1, 2. Со пучена пе бут мануша?

ЈЕКХ гав тано уништимо таро цунами. Јекх мануш кхувела ки црква хем пиштолеа ранинела хем мударела буте манушен. Јекх дај мерела таро рако, хем пали песте мукхела панџе чхавен.

² Кеда овена асавке катастрофе хем трагедие, бут мануша пучена: „Соске?“ Бут џене пучена пе соске о свето тано пхердо омраза хем муке. Дали некогаш ту да пучљан тут акава?

3, 4. а) Со пучља о Авакум? б) Со одговоринѓа леске о Јехова?

³ Ки Библија пишинела кај о мануша да со сине лен бари вера ко Девел, пучена пе сине асавке пучиба. На пример, о пророко о Авакум пучља е Јехова: „Соске чхивеа ман те дикхав лошнипа хем соске дикхеа о муке? Соске о чорибе хем о насилство тане англи манде, хем соске овела акошибе?“ (Авакум 1:3).

⁴ Ко Авакум 2:2, 3, читинаја о одговор со денѓа ле о Девел е Авакумеске хем со ветинѓа леске кај ка керел о буќа те овен пошукар. О Јехова бут мангела е манушен. Ки Библија пишинела: „Ов грижинела пе туменге“ (1. Петрово 5:7). Ако амен мрзинаја те дикха сар јавера цидена муке, кобор повише о Девел мрзинела адава (Исаија 55:8, 9). Тегани, соске иси добором бут муке? Акана ка кера лафи башо адава.

5. Со вакерена бут религиозна водачија? Со сикавела амен и Библија?

⁵ О религиозна водачија често вакерена кај е Девлескири волја тани о мануша те циден муке. Несаве пхенена кај са о буќа со овена, чак о трагедие да, тане пишиме таро Девел хем амен никогаш нашти те хаљова соске. Јавера пхенена кај о мануша, чак о тикне чхаве, мерена те шај те живинен е Девлеа ко небо. Ама, акала буќа нане чаче. О Јехова никогаш на керела те овен лошна буќа. Ки Библија пишинела: „Нашти о чачутно Девел те керел лошнипе, о Семоќно те на овел праведно!“ (Јов 34:10).

6. Соске бут џене керена криво е Девле башо лошнипе?

⁶ Бут мануша керена е Девле криво башо са о лошна буќа со овена ко свето соске мислинена кај о Девел владинела е светоја. Ама сар со сиклилем ко тринто поглавје, о Бенг владинела е светоја.

7, 8. Соске иси добором бут муке ко свето?

⁷ И Библија вакерела аменге кај „цело свето тано ко васта е Лошноскере“ (1. Јованово 5:19). О владетели акале светоскоро, о Сатана, тано лошно хем нане ле нисави милост. Ов „ховавела цело свето“ (Откровение 12:9). Бут мануша тане сар лесте. Акаја тани јекх причина соске о мануша ховавена, мрзинена пе јекх јекхеа, хем нане лен нисави милост.

⁸ Иси јавера да причине соске иси добором бут муке ко свето. О Адам хем и Ева грешинѓе хем ленгере чхаве да уле грешна. Адалеске сој тане грешна, о мануша керена буќа со анена муке е јаверенге. Ола бут пути мангена те овен поважна таро  јавера. Ола марена пе машкар песте, џана ко војне, хем тане насилна (Проповедник 4:1; 8:9). Несаво пути е манушенге овена лошна буќа адалеске со аракхљона ко погрешно тхан хем ко погрешно време (Проповедник 9:11).

9. Соске шај те ова сигурна кај е Јехова иси ле бут шукар причина соске на чхинавела о лошна буќа?

⁹ О Јехова никогаш на керела лошна буќа. Ов нане криво башо адава со иси војне, криминал хем буќа со анена дукха. О Девел на керела те овен о природна катастрофе, сар сој о земјотресија, ураганија хем поплаве. Ама, шај пучеа тут: „Ако о Јехова тано најсилно, соске на чхинавела акала лошна буќа?“ Адалеске со о Девел чаче грижинела пе аменге, шај те ова сигурна кај иси ле бут шукар причина соске на чхинавела о лошна буќа (1. Јованово 4:8). Те дикха која тани адаја причина.

10. Со пхенѓа о Сатана башо Јехова?

¹⁰ Ки градина Еден, о Бенг ховавѓа е Адаме хем е Ева. Ов кривинѓа е Девле кај тано лошно Владетели. О Бенг вакерѓа кај о Девел гаравѓа нешто шукар таро Адам хем тари Ева. О Сатана мангља ола те верујнен кај ов ка овел пошукар владетели таро Јехова хем кај ленге на ваљани о Девел (1. Мојсеева 3:2-5). (Дикх и 27 фуснота.)

11. Башо кова пучибе ка кера лафи?

¹¹ О Адам хем и Ева на шунѓе е Јехова хем бунинѓе пе против лесте. Ола мислинѓе кај иси лен право коркори те биринен сој шукар хем сој лошно. Сар шај сине о Јехова те сикавел кај ола нане ко  право хем кај само ов џанела сој најшукар аменге? Башо акава пучибе акана ка кера лафи.

12, 13. а) Соске о Јехова на уништинѓа одма е Адаме хем е Ева? б) Соске о Јехова дозволинѓа о Сатана те овел владетели акале светоскоро хем о мануша коркори те владинен?

