, дан, беретӕ хӕдзарӕй-хӕдзарӕмӕ фиццаг хатт еци зеуи рӕстӕг игъосун кодтонцӕ. Удта ма ӕ дзурдтӕбӕл бафтудта: «Уӕд нӕмӕ гъарун райдӕдта, ци устур куст нӕмӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсуй ӕма нӕ цӕйбӕрцӕ цидӕртӕ бакӕнун гъӕудзӕй, е».

ЕВРОПИ НӔ ГЪУДДАГИ ӔРЦУДӔЙ ӔЙЙИВДДЗИЙНӔДТӔ

Фиццаг дуйнеуон тугъди рӕстӕг иннӕ бӕстити Библиртасгути хӕццӕ фембӕлун зин ке адтӕй, уомӕ гӕсгӕ ӕнсувӕр Рутерфорди фӕндадтӕй еци ӕнсувӕрти бафедар кӕнун ӕма игъосун кӕнуни гъуддаги ӕййивддзийнӕдтӕ искӕнун. Гъема 1920 анзи 12 августи цуппар ӕнсувӕрей хӕццӕ рахуӕстӕй балци Англимӕ, удта ма берӕ ӕндӕр бӕститӕмӕ дӕр.

Ӕнсувӕр Рутерфорд Египети

Рутерфорд Англимӕ ку ’рцудӕй, уӕд си Библиртасгутӕ рауагътонцӕ ӕртӕ конгресси ӕма 12 сӕрмагонд фембӕлди. Ӕдеугурӕй еци конгрессти ӕма фембӕлдти адтӕй 50 000 адӕймагей бӕрцӕ. Еци хабӕртти туххӕй «Гъӕуайгӕнӕн мӕсуг»-и финст адтӕй: «Хуӕртӕ ӕма ӕнсувӕрти нифс бафедар ӕй. Уарзондзийнадӕ сӕ кӕрӕдзебӕл баста ӕма ӕмвӕнд-ӕмзундӕй лӕггадӕ кодтонцӕ. Ӕма берети зӕрдитӕмӕ рохс бакалдӕй». Ӕнсувӕр Рутерфордӕн Парижи дӕр адтӕй радзубанди «Абони ка цӕруй, уонӕй милиуантӕ некӕдбал рамӕлдзӕнцӕ». Радзубанди ку райдӕдта, уӕд зали къох бацӕвӕн дӕр нӕбал адтӕй. Радзубандий фӕсте 300 адӕймаги загътонцӕ, фулдӕр базонун сӕ ке фӕндуй.

Хунди плакат ӕнсувӕр Рутерфорди радзубандимӕ Лондони, Ройал-Альберт Холли

Уой фӕсте ӕнсувӕртӕ рараст ӕнцӕ Афинитӕмӕ, Каирмӕ ӕма Йерусалиммӕ. Уоми цалдӕр къуӕрей фӕцӕнцӕ. Еци рауӕнти рӕстдзийнадӕ базонун берети ке фӕндадтӕй, уомӕ гӕсгӕ Рутерфорд Йерусалиммӕ хӕстӕг горӕт Рамаллахи искӕнун кодта литературӕ кӕми адтӕй, уӕхӕн скълад. Уой фӕсте Европӕмӕ ӕрӕздахтӕй ӕма Швейцарий дӕр искодта Централон Европи филиал. Ӕма алцидӕр бацӕттӕ кӕнун кодта, цӕмӕй си литературӕ мухур кӕнун райдӕдтайуонцӕ.

ХӔРАН ГЪУДДӔГТИ ТУХХӔЙ ӔРГОМ ДЗОРУНЦӔ

1920 анзи сентябри Библиртасгутӕ рауагътонцӕ «Сугъзӕрийнӕ ӕнос»-и 27 номер. Е фиццагидӕр уагъд ӕрцудӕй, цӕмӕй, 1918 анзи Библиртасгутӕ ци ӕфхуӕрд баййафтонцӕ, уой раргом кодтайуонцӕ. «Тохӕн науӕ» ӕхсӕвӕй-бонӕй куста, ӕма ибӕл ниммухур кодтонцӕ 4 000 000 экземплярӕй фулдӕр.

