Џа ко тексто

Џа ки содрежина

СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 47

ГИЛИ 103 Пастирија — поклон таро Девел

Пхраљален — дали трудинена тумен те служинен сар старешине?

Пхраљален — дали трудинена тумен те служинен сар старешине?

Ако некој мангела те служинел сар надгледнико, ов мангела бут шукар бути те керел (1. ТИМ. 3:1)

СО КА СИКЉОВА

Ка дикха несаве таро библиска условија кола со јекх пхрал мора те пхерел лен ако мангела те служинел сар старешина.

1-2. Со са тано вклучимо ки бути со керела ла јекх старешина?

 АКО више несаво време служинеа сар слуга-помошнико, веројатно сиан ко шукар друмо те пхере о условија те служине сар старешина. Дали би мангеа те ове старешина хем те кере адаја „бут шукар бути“? (1. Тим. 3:1).

2 Со са тано вклучимо ки бути со керела јекх старешина? Ов тано шукар пример е собраниеске аѓаар со редовно џала ки служба, дела пестар са те шај те грижинел пе сар пастири е пхраленге хем те поучинел лен, а исто аѓаар пле лафенцар хем постапкенцар поможинела е собраниеске те овел позорало. Адалеске, о буќарне старешине ки Библија тане викиме мануша сој денде „сар поклон“ (Еф. 4:8).

3. Сар шај јекх пхрал те пхерел о условија те служинел сар старешина? (1. Тимотеескоро 3:1-7; Тит 1:5-9).

3 Сар шај те ове старешина? Те пхере о условија те ове старешина, нане исто сар те пхере о условија те кхуве ки бути. Бут пути, те шај те кхуве ки бути, са со ваљани туке тано те овен тут вештине кола со родена пе ки бути. Ама поразлично таро адава, ако мангеа те ове старешина, нане доволно само вешто те сикаве хем те проповедине. Ваљани те пхере о библиска условија башо старешине сој пишиме ко 1. Тимотеескоро 3:1-7 хем Тит 1:5-9 (Читин.) Ки акаја статија ка дикха трин главна буќа со родена пе таро јекх старешина: те овел ко шукар гласо ко собрание хем авријал, те овел шукар пример сар поглавари е фамилијакоро хем те мангел те служинел е собраниеске.

ТЕ ОВЕЛ КО ШУКАР ГЛАСО

4. Со значинела те ове мануш колеске со нашти те вакерел пе кај тано криво башо нешто?

4 Те шај те ове старешина ваљани те ове „мануш колеске со нашти те вакерел пе кај тано криво башо нешто“, јавере лафенцар е пхрален хем е пхењен ко собрание те овел лен шукар мислење баши туте адалеске со шукар понашинеа тут хем никас те на овел оправдано причина те кривинел тут кај кереа нешто погрешно. Освен адава, ваљани те ове хем „ко шукар гласо авријал таро собрание“. Џанѓола пе, окола со на верујнена ко Јехова шај те критикујнен тут башо тле верувања, ама никогаш на ваљани те овел лен оправдано причина те сумнинен пе кај сиан чесно хем шукар мануш (Дан. 6:4, 5). Пуч тут: „Дали сиум ко шукар гласо ко собрание хем авријал?“

5. Сар шај те сикаве кај мангеа о шукарипе?

5 „Те мангел о шукарипе.“ Акава значинела кај дикхеа о шукар ко јавера хем пофалинеа лен башо ленгере шукар особине. Исто аѓаар, радосно кереа шукарипе е јаверенге хем чак кереа повише него со ваљани (1. Сол. 2:8). Соске тано важно е старешинен те овел лен акаја особина? Адалеске со ола користинена баро дело таро пло скапоцено време те шај те грижинен пе сар пастирија е собраниеске хем те керен пумаре задаче (1. Пет. 5:1-3). Сепак, и радост со авела таро адава со служинена е јаверенге, тани бут побари тари било сави жртва (Апо. 20:35).

6. Ко кола начинија шај те сикавел пе гостопримливост? (Евреија 13:2, 16; дикх хем и слика.)