¹² О Јехова на уништинѓа одма е Адаме хем е Ева. Ов мукхља те овел лен чхаве. Аѓаар шај сине ленгере чхаве коркори те биринен кој ка овел ленгоро владетели. Е Јеховаскири намера сине и Пхув те пхерѓовел совршена манушенцар, хем адава ка исполнинел пе бизи разлика со ка керел о Бенг (1. Мојсеева 1:28; Исаија 55:10, 11).

¹³ О Сатана кривинѓа е Јехова англо милионија ангелија (Јов 38:7; Даниел 7:10). Адалеске о Јехова денѓа ле време те сикавел дали лескере лафија тане чаче. Исто аѓаар, те шај те дикхел пе дали ка овел е манушенге пошукар бизо Девел, ов денѓа ленге време те керен песке пле владе кола со водинела лен о Сатана.

14. Со докажинѓа о време?

¹⁴ Некобор милја берша о мануша пробинѓе коркори те владинен, ама о време сикавѓа кај на владинена шукар. Докажинѓа пе кај о Сатана ховавѓа. Е манушенге ваљани о Девел. О пророко о Еремија сине ко право кеда вакерѓа: „Шукар џанава, Јехова, кај е манушескоро друмо нане ки лескири власт. О мануш кова со пхирела нашти те управинел пле друмоја“ (Еремија 10:23).

15, 16. а) Соске о Јехова дозволинѓа те овен муке добором бут време? б) Соске о Јехова на чхинавѓа о проблемија со керѓа лен о Сатана?

¹⁵ Соске о Јехова дозволинѓа те овен муке добором бут време? Соске на чхинавела о лошна  буќа? Ваљани сине време те сикавел пе кај о Сатана нашти те владинел шукар. О мануша пробинѓе те владинен ко разна начинија, ама џабе. Иако гели англе и наука хем и технологија, иси панда повише неправде, бокхалипе, криминал хем војне него било кеда англедер. Амен нашти шукар те владина коркори, адалеске ваљани аменге о Девел.

¹⁶ О Јехова на чхинавѓа о проблемија со керѓа лен о Сатана, соске адава ка значинел сине кај о Девел поддржинела е Сатанаскоро владибе, а ов никогаш нане те керел адава. Исто аѓаар, о мануша ка мислинен сине кај ола шукар владинена. Ама, адава тано ховајбе хем о Јехова на мангела адава. Ов никогаш на ховавела (Евреите 6:18).

17, 18. Сар о Јехова ка цидел са и штета со керѓа ла о Сатана?

¹⁷ Шај ли о Јехова те цидел са и штета со керѓе ла о Сатана хем о мануша? Оја, шај. О Девел шај те керел са. О Јехова џанела кеда ка овел одговоримо ко са адала лафија со вакерѓа лен о Сатана. Тегани ов ка керел и Пхув рај, сар со ваљани сине те овел. Са окола „сој тане ко гробо“ палем ка уштен те живинен ки Пхув (Јован 5:28, 29). О мануша повише нане те насваљовен хем те мерен. О Исус ка цидел са и штета со керѓа ла о Бенг. О Јехова преку о Исус „ка уништинел о буќа со керѓа лен о Бенг“ (1. Јованово 3:8). Амен сием благодарна баши е Јеховаскири стрпливост соске аѓаар шај те пенџара ле пошукар хем те бирина ов те овел амаро Владетели. (Читин 2. Петрово 3:9, 10.) Чак кеда аменге пхаро хем иси амен муке, ов поможинела амен те издржина (Јован 4:23). (Читин 1. Коринќаните 10:13.)

 ¹⁸ О Јехова на чхивела амен силаја те бирина ов те овел амаро Владетели. Ов денѓа е манушенге јекх поклон — и слободно волја. Те дикха со значинела акава поклон аменге.

19. Саво шужо поклон денѓа амен о Јехова? Соске ваљани те благодарина леске?

¹⁹ О поклон со денѓа амен о Јехова, и слободно волја, керела амен те ова бут појавер таро животне. О животне керена несаве буќа соске иси лен инстинкт, ама амен шај те бирина сар ка живина хем дали ка кера адава со мангела о Девел (Изреки 30:24). Исто аѓаар, амен на сием сар роботија со керена само адава башо сој тане керде. Амен шај те бирина со мангаја те ова, кој ка овен амаре амала, хем со ка кера ко амаро живото. О Јехова мангела те уживина ко живото.

20, 21. Која тани и најшукар одлука со шај те ане акана?

²⁰ О Јехова мангела те манга ле (Матеј 22:37, 38). Ов тано сар јекх дад кова сој бахтало кеда шунела сар лескоро чхаво пхенела леске „мангава тут“ хем адава пхенела ле таро вило, а на соске ов теринѓа ле. О Јехова мукхља амен коркори те бирина дали ка служина леске или на. О Сатана, о Адам хем и Ева, биринѓе ма те служинен леске. Сар ту ка користине тли слободно волја?

²¹ Користин тли слободно волја те служине е Јеховаске. Иси милионија мануша со одбинѓе е Сатана хем биринѓе те шунен е Девле (Изреки 27:11). Со ваљани те кере акана те шај те живине ко свето коте со о Девел ка цидел са о муке? Адава ка дикха ко јавер поглавје.