Эмма Мартини хузӕ полиций архивтӕй

Еци журналӕй адӕн базудтонцӕ, нӕ хуӕрӕ Эмма Мартини хабӕрттӕ. Эммӕ адтӕй киунугутӕхӕссӕг, цардӕй Сан-Бернардиной (штат Калифорни). 1918 анзи 17 мартъий Эммӕ ӕма ма ӕртӕ ӕнсувӕри – Эдвард Хэм, Эдвард Зонненбург ӕма Эрнест Стивенс – адтӕнцӕ Библиртасгути минкъий къуари фембӕлди.

Еци фембӕлдмӕ еу нӕлгоймаг ӕрбацудӕй, фал Библийӕй еститӕ базонунмӕ нӕ. Уой фӕсте радзурдта: «Уордӕмӕ мӕ прокурор рарвиста, цӕмӕй иссирдтайнӕ, фӕффудгин кӕнун сӕ цӕми ӕнгъизтайдӕ, уӕхӕн ести». Ӕма иссирдта киунугӕ «Сосӕгдзийнадӕ раргом ӕй». Цалдӕр боней фӕсте Эмми ӕма еци ӕртӕ ӕнсувӕрей ниййахӕстонцӕ. Ӕма сӕ фӕффудгин кодтонцӕ, зӕгъгӕ, дан, адӕнӕн лӕвардтонцӕ, парахатт кӕнун ке не ’нгъезуй, еци киунугӕ ӕма уотемӕй закъон фехалдтонцӕ.

Эмми ӕма ӕнсувӕрти фудгинтӕбӕл банимадтонцӕ ӕма син фӕйнӕ 3 анзи равардтонцӕ. Етӕ, цал хатти адтӕй гӕнӕн, уал хатти гъаст балӕвардтонцӕ. Фал сӕ тӕрхон ӕййивд не ’рцудӕй. Ӕма сӕ 1920 анзи 17 маййи ахӕстдони исбадун кодтонцӕ. Фал минкъий фӕстӕдӕр гъуддаг фӕххуӕздӕр ӕй.

1920 анзи 20 июни син ӕнсувӕр Рутерфорд сӕ хабар радзурдта конгресси Сан-Франциской. Конгресси ка адтӕй, уонӕн е уотӕ гъулӕг адтӕй ӕма исфӕндӕ кодтонцӕ Америки Еугонд Штатти президентмӕ телеграммӕ рарветун. Ниффинстонцӕ си уӕхӕн дзурдтӕ: «Эммӕ Мартини ке фӕффудгин кодтонцӕ, закъон фехалдта, зӕгъгӕ, уой нимайӕн хӕран гъуддагбӕл. Хецӕуттӕ сӕ бартӕй раст ке не ’спайда кодтонцӕ ӕма Эммӕ Мартинбӕл цидӕртӕ ке ӕримистонцӕ, удта ’й ахӕстдони ке исбадун кодтонцӕ, уой нимайӕн ӕверхъау гъуддагбӕл».

Тӕккӕ иннӕ бон президент Вудро Вильсон унаффӕ рахаста, цӕмӕй Эммӕ Мартини, Эдвард Хэми, Эдвард Зонненбурги ӕма Эрнест Стивенси рауагътайуонцӕ. Ӕма еци ӕнӕфуд адӕни исуӕгъдӕ кодтонцӕ.

1920 анз фӕуунтӕбӕл адтӕй. Библиртасгутӕн берӕ бантӕстӕй, ӕма уобӕл цийнӕ кодтонцӕ. Сӕйраг хайади куст фулдӕрӕй-фулдӕр кодта. Ӕма ӕцӕг киристӕнттӕ зӕрдиагӕй игъосун кодтонцӕ, адӕни зиндзийнӕдтӕн кӕрон ӕрмӕстдӕр Хуцауи Паддзахадӕ ке искӕндзӕй (Матф. 24:14). 1921 анзи ба Хуцауи Паддзахади туххӕй хуарз хабар гъӕуама никки хъӕбӕрдӕр райгъустайдӕ.

^ 19 абз. Нур хуннуй «Нӕ киристон цард ӕма лӕггадӕ. Косӕн тъетрад».