6 Сикавеа кај сиан „гостопримливо“ кеда кереа шукарипе е јаверенге, машкар коленде хем окола со нане тле паше амала (1. Пет. 4:9). Ко јекх библиско прирачнико, о гостопримливо мануш тано опишимо акале лафенцар: „О удар таро лескоро кхер — хем таро лескоро вило — мора те овел пхравдо е манушенге колен со на пенџарела“. Пуч тут: „Дали сиум пенџардо пало адава со керава шукарипе околенге со ка посетинен мло собрание?“ (Читин Евреија 13:2, 16.) Јекх гостопримливо мануш делинела адава со иси ле е гостонцар ко собрание, машкар коленде сој окола со нане лен бут ко материјално поглед хем окола со бут трудинена пе те охрабринен е пхрален хем е пхењен, сар сој о покраинска надгледникија хем о говорникија таро јавера собранија (1. Мој. 18:2-8; Изр. 3:27; Лука 14:13, 14; Апо. 16:15; Рим. 12:13).

Јекх брачно пари сикавела гостопримство јекхе покраинско надгледникоске хем лескере ромњаке (Дикх ко пасус 6)


7. Сар јекх старешина сикавела кај нане алчно паренге?

7 Нане „алчно паренге“. Акава значинела кај о паре хем о материјална буќа нане туке најважна. Бизи разлика дали сиан барвало или чороло, е Девлескоро Царство секогаш туке ко прво тхан ко живото (Мат. 6:33). Ту користинеа тло време, тли сила хем тле материјална буќа те служине е Јеховаске, те грижине тут тле фамилијаке хем те служине е собраниеске (Мат. 6:24; 1. Јов. 2:15-17). Пуч тут: „Кобор манге важна о паре? Дали сиум задоволно е основна буќенцар? Дали секогаш мангава те овен ман повише паре хем материјална буќа?“ (1. Тим. 6:6, 17-19).

8. Кола тане несаве начинија сар сикавеа кај сиан урамнотежено ко са хем кај иси тут самоконтрола?

8 Ако сиан некој сој „урамнотежено ко са“ хем иси тут „самоконтрола“, ту сиан разумно ко секова аспекти таро тло живото. На пример, на претеринеа хајбаја хем пијбаја, тло начин сар уравеа тут хем дотеринеа тут тано скромно хем прикладно хем анеа шукар одлуке кеда керела пе лафи баши забава. На имитиринеа о начин сар живинена о мануша кола со на служинена е Јеховаске (Лука 21:34; Јак. 4:4). Ачховеа смиримо чак кеда о јавера провоциринена тут. На сиан „пијаница“, а ни на сиан пенџардо машкар о мануша сар некој со бут пиела. Пуч тут: „Дали о начин сар живинава сикавела кај сиум урамнотежено ко са хем кај џанава те контролиринав ман?“

9. Со значинела некој те овел способно шукар те размислинел хем те живинел уредно?

9 Ако сиан способно шукар те размислине, адава значинела кај ту шукар проценинеа о буќа аѓаар со користинеа о библиска начелија. Хор размислинеа башо адала начелија хем адалеске пошукар шај те хаљове о буќа хем те ане мудра одлуке. На анеа сигате заклучок. Наместо адава, трудинеа тут те овен тут са о информацие со ваљани туке англедер те ане несаво заклучок (Изр. 18:13). Адалеске, пало адава ту анеа мудра одлуке кола со сикавена е Јеховаскоро размислибе. „Те [живине] уредно“, значинела те ове организиримо хем точно. Пенџардо сиан пало адава кај е јаверен шај те овел лен доверба ки туте хем кај икереа тут ко упатствија. Са акала особине ка поможинен туке те ове ко шукар гласо англо јавера. Акана те дикха о особине коленге со и Библија вакерела кај јекхе старешина ваљани те овен ле те шај те овел шукар пример сар поглавари е фамилијакоро.

ТЕ ОВЕЛ ШУКАР ПРИМЕР САР ПОГЛАВАРИ

10. Со значинела јекх ром шукар те водинел пле фамилија?

10 Ако сиан женимо хем мангеа те пхере о условија башо старешина, тли фамилија да ваљани те овел шукар пример е јаверенге. Адалеске, ваљани „шукар те [водине тле] фамилија“. Ваљани одговорно хем мангипаја те водине тле фамилија сар поглавари. Адава значинела редовно те икере и Фамилијарно рат, те поможине сариненге тари фамилија редовно те овен присутна ко состанокија хем те поможине ленге те ден пумаро најшукар ки служба. Соске акава тано добором важно? О апостол Павле вакерѓа и причина: „Ако некој на џанела те водинел пле фамилија, сар ка грижинел пе е Девлескере собраниеске?“ (1. Тим. 3:5).

11-12. ‚Соске тано важно сар понашинена пе о чхаве јекхе пхралескере со мангела те овел старешина? (Дикх хем и слика.)

11 Ако сиан дад, тле малолетна чхаве мора „те овен [туке] послушна хем те сикавен хор поштовање“. Ваљани мангипаја те сикаве лен хем те обучине лен. Џанѓола пе, сар са о јавера чхаве, ола ваљани те кхелен песке хем те асан. Ама, ваљани те сикаве лен те овен туке послушна, те поштујнен е јаверен хем шукар те понашинен пе. Освен адава, мора те де тутар са те шај те поможине тле чхавенге те овен паше е Јеховаја, те живинен спрема о библиска начелија хем те керен бути ки пли цел те крстинен пе.

12 „Иси ле чхаве сој верникија хем кола со нане пенџарде сар распуштена или бунтовна.“ Ако јекхе пхрале иси ле чхаво кова со панда живинела ко лескоро кхер хем адава чхаво керела сериозно грево, тегани сар адава ка влијајнел упро пхрал? Ако ов на денѓа е чхаве и стега хем о воспитување со ваљанѓе леске, тегани ов веројатно на пхерела о условија те служинел сар старешина. (Дикх ки Стражарско кула таро 15 октомври 1996 берш, стр. 21 пас. 6-7. Акава број нане ко романе.)

О дада обучинена пумаре чхавен адалеа со вклучинена лен ко разна теократска активностија (Дикх ко пасус 11)


ТЕ МАНГЕ ТЕ СЛУЖИНЕ Е СОБРАНИЕСКЕ

13. Сар шај те сикаве кај сиан разумно хем кај на мангеа са те овел спрема тло?

13 О пхраља кола со сикавена шукар христијанска особине, бут поможинена ко собрание. Јекх разумно мануш бут трудинела пе те шај те овел ко мир е јаверенцар хем поможинела е јаверенге те овен ко мир јекх јекхеа. Ако мангеа те ове пенџардо сар разумно мануш, шун е јаверен хем ле ко предвид ленгоро мислење. Замислин кај сиан старешина хем кај присуствујнеа ко старешинско состанок. На пример, ако повише таро старешине согласинена пе баши јекх одлука која со на пхагела несаво библиско закони или начело, дали спремно ка поддржине адаја одлука? „На мангела са те овел спрема лескоро.“ Акава значинела кај на инсистиринеа о буќа те овен сар ту со мангеа. Свесно сиан кај бут тано важно те дикхе со о јавера мислинена (1. Мој. 13:8, 9; Изр. 15:22). На сиан „насилно“ а ни на хољанеа сигате. На понашинеа тут грубо хем на распрајнеа тут е јаверенцар, него поштујнеа лен хем сиан љубезно хем тактично. Сар мануш кова со мангела о мир ту кереа о прво чекори те шај те ове ко мир е јаверенцар чак хем ко пхаре ситуацие (Јак. 3:17, 18). Тле љубезна лафија шај те смиринен е јаверен, па чак хем околен со противинена пе аменге (Суд. 8:1-3; Изр. 20:3; 25:15; Мат. 5:23, 24).

14. Со значинела адава кај јекх старешина на смејнела те овел сигенде крстимо хем кај ваљани те овел верно?

14 Јекх пхрал кова со мангела те служинел сар старешина „на смејнела те овел мануш кова со сигенде уло вернико“. Иако на ваљани те ове крстимо бут берша англедер те ове старешина, сепак ваљани време те шај те овел тут христијанско зрелост, која со родела пе околендар со служинена ко асавко начин. Англедер те ове именујмо сар старешина мора те сикаве кај сар о Исус ту сиан понизно хем стрпливо аџикереа ко Јехова те добине повише задаче ко собрание (Мат. 20:23; Фил. 2:5-8). Шај те сикаве кај сиан верно аѓаар со ка икере тут ко е Јеховаскере праведна мерилија хем аѓаар со ка ове послушно ко упатствија со добинаја лен тари лескири организација (1. Тим. 4:15).

15. Дали јекх старешина мора те овел бут шукар говорнико? Објаснин.

15 Ки Библија јасно пишинела кај јекх надгледнико ваљани те овел „способно те сикавел“. Дали акава значинела кај мора те ове бут шукар говорнико? На. Буте старешиненге о икерибе говорија нане и најјако страна. Сепак, кеда проповединена хем кеда џана ко пастирска посете ола џанена бут шукар те користинен и Библија те шај те сикавен хем те охрабринен е пхрален хем е пхењен. (Споредин 1. Коринќања 12:28, 29 хем Ефешања 4:11.) Иако на ваљани те ове бут шукар говорнико, сепак ваљани понадари да те трудине тут те ове пошукар ко сикајбе. Сар шај те успејне ко адава?

16. Сар шај те ове пошукар учители? (Дикх хем и слика.)

16 „Цврсто те икерел по ко чачутно лафи таро Девел ко пло начин сар сикавела.“ Те шај те ове шукар учители, адава со вакереа кеда сикавеа хем деа совет е пхраленге хем е пхењенге, секогаш нека темелинел пе ко е Девлескоро Лафи. Те шај те кере адава, хор проучин и Библија хем амаре публикацие (Изр. 15:28; 16:23). Џикоте проучинеа, посебно пазин ко адава сар амаре публикацие објаснинена о библиска стихија те шај те применине лен ко исправно начин. Хем кеда сикавеа де тутар са те шај те ресе џи ко виле околенгере со шунена тут. Шај те ове пошукар учители ако родеа предлогија таро несаве искусна старешине хем ако пало адава применинеа лен (1. Тим. 5:17). О старешине ваљани те овен способна те охрабринен е пхрален хем е пхењен. А понекогаш ола ка ваљани те ден совет или те укоринен лен. Ама ко солдуј случаија мора те керен адава љубезно. Ако понашинеа тут љубезно хем мангипаја хем ако адава со сикавеа темелинела пе ко е Девлескоро Лафи, ка ове шукар учители адалеске со џаја пало е Исусескоро пример, о баро учители (Мат. 11:28-30; 2. Тим. 2:24).

Јекх слуга-помошнико користинела и прилика те сикљол таро јекх искусно старешина сар те охрабринел е јаверен е Библијаја. Исто аѓаар, о слуга-помошнико вежбинела пло говор англи ајна (Дикх ко пасус 16)


ПОНАДАРИ ДА ТРУДИН ТУТ

17. а) Со шај те поможинел е слуга-помошниконге понадари да те трудинен пе те напредујнен? б) Со на ваљани те бистрен о старешине кеда проценинена дали ваљани те предложинен несаве пхрале те овел старешина? (Дикх и рамка „ Овен разумна кеда проценинена е јаверен“.)

17 Несаве слуга-помошникија шај мислинена кај никогаш нашти те овен старешине адалеске со иси бут условија со ваљани те пхерен лен. Ама, ма бистре кај ни о Јехова а ни лескири организација, на аџикерена тутар те сикаве акала особине ко совршено начин (1. Пет. 2:21). Освен адава, е Јеховаскири бари сила тани адаја со ка поможинел тут те овен тут акала особине (Фил. 2:13). Дали иси несави конкретно особина ки колате со мангеа те кере бути? Молин е Јехова башо адава. Истражин баши адаја особина хем пуч јекхе таро старешине башо предлогија сар шај те ове пошукар.

18. Ко со тане охрабриме са о слуга-помошникија?

18 Пхраљален, сарине амен, машкар коленде сој окола со више тане старешине, ваљани понадари да развина о особине коленге со керѓем лафи ки акаја статија (Фил. 3:16). Дали сиан слуга-помошнико? Чхив туке цел те кере повише те шај те поможине тле пхраленге. Роде таро Јехова те сикавел тут хем те обликујнел тут те шај те ове покорисно леске хем е собраниеске (Иса. 64:8). О Јехова сигурно ка благословинел тут башо са со кереа те шај те пхере о условија те служине сар старешина.

ГИЛИ 101 Сложна те ова